Pročitaj mi članakUoči najave da će kosovsko pitanje na jesen biti rešeno, SPC će ovogodišnji Sabor završiti sa porukom o Kosovu i Metohiji. Tekst je dorađivan tokom zasedanja, ali je i od prvobitnog, preciznog i utemeljenog dokumenta, poprimio i pokoji mitski element.
Сабор Српске цркве почео је 29. априла литургијом у Пећкој патријаршији. Завршиће се, бар како сада ствари стоје, сутра, у четвртак, свечаним литургијским прослављењем новопроглашених светитеља са Косова и Метохије – Светог преподобномученика Григорија Пећког, Светог мученика Василија и Свете мученице Босиљке.
Ако би морао да се донесе суд о овогодишњем заседању, онда би се он тицао патријарха Иринеја. Сабор и све активности које су га пратиле – од обиласка архијереја Призрена и шетње улицама овог некадашњег престоног града, службе по манастирима и посете енклавама, па до Београда и прослављања, по први пут, славе Генералштаба ВС Ђурђевдана – посведочиле су о труду патријарха. Са непуних 88. година, он је упоредо са, и дупло млађим владикама, путовао, служио, па чак за дане Сабора обишао и више догађаја од осталих чланова Сабора. На једном од догађаја, беседио је: „Наша снага је у нашем јединству и слози“. Може се слободно рећи да је патријарх српски управо тако настојао и да води овогодишњи Сабор.
Већ на почетку Сабора био је припремљен документ, предлог става СПЦ о Косову и Метохији и овај текст је испрва прочитан пред архијерејима. У њему је изражен одраније познат став Цркве – не независности и не подели КиМ. Тај став је у био до танчина аргументован, сви наводи потковани чињеницама. Првобитни документ није говорио о митској прошлости већ садашњости и будућности.
Црква није пошла од дневне политике већ од односа косовских институција према Србима и светињама. Став о Косову, тамошњем друштву и поштовању закона образложен је и оним што, банално речено, цео свет разуме, а то су приватна имовина и полагање права на 1.500 манастира, задужбина… У овом документу приступ међународној политици је зналачки, а не емотиван. Говорећи о противљењу независности, Црква је истакла да није за конфронтацију са Европом. Као аргумент да Србија не треба да пристане на независност, СПЦ је навела и неслогу у ЕУ. Наглашено је да ни пет држава чланица ЕУ не признаје Косово и то управо јер га виде као црну рупу за владавину закона и људских права, али и опасност за даљу дезинтеграцију Европе.
Анализирајући стање у косовском друштву и положај свих заједница у контексту сталног кршења људских и верских права, став СПЦ јесте, да ни признање независности ни подела нису решење јер ће довести до нестабилности и у региону и у Европи, а на чему инсистирају Шпанија и друге ЕУ земље. Образлажући противљење подели, Црква је описала зашто је то опасно решење. Разграничавањем би се аутоматски ампутирао већи део КиМ, у којем живи и већи број Срба и где су најважније цркве и манастири. Како би српска заједница добила „свој део“, овај јужно био би препуштен егзодусу, а вероватно и погрому сличном оном из 2004. Црква сматра да треба наставити Бриселски дијалог, али као технички, како би се побољшао живот на Косову, а не као дијалог који води коначном статусу.
Црква је позвала ЕУ и САД више ураде да се на КИМ поштују закони и права, а не да се толеришу владавина криминала и наставља се прогоном. По Цркви, озваничавање безаконите ситуације на Косову био би још један преседан који би наставио дезинтеграцију ЕУ на националној основи и охрабрио сепаратизме.
Међутим, дорађивањем текста, поједине старије владике посегнуле су за прошлошћу помало митском, па је донекле измењен дух и реторика документа СПЦ. У дорађеном делу текста се апелује и на домаће политичаре да никада не дају своју сагласност на отуђење КиМ по принципу да оно што се силом узме то се и врати, а оно што се поклони је заувек изгубљено. У последњој верзији која је била у оптицају пре закључења овог издања „Блица“, није било помена противљења подели Косова већ је став био базиран искључиво да Србија не пристане на независност.
Без обзира да ли ће још нешто бити измењено од првобитног предлога до коначне верзије, поруке Цркве су исте:
– Да Црква никада неће напустити Косово и Метохију и свој народ.
– Да Црква сматра да је Србији место у Европи, али као достојанственом члану који не тражи ни мање ни више него остале чланице – а то је признање своје територије без обзира на самопроглашену сецесију Косова.
ХРВАТСКИ БИСКУП КОШИЋ: Да се подигне споменик Степинцу у Београду https://t.co/ES1yEkWPLv
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 9, 2018
Поништене одлуке суда владике Бачког
Током овог заседања догодио се, може се рећи, и преседан. Одбачене су две пресуде црквеног суда Епархије бачке које су се односиле на свештенике. Иако су поједине владике навеле да не треба обарати пресуде јер се тиме нарушава ауторитет суда и владике бачког Иринеја, већина је ипак пресекла како налажу црквени закони. Утврђено је да је црквени суд Епархије бачке неосновано продужавао спор и није реаговао. У једном од случајева је утврђено да је чак суд владике бачком кориштио као казну меру које нема у СПЦ.
Устав на доради до наредног Сабора
Нови Устав СПЦ неће бити усвојен на овом Сабору. Како је направљен договор, сви архијереји ће упутити амандмане на предлог Устава, а Комисија СПЦ ће потом радити на евентуалним изменама. Оно што је сигурно је да ће се СПЦ звати Српска православна црква – Пећка патријаршија.
