Pročitaj mi članakMračne projekte Vatikana vezane za obezglavljivanje Lovćena i urušavanje duhovnog bića Crne Gore i pravoslavne vere otkrivaju dva dokumenta stara četiri i po decenije. Na svetlo dana izneo ih je protojerej-stavrofor Momčilo Krivokapić, arhijerejski namesnik bokokotorski.
Мрачне пројекте Ватикана везане за обезглављивање Ловћена и урушавање духовног бића Црне Горе и православне вере откривају два документа стара четири и по деценије. На светло дана изнео их је протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски намесник бококоторски.
Ради се о писмима Франциска Паловинетија, папиног изасланика, која је 28 децембра 1969 године упутио блаженопочившем Митрополиту црногорско-приморском Данилу Дајковићу и председнику СО Титоград.
У писму Митрополиту се наводи да је Папа предложио да би било најбоље да се са Ловћена скине капела, смести у музеј или Његуше, где доличи и према историји и према народу који је изумро, како би почео живот са новим обичајима и новим замасима уз пуну подршку Ватикана.
„Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идеологијом која је злоупотребила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире. Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је вољан Папа да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства.
Папа је вољан да даде 500 милиона лира као помоћ за израду маузолеја који ти храбри људи тако упорно траже и желе, па ће и папина помоћ много допринети, па ћемо само тражити да у маузолеј буду смјештене кости Луције-Црногорке (Озане Которске), која је још раније прешла у праву Христову вјеру и до смрти била изложена свим прогањањима, али никад није хтела да ту вјеру осрамоти и остави. Зато ће она бити оглашена Светицом и жеља би била да се њени остаци похране у маузолеј зашто ће бити изграђен велики и диван саркофаг који ће красити унутрашњост маузолеја.
Вјерујем да Вам је познат удио Папе код одвајања македонске цркве, но из специјалних разлога у данашњој вјери, што је било условљено од тих добрих људи у Скопљу, који су вољни да у догледно вријеме и тај народ преведе у праву Христову вјеру.“
Прота Момчило Кривокапић из Цуца растао је и стасавао уз Ловћен, крепио уз приче о Његошу, косовском завету и српској Спарти, које је слушао од оца свештеника, прогнаног из Црне Горе 1947, а духовно сазревао спознавајући важност и симболику Његошеве капеле и свете планине. Рушење капеле на Ловћену тешко је поднео. У цркви коју је Владика и господар Црне Горе изабрао за вечну кућу служио је пустињаку цетињском и тајновидцу парастос уочи Лучиндана 1969 и 1970 године.
„Већ наредне је било забрањено да се излази на Ловћен. Од капеле сам се опростио сузних очију, беспомоћно гледајући њено рушење са Орловог крша“, присећа се отац Момчило.
После тог догађаја он је наложио брату да направи у Прчњу не копију него реминисценцију Његошеве капеле.
„Желео сам тиме да поручимо ‘слепцима’ који су мислили како могу да сруше светињу, да је она неуништива. Постојала је намера да на место митрополита Данила дође што безличнија особа. Све је то Удба припремала, а међу кандидатима, није тајна, био је и Мираш Дедејић!“, каже прота, а преносе Новости.
Петар II Петровић Његош је 1845. године на Ловћену, на Језерском врху, подигао црквицу и посветио је своме стрицу светом Петру Цетињском и оставио завет да га ту сахране..
Аустријанци су, током Првог светског рата, из Бококоторског залива бомбардовали светињу, а након капитулације Црне Горе је окупаторски гувернер Вебер, по наредби Врховне команде, наредио ексхумацију Његошевих костију како би се његова заветна капела срушила и на том месту изградио споменик у знак аустријског освојења Ловћена.
Одлуком Светог архијерејског сабора и Светог синода Српске православне Цркве и по предлогу Митрополита црногорско-приморског Гаврила Дожића из 14 новембра 1920 године, Његошева капела се имала обновити. Пет година касније је Његошев завет по други пут испуњен, а извршио га је краљ Александар Карађорђевић, унук црногорског краља Николе Петровића. Његошева капела је обновљена 10. септембра 1925, а освећена два дана касније. Освећење је извршио Митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић.
У априлу 1942. године, окупаторска италијанска војска је оштетила Капелу, али причињена штета није била велика.
Почетком 1952. године, у складу са одлуком Владе НРЦГ, црногорски комунисти су понудили хрватском вајару Ивану Мештровићу да, уместо Капеле, на врху Ловћена подигне маузолеј.
Децембра 1968. године, општинска скупштина Цетиња је донела одлуку о подизању Његошевог маузолеја на Ловћену по пројекту и изради Ивана Мештровића. У фебруару 1969. године је Завод за заштиту споменика културе СРЦГ дао одобрење Општини Цетиње да «измјести Капелу».
Његошева заветна Капела је одмах затим порушена до темеља.
