Рудници из Србије и с Алпа главни произвођачи бакра у праисторијској Европи

07:00 03.06.2023.

Бакарни артефакти пронађени у сјеверној Њемачкој и јужној Скандинавији произведени прије 3500. године прије Христа потичу искључиво из рудника југоисточне Европе, нарочито Србије

Међународна истраживачка екипа извршила је геохемијску анализу бакарних артефаката из праисторијског раздобља Европе и утврдила да они произведени прије 3500. године прије Христа потичу искључиво из рудника југоисточне Европе, нарочито рударских области Србије, док новији артефакти укључују руде из источних Алпа и словачких планина, и, знатно касније, можда и британских острва.

У раду објављеном у часопису Plos One, археолози објашњавају да се сматра да су рани бакарни артефакти од великог културолошког и историјског значаја за европску праисторију, али су досадашњи подаци о употреби и растуру бакра у неолитској Европи били оскудни.

Аутори су анализовали четрдесет пет бакарних објеката с разних налазишта из сјеверног дијела средње Европе и јужне Скандинавије за које се сматра да потичу из четвртог и трећег миленијума прије Христа.

Обављена је изотопска анализа ради повезивања објеката с раније нађеним узорцима широм Старог континента.

Резултати указују на несталност металуршке дјелатности током времена, укључујући опадање претежности бакарних артефаката око три хиљадите године прије Христа.

Према истраживачима, ове промјене у поријеклу и расположивости бакра вјероватно одражавају разлике у дистрибуционим мрежама током времена, вјероватно под утицајем економских промјена, друштвених структура, саобраћајних мрежа и технологија широм Европе у праисторијско доба.

„На основу изотопске анализе досад највећег узорка бакарних објеката из неолита пронађених у јужној Скандинавији и сјеверној Њемачкој истраживање доказује да је размјена метала повезивала Европу с краја на крај. Ипак, увођење нових технологија и материјала само по себи није доводило до друштвених промјена – за то је био потребан свјестан избор друштва“, каже се у извјештају.