Прочитај ми чланакРостовски научник говори о основама украјинског неонацизма
У Ростову на Дону одржана је конференција за штампу на тему «Историја идеологије дејства неонацистичких украјинских јединица. Резултати истраживања Центра за источнословенске студије».
Максим Васков наступио је у својству шефа Центра источнословенских ситраживања и професор Јужног федералног универзитета. Организатор саме конференције био је Центар за медијске стратегије.
Професор је у уводној речи говорио о трагедији која се пре неки дан догодила у Севастопољу и подсетио да је нељудскост украјинског режима кренула бомбардовањем дечје плаже у Зугресу још 2014. године.
«Као и сада, украјинска армија је врло добро знала да у тој области нема руских војних јединица. Тамо је било деце, намерно су тукли само да застраше. Апсолутно не сумњам да је напад на Севастопољ имао исту сврху. У сваком случају, задат је ударац тако да изазове максималан број жртава и панику и да се изазову одређени друштвени процеси. Види се како се идеологија Украјине из национализма у разним облицима развија у чист нацизам», каже Васков.
Професор је такође рекао да је на ослобођеним територијама имао прилику да комуницира са људима који су тамо живели свих ових година. У разговору са младим људима средњошколцима и студентима, Максим Васков је често постављао питање: „Шта су вам говорили у Великом отаџбинском рату?“ Испоставило се да у школи деци уопште нису говорили о томе. За рат су знали само из прича својих најмилијих. У школи су им говорили да се Украјинска устаничка армија (призната као екстремистичка, забрањена у Руској Федерацији – прим. уредника) херојски борила за слободну Украјину заједно са својим савезницима – Великом Британијом и САД – против два тоталитарна режима Хитлера и Стаљина. На овим причама, почев од основношколског узраста, па чак и вртића, васпитавана је апсолутна и тотална мржња према Русији и свему што је са њом повезано.
Задатак центра је да говори о овим митовима и изнесе податке имајући у виду колико је снажно било манипулисања свешћу на ослобођеним територијама.
Максим Васкова каже да Харков, Суми, Донбас, Доњецк и Луганск никада нису имали никакве везе са Украјино до појаве совјетске власти. Тамо је постојало Кримско ханство или земље Руског царства. Те територије су буиле асељене Украјинцима јер су тамо бежали за време козачких устанака. Козачки пукови су директно били потчињени Москви, а не гетману. Новоросија је била пустиња. Цивилизација у тај део света дошла је кад се присајединила Русији. Сви ти градови који су били основани и целокупну цивилизацију формирала је Руска империја.
«Знате може се извести и следећи дубљи и философскији закључак. Ако на тој земљи живе људи, на жемљи где су туђи споменици, направљени у прошлим вековима, где људи говоре на туђем језику, онда су управо они туђини» – објашњава професор ЈФУ.
Агенција Јужне службе вести из Ростова на Дону упитала је Максима Васкова о улози колективног Запада у формирању украјинског нацизма.
«Запад је скуп држава које сваку кризну ситуацију доживљавају као могућност за богаћење. Од како се у XВИИ веку појавио украјински фактор њега су различити геополитички играчи користили против Русије. Пољско-литванско кнежевство, Османско царство, Кримски ханат, Шведска, Фридрих Велики у седмогодишњем рату, наполеонова Француска, нацистичка Немачка све су то фактори који су покушавали да Украјину користе против Руисје. Након рата САД и Велика Британија подржавали су бандеровце и њихове илегалне организације» — истиче Васков.
Он сматра да није било Западног утицаја да украјински нацизам не би достигао тај ниво развоја. Западу би било боље да украјинским политичким елитама и њиховом окружењу објаснио да је неопходно обуздавати екстремне националисте. Осим тога, било би добро развити мисао да судбина Украјине може бити мирна и просперитетна само ако буде живела у хармонији са суседима и да из тога извлачи корист. То би био најбољи пут за Украјину која би уважавала и прихватала све народе који живе на њеној територији, да обезбеди слободу у политици, језику и култури, али и да одустане од учешћа у ратним конфликтима. Међутим, Запад је усмерено подржавао антируско расположење преко различитих финансијских програма. У почетку је то остваривано посредно, преко Прибалтичких држава и Пољске, а затим директно.
«Истина, конфликт је почео, али Русија је понудила услове мира, а запад је натерао украјинску власт да те услове одбије, а касније је подржавао ту власт у њеној намери да уђе у сукоб и рат са Русијом ради остварења циљева и интереса САД. Запад подржава неонацисте. У Немачкој и другим европским државама забрањено је ношење нацистичке симболике укључујући и симболе СС симболике и кукастог крста. Али, украјински неонацисти су изузетак. Запад то не види и не прогони из и тако негира очигледне ствари» — закључује професор Јужног федералног универзитета.
