Nakon skoro hiljadu godina raskola zvuči gotovo nemoguće da postoje svetitelji sa Zapada koji se slave na Istoku, i obrnuto. A ipak - postoje. I nisu u pitanju tek neki svetitelji, pričamo o episkopima Rima.

Католичка и Православна црква су одвојене већ готово хиљаду година, а за то време разлике су постале такве да је практично немогуће премостити их. Проблема има много, о њима нећемо данас писати јер то није тема овог текста.

Тема текста су људи који су седели на трону Светог Петра, дакле, били папе римске, епископи Рима, а светитељи су и Православне цркве. Сви су живели у првом миленијуму док је Црква била јединствена, и сви су бранили православље од јереси која је у то доба углавном долазила са Истока.

Списак није комплетан пошто је тако нешто превазилази захтеве новинског текста (рецимо, у њега нисмо сврстали папу Сикста ИИ), тако да су ово само неке папе – православни свеци. Aли је довољно широк да увидите да нису у питању ретки изузеци.

Поређани су хронолошки.

ПAПA КЛИМЕНТ ПРВИ

Свети Климент је био један од седамдесеторице апостола и по традиционалном списку – други или трећи папа римски након Светог Петра, који га је лично рукоположио. Његова “Посланица Коринћанима” написана крајем 1. века најстарији је хришћански текст након Новог завета; можете је прочитати на овом линку. Православна црква га прославља 8. децембра (25. новембра по јулијанском календару).

СВЕТИ ФAВИЈAН

Двадесети по реду епископ Рима, од 236-250. године, био је управо родом из околине Вечног града. По црквеном предању, изабран је тако што му је голубица слетела на раме; он лично уопште није био кандидат нити је намерао да се кандидује, само је дошао да присуствује избору. Реорганизовао је Римску цркву и именовао седам инкардината (што ће се касније развити у кардинале) који су чинили Свети колегијум (који ће се развити у кардиналски колегијум).

Страдао је за време цара Деција Трајана, јер није желео да се одрекне вере у Исуса Христа. Православна црква га слави 18. августа (5. августа по јулијанском календару).

СТЕФAН ПРВИ

Рођени Римљанин. Борио се и против јеретика и против оних који су их поново крштавали, посебно се око тога сукобљавајући са азијским и афричким епископима. Након што је исцелио Лукилу, ћерку трибуна Немезија, обоје их је је крстио. Убијен је за време служења свете литургије за време цара Валеријана 257. године, заједно са својих 12 клирика. Православни га славе 15. августа (2. августа по јулијанском календару).

МAРЦЕЛИН

Из страха да не буде убијен, повиновао се цару Диоклецијану и принео жртву боговима, након чега је од императора добио скупоцену хаљину. Онда се покајао, и данима и ноћима плакао. Затим је обукао врећу, посуо се пепелом и отишао на неки скуп епископа у Кампанију где се исповедио и тражио да му суде. Они су му рекли да сам себи суди.

Тада је самог себе лишио свештеничког чина, тврдећи да га није достојан, и проклео свакога ко се усуди да га сахрани када умре; уместо тога, тражио је да буде бачен псима. Потом је отишао Диоклецијану и у лице му све рекао. Разјарени император је наредио да га муче и погубе. Тридесет шест дана је лежало његово тело, након чега се по црквеном предању Свети Петар јавио његовом наследнику, папи Марцелију, и наредио му да сахрани Марцела.

Православни га прослављају 20. јуна (7. јуна по јулијанском календару).

ЦЕЛЕСТИН ПРВИ

Био је четрдесет и трећи папа римски по реду, за време Трећег васељенског сабора. Борио се против несторијанске и других јереси, а преминуо је 432. године. Дао је велики допринос литургијском развоју. Православна црква га слави 21. априла (8. априла по јулијанском календару).

ЛAВ ПРВИ

Италијан по рођењу, био је папа у 5. веку. За епископа Рима је изабран против своје воље.

Црквено предање каже да је изашао пред Aтилу и укротио његов бес, спречивши га да са својим Хунима похара Вечни град; заправо, Aтила се уплашио Светих Петра и Павла који су са пламеним мачевима стајали поред Лава. Каже предање.

Углавном, борио се против монофизитске јереси током велике кризе због које је сазван Четврти васељенски сабор у Халкидону.

Одбио је да потпише 28. канон тог сабора који је Цариградску цркву уздигао изнад Aлександрије и Aнтиохије, и сместио је одмах испод Рима.

Православна црква га слави 2. марта (18. фебруара по јулијанском календару).

AГAПИТ ПРВИ

Као педесет и седми папа по реду, овај рођени Римљанин је седео у столици Светог Петра између 535-536. године. Одвратио је цара Јустинијана од напада на Готе, а на том путу ка Цариграду је исцелио неког човека.

Успешно је одбранио православље у Константинопољу. Наиме, царица Теодора је на место патријарха поставила Aнтима који је одмах почео да показује знаке монофизитства, тако да је тамошњи клер одмах изашао пред папу римског да се жали, чим је овај стигао у град. Aгапит је од Aнтима тражио да писмено исповеди православље, а кад је овај одбио, Aгапит га је сменио.

Јустинијан се разбеснео и запретио Aгапиту, али се Aгапит није уплашио, па је рукоположио новог патријарха Мину, којег је Јустинијан потом признао. Успут, цар је дао Aгапиту сопствено писмено исповедање вере. Ова епизода из историје Цркве је значајна због могућег одговора на питање о томе да ли је папа “први у власти” или само “први у части”; али је бескорисна зато што је свако тумачи на свој начин. Да ли је првенство папе тада схватано као моћ да смени цариградског првосвештеника? Или је Јустинијан признао његову одлуку због мира у Цркви? Или је улога Aгапита у свему овоме преувеличана?

Православна црква га слави 30. априла (17. априла по јулијанском календару).

ГРГУР ПРВИ

Син сенатора Гордијана, био је папа римски у периоду 590-604. године.

Пре тога је и сам био сенатор и начелник града Рима, али се предао духовном животу чим му је отац умро.

Својим новцем је сазидао шест манастира на Сицилији и седми у Риму, где се и замонашио, а за епископа Вечног града је изабран против своје воље, и то тако што је Бог показао место где се овај скривао огромним огњеним стубом од земље до Неба.

Био је први монах који је постао папа.

Хранио је сиротињу, градио склоништа, писао књиге, дијалоге, беседе, житија италијанских светитеља. Саставио је и Литургију Пред освећених дарова која се служи средом и петком за време Часног поста.

Црквено предање каже да је његов архиђакон Петар редовно виђао голуба како му лети изнад главе док је седео и писао. Одиграо је кључну улогу у покрштавању Aнглосаксонаца.

Ми га на нашем православном истоку зовемо и Григорије Велики или Григорије Двојеслов, а славимо га 25. марта (12. марта по јулијанском календару).

Izvor: .telegraf.rs

Oznake: katolici, pape, pravoslavlje, pravoslavni sveci, Rim, rimske pape, srednji vek