Podešavanja / Settings

Pre tačno sedam godina napravio sam ovu dole zastrašujuću listu srednjovekovnih srpskih muških vlastitih imena korišćenih u valjevskom i užičkom kraju pre pet vekova. ”Zastrašujuću” možda samo za mene i samo zbog ovog ovde otkrića dokaza da smo se i koliko smo se vremenom odrodili od kulturne tradicije svojih predaka i svog naroda. Evoluirali ili […]

Ljudi u ogrtačima Nekoliko visokih Francuza u belim ogrtačima sa crvenim krstom u sredini kreće se ka velikom hramu. Ljudi u crnim ogrtačima, obični hodočasnici i ulični prosjaci iznenađeno ih gledaju. Oni, ne obraćajući pažnju, polako koračaju prema crkvi. Tri puta se prekrste u njenoj blizini i kažu: „Ovde smo kako bismo čuvali vaše svetinje“. […]

Na prelepom mestu, skriven od glavnih puteva, Kastaljan poznaju uglavnom samo meštani, koji ne dozvoljavaju da svetinja ode u zaborav, ali i oni koji se s namerom i znanjem o ovom mestu upute na njega ne bi li ga i sami istražili. Sve izgleda kao lavirint starih zidina, a kroz vegetaciju koja je progutala celu […]

U svojoj povelji izdatoj u samom gradu despot kaže: „Nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd koji je po slučaju razrušen i zapusteo, sazdah njega i posvetih Presvetoj Bogorodici.“ Kao obrazovan i profinjen čovek, pisac najlepših redova stare srpske književnosti, strastveni čitalac i posednik biblioteke, despot Stefan je prvenstveno želeo da od Beograda stvori […]

Destinik – najstarija poznata prestonica Srbije, nalazi se u Raškoj, na severnoj padini brda Klik, između Prijepolja i Sjenice. Kao srpska prestonica se pominje prvi put u spisu „O upravljanju Carstvom“ vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita. Smatra se da je ovaj grad postojao barem dva veka pre Nemanjića, a zatim je uništen i napušten u 10. […]

Овај документ показује и сав бесмисао тврдњи званичника из Приштине да су Албанци, као староседеоци, чак учествовали и у Боју на Косову, на страни кнеза Лазара Хребељановића, а да јунак који је убио турског цара Мурата, у традицији познат као Милош Обилић, није био Србин него Албанац. Јер, ако је 1455. године на целом простору […]

Јер тада, пре равно 600 година, Београд је први пут постао престоница Србије. У то време господар Србије био је деспот Стефан, син кнеза Лазара. Тражећи, због опасности са југа, место за главни град своје државе што даље на северу, вештим дипломатским преговорима успео је да од Угара добије Београд и да од прилично запустелог […]

Najbolji umovi čovečanstva do danas nisu uspeli da otkriju ključ za dešifrovanje rukopisa iz 15. veka. Do sada ništa nije bilo plodotvorno: ni najnovije lingvističke metode, ni špijunske metode specijalnih službi, čak ni veštačka inteligencija. A dešifrovanjem su se bavili prvoklasni stručnjaci. Na primer, pedesetih godina prošlog veka rukopis je analizirao kriptolog Vilijam Fridmen, koji se proslavio time što je tokom Drugog […]

U njima se često pored imena nastanjenih mesta, sela i zaselja, katuna i selišta, gradova i trgova, crkava i manastira, pominju nazivi i opisuju položaji i mnogih pustih ili “divljih“ selišta i katuništa, njiva, livada, vinograda, maslinika i uljanika, planina i gora, zabela, pasišta i zimovišta, jezera, reka i izvora, rudnika, banja, solana i raznih […]

Više podataka o otkriću biće dostupno nakon antropološke analize, a u ovom trenutku se zna da je ratnik bio visok 1,78 metara. U grobu ratnika otkriveni su dugi dvosekli mač od gvožđa sa bronzanim vrhom, veliki koštani češalj u futroli od kostiju, gvozdeni delovi pojasa i posuda od keramike. Uskoro će biti poznato da li je reč o usamljenom […]

– Naši artefakti su u institucijama u Irskoj, Rusiji, Nemačkoj – kaže Dejan Ristić i ističe da Srbija ni u jednom trenutku nije pokrenula proceduru da se kulturno nasleđe vrati. Fokus javnosti je u poslednje vreme, naročito otkako je postignut dogovor da se iz Sankt Peterburga vrati 166. stranica Miroslavljevog jevanđelja, usmeren na pitanje sudbine […]

Ali ko je bio Dušan dok nije postao „Silni“? Zašto nikada nije proglašen za sveca? Koliko je njegova „prva dama“ uticala na stvaranje srpskog carstva i da li bi sudbina Balkana i Evrope bila drugačija da je Dušan duže živeo? Car Dušan, biografska priča o najslavnijem vladaru ovih prostora. POMOZITE RAD SRBIN.INFO DINARSKOM UPLATOM – […]

U arhivama Vaseljenske patrijaršije postoje odgovori na pitanja o Jevanđelju i Psaltiru koje je sveti Ćirilo pronašao na Krimu. Na istom mestu, u istoj instituciji, kriju se i tajne o Srbima iz maloazijske oblasti Vitinija, nekadašnje Frigije, koji su u 7.veku imali svoju episkopiju i bili predstavljeni na Šestom vaseljenskom saboru. Proučavanje porekla srpske pismenosti […]

Već četvrtu godinu za redom ova manifestacija promoviše srpsku kulturu i baštinu, uz učešće brojnih umetnika i viteških trupa iz Evrope i sveta. Pored demonstracija viteškog umeća, degustacije srednjevekovne hrane i pića, predstavljanja srednjevekovnih zanata, bogatog kulturno umetničkog programa uz pesmu i igru, posetioci će biti u mogućnosti da prošetaju i kroz viteško selo kako […]

Никољско јеванђеље важан је споменик српске средњевековне писмености и културе. Написано је на пергаменту величине 16×10,5 центиметара, а израђено је крајем XИВ века или почетком наредног, мада има и оних који држе да је израђено у XИИИ столећу. Састоји се од 144 листа, на свакој станици постоји 17 редова текста ћириличног уставног писма али глагољског […]

Zapadni rimokatolički pisci pisali su o Srbima da su „najgori jeretici, zaraženi od jeretika koji bježe u te krajeve pred inkvizitorom, i s toga su još gori prema hrišćanima i katolicima“, dok su rimske pape Srbe označavali kao šizmatike i jeretike „sismaticis et hereticis“.   Najviše pritiska i optužbi za pogrešno ispovjedanje hrišćanstva trpili su […]

Борна је био српски кнез Гудушчана и Тимочана, а од 818. кнез ,,Далмације и Либурније”. Први пут се помиње у ,,Gesta Francorum” илити ,,Франачким аналима”, средњовековном извору из 9. века писца Ајнхарда. Године 818, бележећи како су два словенска посланства ступила пред цара Лудовика II жалећи се на Бугаре, он у наставку износи да су […]

Mit koji su stvorili arnautski nacionalisti od ukradenog srpskog plemića Đurađa Kastriotića traje i danas, a njegovi vojni uspesi, iako mit o arnautskom Skenderbegu ima malo dodira sa stvarnošću, duboko usađen u tzv. istoriju Albanije.

Balkan je oduvek bio geografska raskrsnica sveta, pa kako i zašto nas onda uče da smo civilizaijsko slepo crevo? Već 50 godina naučna javnost zna za nalazišta koja pripadaju civilizaciji Vinče i Lepenskog Vira, pa ipak, u našim udžbenicima i medijima tih tema nema. Civilizacije rođene na Balkanu mnogo su starije od onih koje izučavamo […]

Реч је о документима из 15, 16. и 17. века која сведоче о животу у Србији и на Балкану под Османским царством, а који су постали доступни нашим стручњацима,након што су крајем 2015. године директор Архива Србије др Мирослав Перишић и генерални директор Дирекције државних архива Турске Угор Уна потписали протокол о сарадњи. Тај уговор […]