Прочитај ми чланакУ Републици Српској распламсала се расправа о приступању НАТО савезу. Док се предсједник Српске Милорад Додик залаже да однос према НАТО буде референдумско питање, из опонентског СДС противе се том ставу и већ су га назвали непромишљеним и конфликтним.
Повод за полемику била је одлука Уставног суда БиХ да се Велики Жеп (11 000 хектара земљишта са пратећим објектима), иначе војна имовина, књижи, односно катастарски и у грунту упише као имовина БиХ, а не Републике Српске, што налаже слово Дејтона (имовина је власништво ентитета). НАТО је брзоплето пожурио да поздрави судску одлуку, што је преседан – потпуно је неуобичајено да се Алијанса уплиће у надлежност правосуђа). Исто је учинио и Бакир Изетбеговић испред СДА. Након Додиковог противљења и прозивке НАТО због политичке обојености, Вукота Говедарица, лидер СДС, опонирао је предсједнику Додику и за Додиков став изјавио да је непромишљен и обична манипулација.
Предраг Ћеранић
Говедаричин иступ, кохерентан са Изетбеговићевим виђењем односа БиХ-НАТО, покушао је да ублажи Недјељко Гламочанин, потпредсједник СДС, истичући да ће СДС „пратити Србију“. Али, какав је став Србије о НАТО? Србија се изјаснила за војну неутралност, залаже се за сарадњу и са Русијом и са НАТО, те Војска Србије учествује у војним маневрима са војницима НАТО пакта, али и са руским ваздушно-десантним снагама. Србија купује белгијске (НАТО) пушке, а нада се да ће јој Русија напокон испоручити шест мигова, тенкове и топове. Ако ће Република Српска „пратити Србији“, то би значило да МУП Српске након вјежби са америчким специјалним снагама, у Српској треба да одржи вјежбу са руским специјалцима. Али, ни здружена вјежба МУП-а Српске са МУП-ом Србије „Дрина 2016“, одржана у Шепку код Зворника крајем августа прошле године, није без проблема могла да се обави, те је њено извођење помјерено на србијанску страну моста.
Отпор идеји да вјежба буде одржана на територији Републике Српске пружали су управо кадрови СДС у Савјету министара БиХ (Драган Мектић, министар безбједности). Значи, парола „пратићемо Србију“ обична је фарса, а стварни мото гласи „пратићемо Изетбеговића“. Наиме, Бакир Изетбеговић је гостујући на сарајевској ТВ1, одговарајући на питање због чега је, прије три године, за партнера у бх власти изабрао странке окупљене око СДС-а а не СНСД-а, отклонио сваку дилему поводом НАТО полемике у Српској: „Разговарали смо са свима, и онда смо се одлучили за једну групу српских странака која је, једноставно, нудила више. Нудила је нормализацију односа у БиХ, искорак у односу на НАТО, смирење, помирење.“ Истом приликом Изетбеговић је Милорада Додика означио главним кочничарем НАТО пута и европских интеграција.
НАТО се није трудио да придобије Србе. Након првог озбиљнијег терористичког напада у БиХ (дизање у ваздух полицијске станице у Бугојну) начелник НАТО штаба у Сарајеву у јавном иступу је изнио да се није радило о терористичком чину и да је тероризам квалификација којој нема мјеста. То је било потпуно у колизији са оцјенама које су о нападу у Бугојну изнијели директор Федералног МУП-а и директор СИПА, те је став НАТО још више чудио. НАТО је све до терористичког напада на америчку амбасаду у Сарајеву о терористичкој пријетњи у БиХ говорио с потцјењивањем и омаловажавањем. Зашто НАТО не направи акцију или на било који начин не помогне гашењу мреже параџемата који представљају терористичку инфраструктуру? Зашто ништа није учинио како би се спријечио одлазак босанских младића на сиријско ратиште?
Посљедња антитерористичка акција коју је НАТО извео била је непосредно након завршетка рата када су снаге ИФОРА извеле десант на терористички камп у Погорелици код Фојнице, након чега су наложиле смјену министра одбране Федерације БиХ и директора АИД-а, бошњачке тајне службе.
Зашто НАТО данас неће ни да се изјасни о растућем тероризму у БиХ? На тај начин би донекле ублажио негативне емоције код Срба које ствара спомињање имена овог војног савеза због познатих разлога (отворено војно сврставање НАТО на страну српских противника у протеклом рату)? Шта је НАТО учинио да би се ублажиле посљедице употребе муниције са осиромашеним уранијумом? Да ли је помогао лијечењу дјеце са малигним обољењима, да ли је олакшао живот било коме ко и данас пати због употребе нуклеарног оружја? Шта је учињено да се санирају посљедице радијације на контаминираним подручјима? Колико нам је НАТО, уопште, помогао?
НАТО је много могао урадити по наведеним питањима. А није. Да јесте, данас би се могао позвати на урађено и приказати се као заштитник од тероризма, и убјеђивати нас да је снага на коју се можемо ослонити приликом елементарних непогода као што су поплаве и ватрене стихије. Бригом о обољелима од карцонегених болести, директне посљедице НАТО удара забрањеним оружјем, учинио би пуно на поправљању перцепције о себи код локалног становништва. НАТО се није потрудио да нас убиједи да је постао другачији.
Не жели ни Изетбеговић да БиХ уђе у Сјеверноатлански савез, али политички став по овом питању (добро познат уском кругу најближих сарадника) неће да јавно изнесе. Како ће Изетбеговић желити оно што његов ментор, турски предсједник Тајип Ердоган, одбацује? Турска је након неуспјелог пуча вршила хапшења завјереника у Инџирлику, најважнијој НАТО бази на Блиском истоку, а претходно је тој бази била искључена струја и вода. Исто тако, Турска је упутила понуду Руској Федерацији за куповину противрекетног система С-400. Ердоган је на корак до одлуке о изласку Турске из НАТО. Ко је, онда, у БиХ искрено за НАТО? Хрватски политички блок, предвођен ХДЗ БиХ, што и јесте логично с обзиром да је Република Хрватска пуноправна чланица Алијансе. Хрвати, уобичајено, мудро ћуте док се „Додикови Срби“ и Бошњаци свађају.
Да ли НАТО нуди гаранције да ће након приступања БиХ овом савезу политички капацитет Српске остати неокрњен? Не, НАТО ради супротно. Како онда да будемо за НАТО? НАТО жури да запосједне војне објекте на Мањачи, у Хан Пијеску, у Билећи. Заклања се иза одлука Уставног суда, ради мимо институција и народне воље, намјерава тихо спровести окупацију Српске. Одговор Српске је референдум. Што прије га организовати, још ове јесени! Иницијатива предсједника Додика заслужује пуну подршку.
А СДС? Шта рећи? Наставе ли садашњи кадрови ове партије са политиком склањања под Бакирове скуте, након наредних избора остаће их жељне посланичке клупе.
БОНУС ВИДЕО
Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета, у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, говори о томе како држава Србија може и мора да помогне Србима у о Републици Српској, Црној Гори и Македонији (00:32:45). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
