Pročitaj mi članak
Последња, црна серија обрачуна на улицама, углавном због “пребијања дугова“. Мотиви се крију у трговини дрогом и расподели територија. „Пуца“ у Београду, Нишу, Шапцу…
Криминални обрачуни тресу Србију! Највише страдају момци са оне стране закона у Београду, Новом Саду, Шапцу, Нишу… Верује се да се мотиви крију у трговини наркотицима и прерасподели територије. Оно што највише узнемирава јавност су ливкидације у којима се користе разорни експлозиви и бомбе, чије детонације дуго оџвањају у ушима обичних грађана…
Подметање експлозивних направа испод аутомобила, карактеристично за мафијашко „пребијање дугова“ деведесетих година прошлог века, прелило се и на прве деценије новог миленијума. Чини се жешће него раније.
ТНТ ЕКСПЛОЗИВ
Са готово 400 грама разорног експлозива ТНТ припремано је убиство црногорског држављанина Ивана Павловића Икера јула 2009. Паклену направу испод „масератија“, паркираног у градској гаражи у центру Београда, случајно је открила његова девојка и пријавила полицији, која ју је демонтирала. Под аутомобил је било постављено два пута по 200 грама ТНТ са два упаљача и два мобилна телефона. Позивом би направа била активирана.
Највише жртава, на овај начин, „дигнуто“ је у Београду, Шапцу и Нишу. Последње у крвавом низу је смрт „краља“ београдских ноћних клубова Драгана Јелинића Јелкета (58).
Власник „Хила“ на Сењаку, „Хуа хуа“ и „Џимиса“, на Ушћу, као и низа других локала, погинуо је у, како стручњаци објашњавају, „диригованој“ експлозији средином јула ове године испред свог дома на Бежанијској коси.
У детонацији су му, утврђено је, буквално попуцали унутрашњи органи и на месту је био мртав. Наводно, коришћен је разорни експлозив „семтекс“, активиран даљински, највероватније мобилним телефоном.
Месец дана раније, у готово идентичној „сачекуши“ експлодирао је џип у којем је био Горан Каран (48). Он је, пуком срећом, преживео, али и чињеницом да му је џип одоздо био ојачан. Још се у болници опоравља од опекотина и повреда, али је ван животне опасности.
– Ова два злочина, осим истог експлозива, повезује и чињеница да су се жртве познавале – наводи извор „Новости“ близак истрази.
– Истражује се та њихова веза. Каран би за десетак дана требало да изађе из болнице и полиција ће тада поново да га испита.
У криминалним обрачунима, од детонација подметнутих експлозива, страдали су и блиски рођаци неких сведока сарадника. Јула 2012. године у Београду је убијен Радојица Јоксовић, брат од стрица Небојше Јоксовића, заштићеног сведока у процесу против нарко-боса Дарка Шарића. Иако су у возилу била њих тројица, „паклена направа“ постављена испод седишта возача само је усмртила мету.
Три месеца раније, исте године, у Шапцу је на идентичан начин ликвидиран Раде Максимовић. Овог пута, организатори злочина, знајући навике овог Шапчанина, направу су поставили на сувозачко место. Максимовић је усмрћен, док је његов возач и телохранитељ прошао са мањим огреботинама.
Убиство Максимовића потпуно је идентично још неразјашњеној ликвидацији његовог суграђанина Душана Росића, 2009. године. Догодило се чак у истој улици. Када је Росић сео у свој џип и стартовао мотор, дошло је до страховите експлозије.
„РУКОПИС“ СМРТИ
Постављање експлозива за плаћене убице је једно од најбезбеднијих оружја. Направе се активирају даљински, са безбедног растојања. Када је реч о професионалцима готово да не остављају никакве трагове. Према подацима из поџемља, у оваквим ликвидација најчешће се ангажују криминалци из БиХ, јер су најстручнији у томе. Користи се до пола килограма експлозива, што је довољно да се пробије под возила и убије мета, која најчешће седи на месту возача или сувозача. Предајник, махом стари мобилни телефон и појачивач од девет волти везују се за електричну капислу која се ставља у експлозив. Позивом на мобилни телефон који је причвршћен за капислу већ после првог звона активира се експлозив.
Јануар 2012. године био је кобан за рођака контроверзног бизнисмена Aндрије Драшковића. Бошко Раичевић је настрадао на Дорћолу, када је током вожње дошло до страховите експлозије, која га је на месту усмртила. Писало је да му је током вожње у аутомобил убачена бомба или експлозив.
Убиство Нишлије Ђорђа Стојановића, на Савиндан 2013. године, још се истражује. Син власника мењачнице „Цекин“ разнет је у страховитој експлозији аутомобила, готово у самом центру града на Нишави. Сматра се да је настрадао у обрачуну са зеленашима. Експлозив, активиран даљински, позивом са мобилног телефона, коришћен је и у убиству Дорћолца Марка Филиповића Такија, 2007. године.
Први пут, бар на овим просторима, убиство постављеним експлозивом, организовано је и изведено у Београду 1994. године. На овај драматичан начин, у по бела дана и у центру престонице ликвидиран је Раде Међед, један од власника највећих српских коцкарница.
Једини злочин, почињен на овакав начин, који је полиција успела да расветли је ликвидација Горана Мијатовића Мите, власника фудбалског клуба са Бежанијске косе, октобра 2006. године. За његово смакнуће коришћена је противпешадијска мина „мруд“. Направа је постављена под „ауди 80“, који су нападачи украли у Босни, а затим га довезли у Србију и паркирали поред Мијатовићевог аутомобила.
Експлозив је са детонатором био повезан даљинским управљачем за аларм на суседном возилу. Када је Мијатовић изашао из зграде и кренуо ка својој „фабији“, у тренутку када је пролазио поред „аудија“ ођекнула је експлозија у којој су погинули он и његов телохранитељ Славко Новаковић.
Годину дана касније полиција је саопштила имена седморице Мијатовићевих џелата, од којих су шесторица ухапшена. Као директни починилац злочина осумњичен је Славиша Билинац, држављанин БиХ. Он до данас није приведен правди, а појавила се информација да је, у међувремену и сам убијен.
Нису гинуле само мете. Дешавало се да злочинци сами себе дигну у ваздух. У јесен 2002. године у експлозији аутомобила бомбе у центру Београда погинуо је Иван Контић из Будве. Тело је нађено испод „аудија A6“, а истрагом је утврђено да је Контић нестручно постављао направу испод возила мете. Шест година касније, на идентичан начин настрадао је Шапчанин Страхиња Рашета када је покушао да убије свог „компањона“ Милана М.
Осим ова два случаја „самоубиства“, као и убиства Горана Мијатовића Мите, починиоци многобројних злочина у којима је употребњена експлозивна направа – и даље су непознати.
Извор: Новости.рс
