Прочитај ми чланак

Расадник за нацизам:Привлачност Украјине за неонацисте и будуће последице по Запад

0

На популарност Украјине као дестинације за милитантне неонацисте, али и последице које би Запад могао да има ако се они врате кући указао је руски политиколог Џорџ Трењин у ауторском тексту за РТ Интернешенел

Крајем априла, двојица француских неонациста – Ален Винерон и Гијом Андреони – који су се борили уз Оружане снаге Украјине као плаћеници, ухапшени су и осуђени у својој земљи.

Фото: Телеграм

Два месеца пре тога, један од њих је на друштвеним мрежама објавио фотографије тројице погубљених руских затвореника. Међутим, ни Винерон ни Андреони нису приведени под сумњом за ратне злочине, већ због покушаја да прокријумчаре оружје и муницију у Француску. По кратком поступку су осуђени су на по 15 месеци затвора, од чега девет условно.

Овај случај је само први знак онога што тек долази, пише руски новинар и политиколог Џорџ Трењин за РТ интернешенел у тексту којим настоји да укаже како би проблем неонацизма у Украјини могао да се прелије у Европу.

Француски медији пишу да око 400 француских држављана учествује у оружаном сукобу у Украјини. Од тога је око 100 директно укључено у борбе, а око 30 су познати екстремисти крајње деснице.

Париз, међутим, није једини који се суочава са проблемом неонацистичких повратника из Украјине, будући да страних плаћеника има на хиљаде, указују посматрачи.

„Пустоловине“ француских неонациста у Украјини

Према француском порталу „Медиапарт“, двојица неонациста били су познати француској Генералној управи за унутрашњу безбедност много пре њиховог хапшења, али су они на граници задржани само на насумичној царинској контроли.

Винерон је пензионисани борац елитне француске јединице „алпски ловци“, а из војске је отпуштен након што су његови неонацистички ставови привукли пажњу медија. Непосредно пре повратка у Француску, он је на телеграм каналу „Пратите наци плађеника“ поставио фотографију на којој се виде три руска војника упуцана у главу. На слици се види да су војници били ненаоружани и убијени из непосредне близине.

Након што су фотографије почеле да круже интернетом, руски Истражни комитет је најавио да ће испитати злочине француских плаћеника над руским ратним заробљеницима у Украјини.

Винеронов саучесник, познат као „Боунс“, такође је раније био доведен у везу са екстремно-десничарском неонацистичком групом која има дугогодишње односе са украјинским екстремистима.

Група „Зуави Париз“ – чије име, иронично, потиче од берберског племена Звава, које је заузврат постало познато као први „аутохтони“ пук француске војске – успоставила контакт са украјинским борцима из неонацистичког пука „Азов“. У децембру 2019. године, вођа екстремно десничарске групе, Марк де Какереј-Валменије, отпутовао је у земљу како би лично упознао борце Азова и посетио њихов камп за обуку.

У јануару 2022. године, односно месец дана пре почетка руске Специјлане војне операције, „Зуави Парис“ забрањени су у Француској, али не због веза са својим украјинским „колегама“. Месец дана раније, група је напала демонстранте против расизма који су покушали да ометају митинг подршке екстремне деснице за председничког кандидата Ерика Земура.

Међутим, ова забрана није посебно дотакла француске неонацисте. Присталице „Зуави Париз“ са телеграм канала „Вест кежуал“ и даље пишу хвалоспеве украјинским борцима и користе нацистичке симболе и фразе, алудирајући на разне екстремно-десничарске покрете у Француској и Немачкој.

У својим објавама они руске трупе називају „азијским хордама совјетског империјализма које су поново завладале Европом“, а чеченске јединице „Путиновим муслиманским псима“, напомиње аутор Џорџ Трењин, додавши да користе сличне двоструке канале за прикупљање средстава за потребе милитаната, те да сарађују са неонацистима из других земаља.

Група се хвали присуством у Украјини, постављајући фотографије својих украјинских присталица и стикере француских десничарских организација. Такође је креирала резервне платформе у случају да главни телеграм канал буде блокиран.

Сви путеви воде у Украјину

Пре нешто више од годину дана, екстремно десничарски терористи из Француске убили су у Француској бившег аргентинског играча рагбија Федерика Мартина Арамбуруа. Један од осумњичених, Лоик Ле Приол, ухваћен је на граници између Мађарске и Украјине. Како тадашњи извештаји указују, терориста и бивши командос желео је да се преда украјинским властима након што је починио убиство.

У новембру 2022. италијанска полиција је објавила хапшење пет чланова локалне неонацистичке групе „Хагалов ред“. Имали су илегално ускладиштено оружје, муницију, тактичку опрему и бацач граната, а редовно су учествовали у паравојним обукама како би се спремили за терористички напад у Напуљу.

Касније се испоставило да је група такође одржавала блиске везе са украјинским „Десним сектором“, „Центуријом“ и неонацистичким јединицама „Азова“. Један од њених чланова био је управо борац „Азова“. Његов саучесник, који је имао „опасно блиске везе са екстремно десним украјинским националистичким групама“, планирао је да нападне полицијску станицу у Напуљу, док је сам бивши борац „Азова“ припремао терористички напад у тржном центру.

Италијанска полиција је први пут сазнала за неонацисте још 2019. године. У пресретнутом разговору из јануара 2021, један од милитаната, Ђампијеро Теста, претио је да ће „направити масакр као на Новом Зеланду“, очигледно мислећи на терористички напад у Крајстчерчу из 2019. године, у којем је погинула 51 особа.

Иначе, подсећа аутор, новозеландски терориста је у свом манифесту навео да је тренирао управо у батаљону „Азов“ у Украјини, а носио је неонацистичке симболе.

Ове везе између неонациста иду у оба смера, напомиње Трењин. Према истрази „Центра за борбу против тероризма“ (ЦТЦ) у Вест Поинту, САД, из 2020. године, манифест новозеландског терористе постао је популаран међу украјинским паравојним јединицама, након што је преведен на украјински.

ЦТЦ додаје да је Украјина „посебно привлачна за заговорнике надмоћи беле расе, активисте и авантуристе“ углавном због оснивања и развоја пука „Азов“ и других паравојних формација које подржава држава.

Током година, „Азов“ није наилазио на препреке и постао је моћна и обимна организација, наводи аутор и додаје да, што је више растао, то је више подршке добијао од украјинске државе. Идеолошки утицај „Азова“ на украјинско друштво помогао је у обликовању модерне агенде земље, оцењује Трењин.

Током 2010-их година, „Азов“ је активно организовао омладинске кампове чији су циљеви били пружање основе војне обуке и индоктринација младих. Како је наведено у извештају „Центра за борбу против тероризма“, отворене изјаве украјинских екстремиста крајње деснице привукле су ултрадесничаре из Европе, Сједињених Држава и других земаља.

Позорница неонацизма

У истом извештају ЦТЦ, Украјина се назива првом земљом у којој се „отворено екстремно-десничарски, расистички милитанти јавно славе, отворено се организује и има пријатеље на високим положајима.“

Украјина привлачи десничарске екстремисте из целог света, а основа за то је постављена много пре ескалације сукоба у фебруару 2022. године, напомиње аутор за РТ, указавши затим на случај Јоакима Фурхолма.

Јоаким Фурхолм био је страни плаћеник у Украјини, а касније је његова улога била регрутовање других западних екстремиста. Фурхолм је норвешки фашистички активиста који је накратко био у затвору након покушаја пљачке банке, наводи Трењин, и додаје да је такође постао познат по симпатијама за Андерса Брејвика.

Фурхолм се 2018. придружио украјинској Међународној легији како би регрутовао америчке неонацисте за „Азов“.

Украјина је попут „Петријеве шоље за фашизам. Ту су савршени услови“, рекао је Фурхолм у интервјуу о којем је писала и приватна британска обавештајна фирма отворених извора „Белингкет“.

У том интервјуу, Фурхолм наводи да „Азов“ има „озбиљне намере да помогне остатку Европе да врати своје законите земље.“

Фурхолм је затим у подкасту „Азова“ позвао слушаоце да ступе у контакт са њим на инстаграму. Када га је један младић из Новог Мексика контактирао, Норвежанин га је позвао да се придружи борбама у Украјини уз речи: „Дођи овамо, дечко. Чекају те пушка и пиво.“

Трењин наводи да је запањујуће то како је Фурхолм наставио да се појављује у медијима главног тока и након јавног дељења таквих ставова, те да га је интервјуисао „Радио Слободна Европа“ након учешћа на митингу „Азова“ 2018. године.

Још је упадљивији случај плаћеника и ветерана војске САД Крега Ленга, наводи Трењин. Ленг је, пише аутор, доспео на насловне стране када је покушао да дигне у ваздух своју трудну жену нагазном мином. Након што је одслужио затворску казну, он се 2015. године придружио ултранационалистичкој организацији „Десни сектор“ заједно са још једним војним ветераном, Алексом Цвифелхофером.

У тексту о томе како Украјина привлачи западне неонацисте, „Базфид“ је писао како је Ленг регрутовао десетине западних милитаната у украјинске паравојне јединице.

Ленг се 2016. придружио „Грузијској националној легији“, која се борила на страни Украјине у источном Донбасу. Процурили документи открили су да је Ленг тукао, мучио и убијао локалне цивиле.

Према наводима узбуњивача, на једном од видео снимака се види како Ленг туче и дави девојку након што јој је његов саборац убризгао адреналин како не би изгубила свест док се дави. Ленг и други милитанти починили су ове злочине као припадници „Десног сектора“, напомиње Трењин.

Упркос чињеници да је Ланг оптужен у случају двоструког убиства у САД, његов адвокат Дмитриј Морхун рекао је за „Политико“ да се Ленг вратио на ратиште. У лето 2022. је запажен на друштвеним мрежама како „у украјинској војној униформи рукује противтенковским оружјем“, наводи аутор за РТ интернешенел.

Пол Греј је још један истакнути пример ефекта украјинске „Петријеве шоље“, наводи Трењин. Ветеран из ратишта у Ираку и добитник „Пурпурног срца“ био је познати фашистички активиста у САД пре него што се придружио проукрајинским милитантима. Упркос томе, Греј је имао бројне медијске наступе, укључујући и на „Фокс њузу“, где је приказан као херојски војник, а његови неонацистички ставови никада нису испитивани

Према извештајима медија, документ који су саставили америчка царинска и гранична служба, обавештајне и друге домаће безбедносне службе, показује да су многи амерички милитанти путовали у Украјину. Докази у овим случајевима су снимљени интервјуи са самим екстремистима које су водиле власти.

Занимљиво је то, примећује Трењин, што је једно од питања наведених у документу гласило: „Какву врсту обуке страни борци добијају у Украјини да би могли да се размножавају међу милитантима и десничарским екстремистима са седиштем у САД?“

У јулу 2022. године, „Еуропол“ је упозорио да би „пролиферација ватреног оружја и експлозива у Украјини могла да доведе до повећања количине ватреног оружја и муниције која се кријумчари у ЕУ преко успостављених кријумчарских рута или онлајн платформи“ и да би „ова претња могла бити још већа када се сукоб оконча.“

То значи да се Украјина не претвара само у Меку за неонацисте, већ представља и претњу по Запад, закључује Трењин.

Извештај британског Парламентарног комитета за обавештајне послове и безбедност показује да су британски грађани који су путовали у иностранство због „циљева у вези са десничарским тероризмом“ „додатно радикализовани“ и имају „развијене везе“ са другима који деле њихову насилну идеологију. У исто време, извештај указује да тренутно не постоји „процес“ за праћење ових људи након њиховог доласка кући.