Pročitaj mi članakNa sve više izbora pobeđuju političari naklonjeni Rusiji. Brisel je sramotno prevideo taj trend. Pukotina koja se stvara u EU teško će moći da se zakrpi.
У Бугарској и Молдавији, проруски кандидати победили су на председничким изборима. Политичко јачање Москве у читавом региону захтева промену начина размишљања у Европској унији и НАТО, сматра Роберт Шварц.
Резултат председничких избора у Бугарској и Молдавији није добар знак за Запад. Но, најновији развој ситуације не би требало да буде изненађујући ни за функционере Европске уније, а ни за северноатлантски војни савез. Четврт века након пада Гвоздене завесе, све више људи бившег Источног блока је разочарано у Запад. Многи виде себе као Европљане друге класе, а цењене заједничке вредности као што су благостање, демократија и људска права, нагризли су корупција, анимозитети и старе везе. Почетно одушевљење Европом, уступило је место резигнацији која је постала савршено тле за популистичке и националистичке тенденције.
Тотални заокрет у правцу Москве није на дневном реду – али у Средњој и Југоисточној Европи постоје јака превирања. Чешка, Словачка и Мађарска већ дуго очијукају с Русијом и њеним ауторитарним председником Путином. Сталним критиковањем санкција Европске уније Русији због анексије Крима и рата на истоку Украјине, владе тих земаља, биле оне социјалистичке или либералне, држале су отвореном опцију близине Москви, не хајући за консензус у Бриселу.
Ни словенско-православне земље Западног Балкана, и поред жеље за интеграцијом у ЕУ, не желе да прокоцкају односе с Москвом. Путин је рафинирано умео да искористи њихову економску и пре свега енергетску зависност. Са видљивим успехом: на све више избора побеђују политичари наклоњени Русији. Брисел је срамотно превидео тај тренд. Пукотина која се ствара у ЕУ тешко ће моћи да се закрпи. У новим условима, бајка о европској интеграцији ће у земљама-кандидатима убрзо да замре.
ИЗБЕЋИ ПОЛАРИЗАЦИЈУ ЕВРОПЕ
Изгледа да ни у НАТО ситуација није баш стабилна. Турска клизи у правцу ауторитаризма и тражи близину Русије. Нови амерички председник Доналд Трамп најавио је битне промене. Европа ће бити више упућена на саму себе и морала би да преузме већу одговорност. А нико не зна тачно како то треба да изгледа. Иако у Алијанси постоји консензус о јачању источног крила, не желе све државе да га подрже у истој мери. Балтичке земље, Пољска и Румунија, једине су земље у Источној Европи које се блискошћу са САД активно припремају за могућу војну претњу Русије. На Западном Балкану су Албанија и Хрватска земље које не спадају у сферу утицаја Москве.
Попуштање затегнутости у односу Запада и Русије, неће бити на видику докле год не дође до промене у империјалном понашању Москве. Европска унија и НАТО морају да науче да друкчије мисле и да понуде људима у Русији решења којима би они сачували образ да би их извукли из Путинове логике самоизолације. Пропаганда руских медија мора се разобличити објективним информацијама и анализама. Народ коначно мора да схвати да је агресивно понашање Путина у региону узрок свега зла, а не санкције против Москве.
Само да би сачувао власт у рукама, Путин ће морати да научи да је за њега паметније да се врати за преговарачки сто. Европска унија и НАТО морају да своју спремност на компромисе појачано и кредибилно извезу у Русију, да би људима тамо упутили сигнал да демократија и миран суживот остају заједнички циљ. Али, та порука би морала и да се убедљиво упути и „према унутра“, како би била избегнута дубока поларизација у Европи.
