Pročitaj mi članak
Неки верују у њих, други сматрају да је њихово постојање будалаштина. А постоје и они који се свађају ко је био први српски вампир.
Историја о српским вампирима задржава се углавном на Сави Савановићу и Петру Благојевић, а вољом једног Ирца, славу преузима комшија, кнез Цепеш. Све док се није урушила воденица у Зарожју.
Репортер Дејвид Оно из САД кренуо је у потрагу за вампирима и стигао у Србију. Како каже у свом документарцу “Vampires are real: David Ono journeys to Serbia to find real story”, Румунија убире славу на вампирима, а у ствари је први званични вампир сахрањен у Кисиљеву.
Док је код већине народа укорењено мишљење да је Сава Савановић први српски вампир, о Петру Благојевићу као првом српском вампиру постоји више доказа.
Ово је прича о два најпознатија српска вампира.
Аустријска штампа пренела је 1725. године извештај у коме се сасвим озбиљно говори о постојању вампира у Србији.
– Еј, Саво Савановићу, деведесет година вампирујеш, и не оста без вечере као вечерас – том реченицом, из приповетке „После деведесет година”, окончао је у глуво доба ноћи каријеру најпознатији српски вампир.
Пошто се одао именом, мештани Зарожја су пронашли Савановићев гроб и смирили га – глоговим коцем. Литерарна и доцнија ТВ слава (Лептирица, РТС, 1973) учинили су, ипак, да Сава Савановић постане познат као „први српски вампир” – од Глишићеве новеле па све до ономад када се, урушила воденица у којој је некада „ординирао”.
Медији, и домаћи и страни, похрлили су у Зарожје пошто су мештани вешто протурили вест да Сава Савановић тражи ново станиште.
Милован Глишић је Савановића свео само на лептира који плаши децу, али туристичке амбиције довитљивих сељана Зарожја учиниле су своје. Ствар са вампирима у Србији, међутим, некада није баш била за шалу.
– Село Кисиљево код Пожаревца, као и већина српских села, временом је прилично опустело, много је затворених кућа које делују аветињски: нигде ни прозора ни врата, кровови пропали, почупане чак и електричне инсталације – забележио је Глас јавности.
Број становника се у последњих десетак година такође се драстично смањио, а они који су остали, сећају се прича својих предака о првом српском вампиру Петру Благојевићу, који је харао овим местом почетком 18. века, али му је медијску славу преотео Сава Савановић из Зарожја.
Претрага пак показује да је у аустријским изворима Петар Благојевић забележен као сељак из Србије, за којег се везује легенда да је после смрти постао вампир.
Наводи се да је живео је у 18. веку у селу Кисиљево, у севернијем делу централне Србије, која је тада била део аустријског царства (од 1718. до 1739).
Након смрти Петра Благојевића, људи у овом крају почели су после кратке и мистериозне болести да умиру. Настала је сумња да се Петар повампирио.
На самртној постељи многи су тврдили да им се умрли Благојевић у ноћи указивао и да их је давио. Извештај аустријског службеника Фромбалда, објављен је у бечким новинама “Wиенерисцхес Диариум”.
Његова супруга је побегла непосредно после тих чудних збивања, рекавши да јој је у сну дошао мртав муж тражећи своје опанке. Најзад, два месеца по укопу, у јуну 1725. године, отворен је Благојевићев гроб, тело му наводно није трулило, а на уснама је имао свежу крв.
Мештани су проболи колац кроз његово тело и спалили га. Одговорни службеник аустријске управе био је против тога, али је пристао због великог страха који је владао међу становништвом.
Извештај Фромбалда, царског начелника Градиштанске области, објављен је потом у бечком часопису Wienerisches Diarium и спада у прва помињања вампиризма у Европи и свету.
Према речима звонара цркве у Кисиљеви Борислава Драгојевића, после Перине смрти аустријска војна управа послала је комисију да испита да ли вампири у Србији постоје и да ли се развила епидемија вампира.
– Отварали су гробове људи за које се причало да су се повампирили. Аустријски комесари су наредили спаљивање свих лешева који су деловали живо, а од тада у селу постоји клетва: “Дабогда те Пера посетио” – рекао је Драгојевић новинарима.
Поред Благојевића, аустријски извори, из тог времена – баш некако око 1825, помињу и још једног Србина необичног имена Арнолд Паол . Биће, ипак, да је код аустријских чиновника тог времена важило правило: пиши немачки да те цео свет разуме, па је Павле, по надимку „Арнаут” постао Паоле.
Павле, хајдук и војник најамник, казују бечки извори, имао је блиски сусрет са вампиром у Грчкој, одакле је и донео заразу.
Он је, наводно, убио вампира али се после тога осећао лоше и убрзо је умро у селу покрај Свилајнца, после чега су кренули напади вампира у том крају. Павле је доживео Петрову судбину – тело му ексхумирано (од стране власти) и прободено глоговим коцем, а царски чиновници су све то педантно забележили и проследили у, како се тада говорило, Виену.
Оба случаја описана су у аустријским медијима и постали су део „вампирске маније” и у Енглеској, Француској и Немачкој.
Оно се упутио и посетио гроб на којем пише да ту почива Петар Благојевић, а у близини се налази још неколико надгробних споменика на којима нема обележја.
Још 1725. године написано је да ће Петар Благојевић устати из гроба и да ће ловити мештане.
(Телеграф)
