Pročitaj mi članak
Нови антибиотик који је екстрахован из једне земљишне бактерије може да уништи широк спектар микроба који изазивају болести. До сада није забележен било какав знак резистентности бактерија које су биле изложене његовом дејству. Ако бактерије нису пружиле отпор новом антибиотику, то значи да ће бити потребно неколико деценија да се резистентност на ова нови антибиотик појави. Резултати овог истраживања објављени су ове недеље у часопису „Природа”.
У глобалној кризи која је захватила јавно здравље, отпорност на антибиотике се шири међу патогеним микроорганизмима брже него што истраживачи могу да развију нова једињења која би се борила против њих. У болницама, МРСА (methicillin-resistant Staphylococcus aureus), на пример, узрокује смртоносне инфекције крви.
У потрази за новим антимикробним производима, велики међународни тим истраживача, који је предводила Ким Луис, испитао је 10.000 једињења која су изолована из бактерија из земљишта и које нису биле култивисане. За ове драгоцене ресурсе, који су били предмет истраживања од 1960, раније се мислило да нису погодни за култивисање јер се нису добро адаптирали на живот у Петријевим посудама.
Дакле, Ким Левис и колеге су развили оно што они зову и-чип (iChip), који сортира појединачне бактеријске ћелије у једну комору, а након што је уређај је закопан у земљу, дозвољено је да неколико молекула током дифузије рашире у и-чип. Ово омогућава бактеријама да напредују у окружењу које је за њих природније. „У суштини ми смо преварили бактеријe,“ рекла је Ким Луис за Лос Анђелес Тајмс. „Оне су почеле да расту и да формирају колоније”.
Овај тим је открио једињење које је названо “теиксобактин”(teixobactin) a које је екстраховано из Eleftheria Terrae. Теиксобактин изазива распад или спречава синтезу ћелијских зидова бактерија. У тестовима са мишевима, теиксобактин се показао као веома смртоносан у борби против бактерија, укључујући Стафилококус ауреус (Staphylococcus aureus). Теиксобактин делује на микобактерију туберкулозе (Mycobacterium tuberculous), на Клостридију дифициле (Clostridium difficile) која проузрокује запаљење дебелог црева.
Постојећи антибиотик ванкомицин (који се користи да убије да убије Clostridium difficile) функционише на сличан начин, а било је потребно 30 година да бактерије постану резистентне на њега. Истраживачки тим је мишљења да ће развијање генетске отпорности на теиксобактин трајати дуже. Клиничка испитивања би могла да почну за две године
извор: blogfactory.co.uk
Превод и обрада за Србин.инфо: С. Јанковић
