Изненадни напад Хамаса који је јутрос пробудио људе широм Израела дошао је у изузетно деликатном тренутку за Блиски исток, а можда и сахранио западне иницијативе за "историјско помирење" између Израела и Саудијске Арабије

Напад на Израел који су припадници палестинске милитантне групе Хамас започели у раним јутарњим часовима изазвао је шок широм света, а чини се и у самој Јеврејској држави. Тако је, без претходне најаве, започела операција „Потоп Ал Аксе“, како су је представници Хамаса назвали у част најпознатије јерусалимске џамије.

После само неколико сати постало је јасно да је реч о најжешћем сукобу између израелских безбедносних снага и палестинских милитаната у последњих неколико година.

Друштвене мреже преплављене су снимцима израелског неба прошараног палестинским ракетама, али и симпатизера Хамаса који су упали на територију Израела и заробили припаднике Израелских одбрамбених снага (ИДФ).

На удару се нашла и једна од највећих електрана у Израелу, недалеко од града Ашкалона на југу земље. Број жртава и са једне и са друге стране броји се у стотинама, а повређених у хиљадама, пренели су локални медији.

Жестину сукоба потврдио је и израелски премијер Бењамин Нетанијаху, који је у свом обраћању рекао да се његова држава налази „у рату“, али и да ће њихови непријатељи „платити цену каква им никада није била позната“. ИДФ је, у одговору на палестински напад, најавио покретање противтерористичке операције „Гвоздени мачеви“.

Напад који је изненадио све

Хамасов напад је очигледно дуго и детаљно планиран и припреман, а Израел је ухваћен неспреман, каже за РТ Балкан сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић.

„Узрок напада је, према тврдњама Хамаса, то што су пре три дана су израелски религиозни фанатици упали на простор комплекса Ал Аксе, трећег најсветијег места у исламу. Зато је операција тако и названа“, објашњава он.

Неспремност Израела постаје још несхватљивија ако у обзир узмемо чињеницу да је напад извршен на педесету годишњицу Јомкипурског рата, али и да израелске службе обично помно прате развој ситуације у појасу Газе и Западне обале. „Израелски надзор палестинског друштва је и веома софистициран и веома инвазиван, а праћење активности Хамаса је један од најважнијих задатака за безбедносни естаблишмент“, написао је новинар „Гардијана“ Питер Бомонт.

Један од разлога за лошу реакцију израелских безбедносних служби могла би да буде и политичка криза у којој се та држава налази већ неколико година, а коју последњих месеци карактеришу масовни протести против реформе правосуђа за коју се залаже влада премијера Нетанијахуа.

Израелским улицама шетале су стотине хиљаде незадовољних грађана – а међу њима је несумњиво био и значај број војника, полицајаца и других запослених у безбедносном сектору.

Србољуб Пеовић подсећа и да је Хамас био изненађујуће одсутан током прошлогодишњег сукоба између израелских снага и палестинских милитаната из појаса Газе, када се у центру пажње нашла друга организација – Палестински исламски џихад – што би се могло објаснити чињеницом да су они већ тада припремали напад већих размера. „Карактеристично је и то што је Хамас операцију започео испаљивањем ракета дугог домета, што обично није случај, пошто се оне чувају за крај. Тако смо знали да је операција започета у највећем могућем интензитету.“

Иако је сукоб до сада остао ограничен на простор у околини појаса Газе, бар када је реч о борбама на терену, локални медији преносе да је ситуација нестабилна и у Западној обали, али и у Источном Јерусалиму. Окршаји ИДФ-а и локалних палестинских оружаних формација у том делу Палестине последњих месеци су све учесталији, а ауторитет тамошњег председника Махмуда Абаса – чија партија Фатах није у добрим односима са Хамасом – све је слабији.

Ватру на уље долио је и избор нове израелске владе прошле године, коју су многи коментатори назвали „најтврђе десном у историји“ те земље, а чија су лица постали бескомпромисни националисти и верски екстремисти попут министра правде Безалала Смотрича и министра државне безбедности Итамара Бен-Гвира. Они нису били спремни ни на најмање уступке према Палестинцима, већ су залагали са чврст и бескомпромисан одговор на сваки излив њиховог незадовољства.

Таква политика је, изгледа, дошла на наплату: Уколико израелске снаге не буду успеле да ситуацију ставе под контролу, оне би ускоро могли да се нађу у сукобу на два – а можда и три фронта.

„Овај сукоб је дочекан са доста ентузијазма и на Западној обали, пошто је иницијатива први пут на палестинској страни. Њу је индиректно подржао и Абас, који није у добрим односима са Хамасом. Европске земље су осудиле напад и подржале Израел, а Хамас је добио подршку Хезболаха“, наглашава Пеовић.

Управо је реакција Хезболаха, шиитске милитантне организације из Либана која негује веома блиске односе са Ираном, посебно значајна и занимљива. Они су у саопштењу објавили да су у контакту са руководством Хамаса, као и да су њихове акције „порука арапским и муслиманским земљама широм света“, поготово оним које су нормализовале односе са Израелом или то планирају. Реч је о (не баш) суптилној критици Саудијске Арабије, за коју се већ неко време спекулише да преговара са САД и Израелом о потенцијалом споразуму о нормализацији односа са Јерусалимом.

Напад Хамаса наишао је на позитивне реакције и у Техерану.

„Подржавамо ту операцију. Стајаћемо раме уз раме до потпуног ослобођења Палестине и Јерусалима баш као што иза њих стоје и великомученици као што је Касем Сулејмани“, рекао је саветник иранског врховног вође Рахим Сафави. У исто време, израелски амбасадор у Москви Aлексадар Бен Цви рекао је да „Израел сматра Иран одговорним за акције Хамаса“.

Напад Хамаса на Израел – зашто баш сад?

Питања која од јутрос лебде у ваздуху је зашто се Хамас одлучио за толико масован и бруталан напад, и због чега се догодио управо сад?

Јасно је да палестински милитанти немају капацитета да испуне свој коначни циљ – уништење Државе Израел – али и да ће израелски одговор на овакву провокацију бити бруталан. Неписано је правило да Палестинци у мање-више сваком окршају са ИДФ-ом извуку дебљи крај, а то ће се највероватније догодити и овог пута.

Кључ би могао да буде процес нормализације односа Израела и читавог низа арапских земаља, који је последњих година постао један од приоритета америчке спољне политике на Блиском истоку. До 2020. године, само две Арапске земље су званично признавале израелску државност: Египат и Јордан. Ситуација се променила када су у септембру те године, уз посредство америчког председника Доналда Трампа, Уједињени Арапски Емирати и Бахреин нормализовали односе са Израелом. Њима су се ускоро прикључили и Мароко и Судан.

САД су наставиле са сличном блискоисточном политиком и након што је у Белу кућу дошао актуелни председник Џозеф Бајден, који и данас покушава да „надгради“ оно што је његов претходник започео и да „Аврамовим споразумима“ дода и најзначајнију сунитску земљу на Блиском истоку – Саудијску Арабију.

Ипак, преговори између Ријада, Јерусалима и Вашингтона иду изузетно споро, а многи западни посматрачи сумњају да је споразум три стране уопште могућ. Једна од главних препрека потенцијалног договора – положај Палестинаца.

„Вођство Хамаса је рекло да је један до циљева операције да покажу земљама које су нормализовале односе са Израелом да је ово њихов одговор. Међутим, мислим да је још рано да се каже шта ће се десити. Ова операција је почела најамбициозније могуће и чињеница је да Хамас пуца из свог оружја које има“, закључује Пеовић.

Уколико је циљ операције било слање поруке земљама које разматрају нормализацију односа са Израелом и сејање семена раздора између Запада и арапских земаља – онда би се могло рећи да је Хамас на добром путу да га оствари.

Док су западне земље редом и безрезервно пружиле подршку Израелу и оптужиле Хамас и Палестинце за ескалацију, арапске земље су критиковале Јерусалим и искористиле прилику да укажу на тежак положај Палестинаца у појасу Газе и Западној обали.

Саудијска Арабија – земља која је наводно најближе нормализацији односа са Израелом – позвала је на „моментални прекид ескалације“, али је и подсетила да су „више пута упозоравали на последице погоршавања ситуације на окупираним територијама“, као и да се Палестинцима системски крше људска права.

Такав одговор на бруталан напад Хамаса свакако не личи на нешто што би објавила земља која „само што није“ постигла споразум са Израелом и која „једва чека“ да ускочи у неки нови антиирански савез, како су се многи на Западу (до јутрос) надали.

(УЖИВО) Хамас тврди да је заробио генерала Изреала; Ваздушна опасност у целој земљиhttps://t.co/4kzXvIc7mX

— СРБИН инфо (@srbininfo) October 7, 2023

Извор: rt

Ознаке: блиски исток, Израел, Палестина, терористички напад, хамас