Pročitaj mi članak
(Политика,фото Д. Јевремовић)
Поразно за државу да више година школује академце, а онда њихово знање не искористи.
На београдском Факултету за физичку хемију ових дана расписан је конкурс за радно место спремачице. Као што је било и очекивано, пријавило се много кандидата, али оно што није било очекивано јесте то да су се за овај посао пријавиле и особе са – факултетском дипломом.
Продекан за наставу Факултета за физику хемију професор др Мирослав Кузмановић потврђује за наш лист да су се на конкурс пријавиле 42 жене, од којих две девојке са високим образовањем. На питање која је кандидаткиња примљена, он одговара да је посао добила особа са средњом стручном школом, јер су високообразоване кандидаткиње – превише квалификоване.
Радица Миловановић (45), захваљујући којој смо сазнали за ову информацију, каже да сама на посао чека од 18. године, када је завршила средњу фризерску школу – смер сценски маскер.
– Никада нисам радила у струци, а уредно сам конкурисала – кувала сам кафе у банци, радила у студентској мензи, чистила четири године у дому здравља, радила на продаји здраве хране, по трафикама… Са бироа никад нисам позвана, а од свих ових послова скупила сам око осам година стажа – прича Радица.
Она каже да је овакви случајеви увек растуже, јер како да својој деци говори да заврше факултет и да после чисте, кад зна да нема никакву везу и није члан ниједне партије.
– Поражавајуће је да неко уложи у своје знање, а онда „јури метлу” да би имао здравствено и социјално осигурање у државној служби, радно време и годишњи одмор, јер код приватника тога нема. И онда се питамо зашто нам деца одлазе из Србије – резигнирано закључује Миловановићева.
Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије, каже да је чуо за сличне примере и да се на оглас за спремачицу у школи јави по 135 особа са дипломама факултета и средње школе, што је трагедија за једну државу.
– Ништа није срамота радити, не потцењујем ниједан рад, ја сам дете са села и радио сам све физичке послове и на њиви и у штали… Али ово показује да наше образовање није планско, већ превазиђено и застарело. Прво је требало донети стратегију развоја државе, да знамо које кадрове желимо и у ком правцу желимо да идемо, па тек онда стратегију развоја образовања – сматра Брајковић.
По његовим речима, у овој и сличним причама није лоше само то што су људи уложили огроман труд и време како би стекли одређено знање и сада су приморани да траже послове за које нису квалификовани, већ и то што је држава улагала у кадар који после тога није искоришћен.
– Наравно да је добро за појединца да се образује, али је катастрофа по државу да улаже велике паре, а онда то не искористи. И треба разумети када је после оваквих искустава пут тих људи са дипломом – одлазак у иностранство – каже Брајковић.
Др Јован Филиповић, извршни директор „Групе за просперитет Србије” и професор Факултета организационих наука, који сам, деценијама креира сопствену базу наших доктора наука у иностранству, каже да овај случај није усамљен и да он, нажалост, показује да се у Србији не вреднује знање и да у овој земљи не постоји образовна политика.
– На конкурс се није пријавио неко ко је сад завршио факултет, већ неко ко чека годинама на бироу и из очаја се одлучио на овај потез – каже професор Филиповић и додаје да је у Србији основни проблем незнање, из којег произлазе сви остали проблеми, укључујући и корупцију.
У нашој земљи је, иначе, незапослено око 760.000 људи, показују подаци Националне службе за запошљавање, а од тог броја више од 50.000 има диплому факултета. Посао нема око 207.000 младих од 15 до 30 година, око 58 одсто има средње образовање, док је 63,3 одсто без радног искуства.
А према подацима „Националне стратегије запошљавања за период 2011–2020. година”, жене су више погођене незапосленошћу него мушкарци, упркос вишем образовном нивоу.
Незапосленост је највише распрострањена међу онима са средњим нивоом образовања, с обзиром на то да је нешто више од две трећине незапослених завршило средњу школу. Такође, пише у овом документу, међународно искуство показује да се вероватноћа налажења посла смањује пропорционално дужини незапослености.
Сандра Гуцијан
