Предраг Вучковић, Феликсов лични фотограф: Феликс је изгледао неустрашиво (Видео)

14:00 16.10.2012.

Дан после скока са ивице свемира, једини српски учесник мисије Предраг Вучковић говори за „Новости“. Био је неустрашив, посвећен. Адреналин још држи целу екипу.

Феликс је изгледао неустрашиво. Његово лице изгледало је као да је скок са ивице свемира најнормалнија ствар на свету. Био је спреман. Знао је до танчина који је човек у тиму за шта задужен, који шраф чему служи. Увежбан до крајњих граница, стрпљив, посвећен… Ни у једном тренутку нисте могли да видите да га је мисија макар на секунуд уплашила.

Овако само дан после невероватног скока Феликса Баумгартнера са 39.000 метара, за „Новости“ из Новог Мексика прича Предраг Вучковић. Српски фотограф је имао привилегију да од почетка буде саставни део мисије која је пре два дана шокирала свет.

– Феликсов лет смо пратили из хеликоптера – враћа филм после преспаване ноћи Вучковић. – Хеликоптер у ком сам се ја налазио је требало прво да оствари визуелни контак са њим, а онда је мој задатак био да га сликам. Успели смо. Када је дотакао земљу, био је крај.

Чудно сам се тада осетио. Био сам свестан да смо исписали једну страницу историје, али ми је било жао што је све завршено. Знао сам да нема даље. Феликс је све оборио.

СКОК ДУГ 39 КИЛОМЕТАРА Баумгартнер је скок извео без обзира на чињеницу да је капсула била на већој висини од предвиђене 36.576 метара – храбро је стао на степенице и у 20.08 у недељу скочио са висине од 39.068 метара. После 32 секунде је пробио звучни зид, а највећа брзина коју је достигао је била 1.173 километра на час. Феликсу се отворио први од четири падобрана после 4 минута и 19 секунди слободног пада. Након неколико минута мирно се приземљио и ушао у историју.

Неспорно је да је „човек–комета“ померио границе људске храбрости и, како то двоје обично иду заједно, лудости. Када је ступио на ивицу платформе, Земља је изгледала тако мала да би лако могао да је промаши.

Пред њим је био амбис дубок нешто више од 39 километара. Негде далеко на дну – пустињски предели Новог Мексика. Иако није све ишло према плану (налазио се на нешто већој висини од планиране, а кацига му се маглила), закорачио је у непознато.

– Видели смо се накратко кад је слетео – наставља Вучковић. – Честитали смо један другом. А онда смо сви заједно отишли да славимо. Адреналин нас није напуштао, па ни онда када сам после више од 30 сати легао у кревет. Не могу то описати. И сада ми слике мисије стално врзмају по глави, не могу да их избацим.

Највећу опасност за Феликсов живот представљало је управо оно што се и догодило у једном тренутку – неконтролисано окретање приликом пада. То је могло да доведе до тога да се онесвести, па чак и да изгуби живот. За случај да изгуби свест, постојала је могућност да се падобрани отворе даљинским командама из центра из кога је читав догађај праћен.

– Његово здравље и живот угрожавали су и притисак, зрачење, велико убрзање – објашњава др Александар Богојевић, заменик директора са Института за физику. – За све то он је, ипак, прошао озбиљну обуку. Можда је највећу претњу представљао психолошки притисак са којим је морао да се бори.

Дан после историјског лета, Феликс је изашао пред новинаре да би са светом подели своју – скромност. Феликс је дан после уласка у историју рекао да се осећао понизно када је био на врху света.

– Стајао сам на врху света, понизан. Тада постанеш толико скроман, заиста не размишљаш о обарању рекорда – испричао је Феликс. – У том тренутку сам само размишљао о томе да се вратим жив. Тешко је описати како изгледа пробијање звучног зида, пошто то нисам уопште осетио. Нисам имао представу колико брзо идем због специјалног одела које сам носио.

Када сам почео да се вртим, помислио сам да притиснем дугме за избацивање падобрана, али сам знао да би то онда био крај свега. На тренутак сам размислио и нисам желео да се све заврши. Срећом, успео сам да се вратим у првобитан положај.

Он је рекао да у будућности жели да инспирише нове генерације и да за неколико година помогне да се обори његов рекорд.

Подаци које су научници и лекари прикупили са монитора који су били прикачени за Феликса и пратили реакције његовог тела још нису обрађени и можемо их очекивати наредних дана. Анализе би требало да покажу како се организам понаша у тако екстремним условима, посебно приликом слободног пада брзином звука.

Многи стручњаци сматрају да овај подвиг није ништа друго до – спектакл, јер остварени резултати неће моћи да се користе у истраживачке сврхе, нити ће у будућности бити од користи астронаутима који се у свемиру нађу у животној опасности.

РЕКОРДИ ПОСЛЕ 32 секунде слободног пада неустрашиви Феликс пробио је звучни зид, а највећа брзина којом је „летео“ била је невероватна 1.342 километра на сат. Оборио је три рекорда – највећа брзина при слободном паду, скок са највеће висине и највиши лет балоном.

– Неоспорно је да је реч о спектаклу прве врсте, али иако је у седмогодишњи програм уложено на стотине милиона долара, наука њиме није ништа значајно добила – каже за „Новости“ др Александар Богојевић, заменик директора са Института за физику.

– Кад бисте из спејс-шатла избацили астронаута у орбиту, он би се вечно вртео укруг, или ако би ушао у атмосферу, моментално би изгорео. Ту га никакаво одело не би спасило. А тек је бесмислено да ће резултати моћи да се користе да би се побошљала безбедност путника на комерцијалним летовима у свемир.

Учесници овог подухвата, па и сам Баумгартнер, међутим, тврде да је скок са ивице свемира далеко више од „само“ екстремног каскадерског трика.

– Ово је прилика да сакупимо информације које би могле да допринесу развоју мера за спасавање астронаута и пилота и можда за будуће свемирске туристе – казао је „Неустрашиви Феликс“, најављујући свој подвиг. – Доказ да човек може да пробије звучни зид у стратосфери и врати се на земљу биће корак напред за развој процедура за спасавање на ивици свемира.