Прочитај ми чланак
Руско-кинески самит у Шангају био је манифестација успона односа две највеће силе у простору Евроазије за које је руски председник оценио да су „достигли највишу тачку у историји”
Дуго припремана посета руског председника Владимира Путина Кини завршена је прекјуче потписивањем споразума о испорукама руског природног гаса овој земљи вредног 400 милијарди долара. Према директору руског „Гаспрома”, Алексеју Милеру, уговор са Кином је највећи уговор који је ова компанија до сада склопила. Колико је он важан за обе земље говори и детаљ да је потписан у четири сата ујутро, после драматичне завршнице трогодишњих преговора у којима је политички улог био много већи и од његове комерцијалне вредности.
Руски председник вратио се у Москву с уговором који ће привреду његове земље заштити од последица западних санкција због кризе у Украјини, пре свега од изградње гасовода „Јужни коридор”, који би до краја ове деценије требало битно да смањи зависност ЕУ од руског гаса. С друге стране, руско-кинески гасовод „Снага Сибира” требало би током наредних 35 година да обезбеди Кини око 20 одсто њене потрошње природног гаса (око 38 милијарди кубних метара гаса) трасом на коју немају утицаја ни светско тржиште ни новија политичка збивања у њеном непосредном окружењу.
Вредност трговине две земље са прошлогодишњих 88,8 милијарди долара требало би да се повећа на око 100 милијарди долара 2015. и на око 200 милијарди до 2020. године. Последица ће бити да ће ове две велике земље изградити снажне међусобне односе који ће имати утицаја на привредна, а тиме и политичка кретања у свету. Ово уосталом потврђују и остале теме које су Владимир Путин и кинески председник Си Ђинпинг имали током сусрета у Шангају. Између осталог разговарало се о сарадњи на производњи комерцијалног авиона, који би био конкуренција америчком ,,боингу” и европском ,,ербасу”, новог војног хеликоптера на бази руског Ми-26, а најављено је и потписивање тридесетак уговора о привредној сарадњи. Уколико се остваре, они би значили да су између две земље отклоњене и последње резерве у погледу трансфера технологије и привредне и војне сарадње. О њеном обиму говори и податак да је Кина само прошле године у Русији набавила војну опрему вредну 1,8 милијарди долара.
Непосредни повод Путинове посете Шангају било је учешће на четвртом самиту Конференције о интеракцији и мерама за јачање поверења у Азији (Conference on Interaction and Confidence Building Measures in Asia – CICА), азијског пандана европском ОЕБС-у који окупља 24 земље, од Турске и Египта, преко Ирака и Ирана до Пакистана, Индије и Кине која је преузела председавање овом организацијом од Турске. Организација за Кину има значај не само као оквир регионалне безбедности у Азији него и као један од одговора на све већи утицај САД у азијско-пацифичком региону. Такву политичку поруку руско-кинеског самита подвукло је присуство два председника на почетку заједничких маневара ратних флота две земље у Источном кинеском мору, које је недавно било поприште озбиљног заоштравања између Кине, Јапана и САД. Иако се ставови Москве и Пекинга према украјинској кризи разликују, обе земље имају разлога да их ставе у други план у тренутку кризе у односима са Сједињеним Државама и њиховим савезницима.
Руско-кинески самит у Шангају прошле седмице био је и једна од ударних тема западне штампе, која није крила негодовање због овог обрта. Односи запада с Кином су прошле године заоштрени због спора око Сенкаку (кин. Диаојоу) острва у Источном кинеском мору на које полажу право и Кина и Јапан, а ове године због територијалних спорова Кине са суседима у Јужном кинеском мору. Односи Русије са западом су после избијања кризе у Украјини и анексије Крима дошли на најнижу тачку после 1989. године. И ту се сличности са хладним ратом завршавају. Да подсетимо: до обрта у хладном рату дошло је 1968. године када се Кина, захваћена Културном револуцијом, војно суочила са обе тадашње суперсиле. Са САД је била у посредном рату у Вијетнаму док се са тадашњим Совјетским Савезом сукобила у оружаном инциденту на острву Дамански (кин. Џенбао) на реци Усури. Тада је и почео заокрет у кинеској унутрашњој и спољној политици који је 1972. године довео до потписивања Шангајског коминикеа са САД, што је био увод у стратешко партнерство две земље у наредним деценијама и успон Кине на међународној сцени.
По свему судећи, руско-кинески самит у Шангају био је манифестација успона односа две највеће силе у простору Евроазије за које је руски председник оценио да су „достигли највишу тачку у историји”. Пажљиви посматрачи су приметили да односи две земље иду у овом правцу од недавно одржаних Олимпијских игара, када је Си Ђинпинг био један од ретких председника држава који су се појавили у Сочију. Два председника су се потрудила да покажу да њихов последњи самит има и много шире међународне димензије. Током конференције, Владимир Путин и Си Ђинпинг срели су се са генералним секретаром УН Бан Ки Муном, иранским председником Хасаном Руханијем и многим другим представницима 47 држава и међународних организација окупљених у Шангају. Због тога би се могло закључити да је украјинска криза, помало неочекивано, постала катализатор великог померања у односу снага на међународној сцени чије ће последице бити видљиве тек у наредним годинама.
(Политика)
