Актуелно Вести дана Мишљење Ударна вест

Прочитај ми чланак

Предраг Поповић: Вучић од полиције направио личну криминалну гарду

Предраг Поповић

07:40 09.01.2024.

Како је министар полиције Братислав Гашић прославио годину у којој су Србију задесила два масакра, неколико мафијашких убистава и стравична тортура над грађанима? Ко су Марко Кричак, Горан Цолић и остали Гашићеви људи од поверења, специјалисти за прогон политичких противника? Зашто је ухапшен полицијски генерал Слободан Малешић, али не и његови политички ортаци Андреј Вучић, Милош Вучевић и други? Како је Александар Вучић од полиције направио личну гарду, која га штити од закона? Одговоре на та питања износи заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.

Полиција је постала најважнији део организованог криминала. Вођа организованог криминала у Србији, Александар Вучић, користи све службе Министарства унутрашњих послова за заштиту себе, својих сарадника и заједничких пљачкашких подухвата картела око Српске напредне странке.

Све странке, које су продефиловале на власти, полицију су третирале као део властите политичке структуре, али никад то нико није радио тако бахато као СНС. Вучић је кадровску номенклатуру МУП-а прилагодио својим потребама. На кључна места постављао је примитивне, агресивне и криминализоване појединце, незаинтересоване за закон, али и за морал. Како у полицијским управама, тако су и на министарској функцији лоше кадрове наслеђивали још гори. После Небојше Стефановића и Александра Вулина, срамну дубину пропасти персонификује Братислав Гашић.

Статус симбола вучићевске полиције Гашић је оправдао пре неколико дана. У организацији Управе за криминалистичке послове приређена је новогодишња журка за истакнуте припаднике МУП-а и свечане госте. По обичају, Гашић је изабрао луксузни ресторан „Холивуд“ у београдском насељу Ледине, у коме је правио журке и док је био министар одбране и директор Безбедносно информативне агенције. Како и не би кад је газда „Холивуда“, Милика Нешовић, угледни припадник напредњачког картела. „Ђавољи адвокат“ Владимир Ђукановић је описао Нешовића као „човека из Рашке, који је посао пренео у Београд и, миц по миц, крвавим радом и сопственим знојем створио највећи бренд“. Логично је што МУП код таквог домаћина прославља нову и опрашта се од старе године, која је обележена крвљу, знојем и сузама нормалних грађана.

Успех МУП-а илустрован је масакром у „Рибникару“, гробовима у Дубони и Малом Орашју, пребијањем студената и осталих демонстраната, прљавим прогоном политичких противника, неподобних новинара и осталих грађана, који више верују својим очима, него режимским лажима. Туђе трагедије, међу којима су и оне у којима су учествовали припадници МУП-а, не занимају Гашића и његово друштво. Без емпатије и пијетета према жртвама, водећи ликови српске полиције ђускали су уз песме некаквог Ђанија: „Данас је нормално да се полуди, пола света се удара по носу, душе се продају, купују груди, а ја још сањам твоју црну косу…“ У складу с описом из тих стихова изгледали су и многи на том балу. Додуше, Гашићеве колеге тврде да се он не „удара по носу“, али да је толико натопљен алкохолом да га треба само промућкати, он опет пијан.

Као што су заједно осликани на фресци у цркви Светог Јована на Багдали, тако су браћа Гашић, Бата и Бобан, заједно уживали у атмосфери напредњачког кича, коју су употпуњавале страначке старлете попут Верице Сокић, која је, такође, запослена у МУП-у. Вампирску прославу је увеличала и Ивана Чечур из српског одељења Интерпола. Пре месец дана је Интерпол, на захтев УНМИК-а, расписао потерницу за Миланом Радоичићем, кумом и пословним партнером Звонка Веселиновића, због оружаног сукоба код Бањске. Српска полиција засад није реаговала, није ухапсила и процесуирала Радоичића. Уместо њих, полиција хапси студенте који протестују због изборне крађе у којој је запажену улогу имао и МУП Србије. Да неправда и срамота буду веће, тортуру над студентима спроводи Веселиновићев потрчко Марко Кричак.

Народни посланик Мирослав Алексић је пре шест месеци у Скупштини говорио о везама Кричака са Веселиновићем и Радоичићем: „Добио сам информацију од припадника МУП-а који се међусобно познају да је Марко Кричак представник Звонка Веселиновића, да је раније радио у лизинг кући, да је ишао у лов са Звонком и да га је он убацио у полицију, најпре на високу функцију у БИА, па онда за Гашићем овде у полицију.“

Кричак је неколико година радио у БИА, где се зближио с тадашњим директором Гашићем. Кад је Гашић постављен на место министра унутрашњих послова, повео га је са собом. На инсистирање Веселиновића, Кричак је постављен на место команданта Јединице за заштиту личности и објеката иако није задовољавао услове, пошто нема довољно стажа на руководећим положајима, а, осим тога, решење о постављењу није имао ко да потпише, пошто МУП већ две године нема директора полиције.

Осим са Веселновићем, Кричак је повезан и са Предрагом Колувијом, власником највеће плантаже марихуане у Европи. Душан Митић, инспектор Четвртог одељења за борбу против наркотика, приликом сведочења у судском поступку за „Јовањицу“ поменуо је да је Кричак преносио поруке које је Слободану Миленковићу слала тадашња Колувијина адвокатица. Кад су поднели пријаву да им се припрема ликвидација, Миленковићу и Митићу је МУП понудио обезбеђење ЈЗО. Они су то одбили јер немају поверења у Кричака.

Нови полицијско синдикални савез тада је објавио неколико питања министру Гашићу: Да ли је тачно да је начелник Јединице за обезбеђење, тзв. ЈЗО, заправо Марко Кричак, који је противзаконито прешао из БИА по вашем налогу; Да ли је без конкурса, противзаконито постављен на позицију начелника ЈЗО; Да ли је тачно да је Кричак потрчко и послушник Звонка Веселиновића; Да ли је тачно да је Кричак умислио да је криминални инспектор па хапси без реалног законског основа; Да ли сте Марку Кричаку дали задатак да разбије наш синдикат; Да ли вам је познато да је његов рођак из Хрватске, Драган Кричак, ухапшен у акцији Еуропола 2020. године, истовремено када и Дарко Шарић; Да ли вам је познато да Марко Кричак има у Београду брата Срђана, који је својевремено био део екипе Вељка Беливука, као и да је био у друштву људи који дилују наркотике…

Уместо Гашића, део одговора на та питања дао је сам Кричак, и то не у медијима, него на терену, врло спорним акцијама које је предводио. Јединица за обезбеђење је, средином јуна прошле године, ухапсила тројицу терориста – „до зуба наоружаних специјалаца лажне албанске државе Косово“, који су прешли „административну линију“. У том рејону налазили су се припадници полиције, који су специјализовани за обрачуне са терористима, а не, као ЈЗО, за чување људи и зграда. Гашић је, ипак, за тај посао ангажовао свог човека од поверења, пошто је, као што се видело, цела акција спроведена за потребе Вучићевог политичког маркетинга.

Кричак је предводио и параполицијску акцију, опет за потребе Вучићевих медијских манипулације, у којој је, 18. децембра прошле године, ухапшен студент Драгослав Милојевић. После првог протеста због изборне крађе, полиција је неколико ухапшених студената одвела у станицу Стари град, док је Милојевић пребачен у „29. новембра“.

– Тамо су ме тукли и буквално ми претили. Изнудили су изјаву у којој се наводи да ме плаћају Мариника Тепић и Драган Ђилас и изнудили су ми да изјаву потпишем у три примерка. Свакако могу да кажем да сам присиљен и да су ме уцењивали. Тукли су ме пендрецима и рукама по глави. Имам повреде по рукама и леђима – рекао је Милојевић, који је био ухапшен због наводног насилничког понашања, јер је пред старом зградом Скупштине одгурнуо Миладина Ковачевића, директора Завода за статистику.

У режимским медијима је објављен снимак ислеђивања неподобног студента. Не види се ко је снимао везаног и уплашеног Милојевића, али разазнаје се глас Марка Кричака. Ислеђивање је изгледало овако:

Полицајац: Ко те плаћа?

Студент: Ђилас.

Полицијајац: Како те плаћа, кол’ко?

Студент: 100 евра.

Полицајац: Зашто те плаћа?

Студент: Плаћа.

Полицајац: Како ти даје паре Ђилас?

Студент: Кроз руке.

Полицајац: Кад ти је дао задњи пут паре?

Студент: Пре три дана.

Полицајац: Зашто? Да правиш срања?

Студент: Да.

Министарство унутрашњих послова је демантовало наводе да је студент злостављан, али није објаснило ко га је и где саслушавао и снимао, нити како је снимак доспео у Вучићеве медије.

Припадници Јединице за обезбеђење ухапсили су 8. маја 2023. године и Милована Бркића, главног уредника нашег Магазина. Ако се изузме карактеристични полицијски простаклук, с елементима дивљаштва, према Бркићу су се понашали коректно.

Гашић је са собом из БИА довео и Горана Цолића, бившег начелника Петог одељења, које је стекло имиџ „агенције у агенцији“. И Цолић се у јавности истакао многим спорним везама с људима из подземља, полицијског и оног правог.

– Горан Цолић је човек кога је, иначе, у децембру 2014. године, Новак Недић, тадашњи и садашњи генерални секретар Владе, именовао у Скупштину Партизана из редова навијача, оних навијача које је тада предводио Сале Мутави, а чији су чланови били и Ненад Вучковић Вучко, затим Вељко Беливук и, коначно, Александар Видојевић, звани Аца Рошави – открио је професор Владимир Вулетић, бивши потпредседник ФК Партизан.

Цолић је у управи Партизана провео две године, а примећен је и на сахрани Александра Станковића. Примећен је и док је из авиона изводио Дарка Шарића, а потом и Војислава Шешеља. Првог је одвео у затвор, другог Вучићу под сукњу. Народна странка Вука Јеремића оптужила је Цолића да је у септембру 2021. године претукао једног њеног члана, али тај случај никада није добио судски епилог.

По доласку Братислава Гашића на чело МУП-а, изненада је пензионисан Богдан Пушић, а на месту начелника УКП-а наследио га је Нинослав Цмолић, до тада начелник Службе за борбу против организованог криминала. Цмолић се 18. децембра 2022. венчао са министарком Иреном Вујовић, а две недеље касније с фотељом у УКП-у. Док је водио СБПОК, та служба је обављала бројна прљава дела према Вучићевим политичким противницима, али колега за Цмолића кажу да није склон насиљу.

Насиљу је склон Слободан Малешић, бивши начелник подручне Полицијске управе Нови Сад. Малешић је, тврде у МУП-у, командовао полицијским јединицама које су пребијале грађане на протесту 7. јула 2020. године. Због ломљења костију и проливања крви по београдском асфалту, Малешић је награђен прекомандом на вишу функцију у Нови Сад, да буде ближе свом куму Звонку Веселиновићу.

Идилична спрега полиције и криминала, наравно и политике, трајала је до 4. априла 2022. године, кад је Малешић ухапшен због удруживања ради вршења кривичних дела, три кривична дела трговине утицајем и злоупотреба службеног положаја.

– Улога организатора организоване криминалне групе окривљеног Слободана Малешића је била да, користећи хијерархијску структуру и однос субординације у МУП-у и користећи своје претпостављени утицај саветника, а потом и свој службени положај и овлашћења унутар МУП-а као помоћник директора полиције и начелник полицијске управе, супротно циљевима службе и задацима, унутар МУП-а врши утицај на припаднике ОКГ из других организационих јединица којима не руководи, окривљене Љубомира Станишића и Драгана Ковачевића, приликом непосредних сусрета или телефоном, да му доставе податке о свим мерама и радњама чије се предузимање захтева од других надлежних органа према привредним друштвима Џенана Кујовића и са њим повезаним лицима, те о предстојећим контролама обавештава Џенана Кујовића, лично прати и усмерава активности полицијских службеника који врше контролу пословања Кујовићевих привредних друштава, обавештава окривљеног Кујовића да „има свог човека“ и да се поводом тога не брине јер ће све бити у реду, те посредује у корист привредног друштва Џенана Кујовића ради добијања уговора за вршење услуге превоза робе и обезбеђења заштите у поступку саобраћајне контроле на путевима у Републици Србији, при чему је окривљени Слободан Малешић најпре код окривљеног Станишића, а затим и код окривљеног Ковачевића створио уверење да ће утицати да они буду унапређени у служби уколико током вршења службених дужности буду штитили интересе окривљеног Џенана Кујовића и других лица за која то буде захтева, као и да пруже заштиту приликом предузимања полицијских радњи и овлашћења повезаним пословним партнерима окривљеног Кујовића, а окривљени Малешић и да користећи свој службени положај утиче на одговорна лица у МУП-у ради издавања дозвола за минирање у корист привредног друштва ПРФЛ Агрегати из Бранешаца у општини Чајетина, које је у власништву окривљених Малешића, Кујовића и Ковачевића, те користећи свој претпостављени утицај посредује код одговорних лица у другим државним органима ради издавања дозвола за експлоатацију камена на подручју општине Чајетина у корист овог привредног друштва, као и на доношење одлуке по жалби на упис промене намене земљишта на којем се врши експлоатација из пољопривредног у земљиште у грађевинском подручју иако за то нису испуњени услови – наводи се у оптужници Тужилаштва за организовани криминал, коју је потписала заменица тужиоца Лидија Игњатић.

Оптужницом је обухваћен и случај у коме је Малешић, у јулу 2018, посредовао код Дијане Хркаловић да изда службени налог Слађани Петровић, тадашњој начелници Службе за криминалистичку аналитику УКП-а, да из евиденције МУП-а за Кујовића и његов „мерцедес“ уклони напомену по мери „Надзор и контрола лица и возила“.

Оптужница против Малешића може да послужи за реконструкцију комплетне мреже организованог криминала у Србији. У њој се помиње неколико тадашњих министара, попут Александра Вулина и Расима Љајића, локални шерифи као Милан Стаматовић, утицајни параполитички мешетари какав је Александар Папић и други. Наравно, с обзиром на позиције у МУП-у, Малешићев утицај је добацивао до самог врха власти, до Александра и Андреја Вучића. У транскриптима пресретнутих комуникација забележено је неколико преписки и разговора Малешића и Андреја Вучића. У једној од тих комуникација, Малешић му шаље СМС следеће садржине: „Извини… знам да си у хаосу… Сада су ухапсили оног другара у Пријепољу што су проверавали 8 месеци и ништа… Вероватно ће сада да крену и на мене. Мислим да нисам урадио никакво кд… ако јесам треба да одговарам. Нека ми поднесу кривичну пријаву у редовном поступку, да не праве сцене и блате породицу. Извини и хвала унапред .“ Малешић је исту поруку послао и Милошу Вучевићу, коме је рекао да је већ тражио помоћ од Андреја Вучића.

Малешић: Послао сам и А исту поруку… извини и хвала унапред.

Вучевић: Немој да се извињаваш. Имаш ли име власника оне фирме?

Малешић: Да. Кренуо у ЦГ.

Вучевић: Багра. На граници?

Малешић: Да, нека поднесу пријаву и доказују ако смо криви. Ово намерно раде да униште. Замоли А да зове В.

Вучевић: Страшно. Рекао сам, чекам одговор.

Малешић: Хвала ти… Звали су ме у 19,45 да дођем.

Вучевић: Багра.

Малешић је знао да му се спрема хапшење. Иако се налазио на једној од највиших и најутицајнијих функција у МУП-у, на то га је упозорио Звонко Веселиновић, који је, очигледно, добијао информације из извора који су били недоступни Малешићу. У једној комуникацији преко WхатсАпп-а, Веселиновић је упозорио Малешића: „Брате, Рако много тртљао и тртља на телефону. Реци му да не прича ни реч више.“ Малешић: „Ок. Немам појма. Зовем одмах. Јел направо неки проблем? Веселиновић: „Свашта лапрдао. Да сте заједно у овом и оном.“ Малешић: „Имају то? Каже да није ништа никада.“

У транскриптима се помињу Малешићеви разговори са Владимиром Ђукановићем и Миланом Лађевићем, главним уредником Српског телеграфа.

Иако је од многих тражио помоћ, није је добио. Андреј Вучић, Милош Вучевић и остали Малешићеви ортаци нису могли да га извуку из проблема. Одлуку о покретању истраге и начину на који ће бити вођена донеле су стране газде Александра Вучића. Американци су таргетовали све људе Звонка Веселиновића, па су инсистирали да се прво полиција очисти од његових сарадника. Међутим, по устаљеном обичају, Вучић је дозволио само да се спроведе истрага, и то непотпуна. Тужилаштво за организовани криминал саслушало је сведоке Дијану Хркаловић, Владимира Ребића и још двадесетак сведока, али не и Андреја Вучића, Вучевића, Вулина и остале истакнуте ликове из врха напредњачког картела.

Малешић је, захваљујући обавештењу о припреми хапшења, имао времена да пошаље своју супругу да испразни сеф и смисли изговоре за све што ће им се ставити на терет. Наравно, когнитивна ограничења, својствена полицајцима, спречила су га да на саслушању каже било шта логично и прихватљиво здравом разуму. Осим хвалоспева, којима се представљао као одлучни заштитник закона (никад није хтео да помогне ни најближим рођацима и пријатељима, а камоли да злоупотребљава службени положај), Малешић је бесмислицама демантовао све наводе из оптужнице, као да не зна да постоје докази и сведоци.

– Изнета одбрана окривљеног Слободана Малешића супротна је прикупљеним доказима, изјаве су контрадикторне. током одбране потврђује да је водио разговоре са овим лицима и телефоном, али не и да је у пословном односу са окривљеним Кујовићем, нити да је од њега примио икакву корист. Окривљени не негира контакте са окривљенима Станишићем, Кујовићем и Ковачевићем, као и са окривљеним Драганом Савићем, али наводи да је са Кујовићем одрастао, што је нелогично, те контакте са овим лицима правда добрим пријатељским односима, супротни су пресретнутим телефонским комуникацијама наводи да није ни на који начин утицао у служби да заштити окривљеног Кујовића, нити обећавао унапређење неком од окривљених полицијских службеника. Наводи и да му је Дијана Хркаловић била непосредно надређена те да није могао утицати да Кујовић буде „скинут“ са мере „НИК“, што је супротно приложеном налазу вештака, као и садржини пресретнутих комуникација који потврђују статус окривљеног Малешића, његове односе унутар МУП-а са тадашњим директором и његов претпостављени утицај и на формално себи надређене у служби. Овлашћење за сеф према подацима из банке има и његова супруга, те према налазу вештака о садржини телефона може се закључити да је сеф испражњен од стране његове супруге непосредно пре привођења овог окривљеног. Вештачењем телефона потврђено је да је и супруга користила сеф, иако је, по наводима одбране, у њему држао оружје – наводи се у оптужници.

Суђење Слободану Малешићу још није почело. Последњи покушај да се одржи припремно рочиште пропао је у октобру прошле године због изостанка неколико окривљених. Нема сумње да врховни судија Александар Вучић, као и у случају „Јовањице“, неће дозволити примену закона, уплашен да би на суђењу могли да се открију неки од бројних трагова криминала који вуку према њему и његовом најближем окружењу.

Вучић је успоставио систем у коме он, злоупотребом утицаја, штити прљаве полицијаце од закона, а они њега од грађана који траже правду. Ипак, историја је показала како пролазе униформисани криминалци који се ставе на располагање политичким криминалцима. Два министра полиције из времена Слободана Милошевића, Зоран Соколовић и Влајко Стојиљковић, извршили су самоубиство после смене власти. Неколико функционера МУП-а завршило је у страним и домаћим затворима, заједно са тридесетак припадника „црвених беретки“. Нажалост, та педагошки претећа искуства не могу да допру до Гашића, Кричака, Цолића и осталих Вучићевих командира униформисаних ескадрона зла.

антрфиле

Ударени у главу

Министар Гашић је посетио полицајце, који су повређени приликом пребијања студената који су протестовали пред Градском скупштином Београда.

– Многи не би трпели оно што сте ви поднели како би одбранили покушај насилног упада у зграду Градске скупштине. Мржња којом су јуришали ка вама је незамислива, а напади на полицајце који штите законе Републике Србије су недопустиви. Ви сте нечија браћа, синови, очеви, а то нико од оних који пропагирају насиље не узима у обзир. Хвала вам јер држава Србија може да рачуна на вас, а посебно на томе јер наши грађани знају да сте ви та непремостива препрека сваком злу, обести и насиљу који прете да угрозе њихову безбедност – рекао је Гашић полицајцима.

Кад би било тачно то што је он рекао, да они штите закон, и тако повређени, у завојима, устали би из кревета и ухапсили га. Стрпали би га у ћелију, свеједно да ли због афере „Хеликопер“ или због насиља које им је наредио да изврше над грађанима.

Гашић је посетио и полицајца који је добио повреду главе, која му је нанета ударцем пендреком. Полицајац у цивилу је убачен међу протестанте како би провоцирао и изазивао сукобе, да би Вучић касније могао да оптужи опозицију. Колеге у униформи га нису препознали, помислили су да је нормалан човек, па су га претукли. На срећу, ударен је у главу, а не у неки виталан орган, који му је потребан за обављање полицијске дужности у оквиру напредњачког картела.