Pročitaj mi članakAleksandar Vučić se uzda u podršku korumpiranih stranih diplomata, domaćih prevaranata iz kartela oko Srpske napredne stranke, tajkuna i ostalih kriminalaca, ali najkorisniji saveznik mu je Dragan Đilas. Lider Stranke slobode i pravde uspešno je sabotirao opoziciju pred izbore, da bi se potom otvoreno stavio na raspolaganje diktatoru. Đilas je legalizovao izbornu krađu, proglasio je Vučića za "predsednika svih građana", već najavljuje da će podržati uvođenje sankcija Rusiji i ostale Vučićeve postupke u procesu pridruživanju Evropskoj uniji, uključujući i priznanje nezavisnosti lažne albanske države Kosovo. Političku saradnju prati poslovna, pa Đilas, kao zastupnik interesa United Group-e, pregovara oko prodaje SBB-a i dobijanju dozvole za instaliranje 5G mreže u Srbiji. Paktom s Vučićem, Đilas je izvršio političko samoubistvo i naneo nenadoknadivu štetu interesima građana.
Небојша Човић је, пре петнаестак година, у једној предизборној кампањи пласирао паролу „Кад је тешко, Човић“. По том моделу, али свестан да не може сам себи да помогне, Александар Вучић је направио стратегију „Кад је тешко, Ђилас“.
FOTO: Printscreen
У свим критичним ситуацијама, а било их је у огромним количинама, Ђилас је прискакао у помоћ Вучићу. Због пребијања Борка Стефановића, у новембру 2018. године покренути су протести, који су се брзо раширили Србијом. Вучић није могао да их обузда ни претњом да неће прихватити ниједан захтев, „па макар на улицама било пет милиона људи“. Што није успео Вучић, јесте Ђилас.
Преузео је контролу над суботњим шетњама, да би их обуставио у лето 2019. године. Са изговором да ради на интегрисању опозиције, Ђилас је иницирао формирање Савеза за Србију. У Савез је укључио Демократску странку, па и Двери. Ђилас је заговарао бојкот избора уколико не буду промењени изборни услови.
Иако је СзС саботирао властиту бојкоташку стратегију – комплетна кампања свела се на лепљење налепница с написом „бојкот“ – она је дала солидан резултат. На јунским изборима 2020, усред пандемије корона вируса, излазност је била за десетак одсто мања, а све опозиционе странке које су учествовале на изборима остале су испод цензуса. Ђилас је тада најавиљивао да ће, заједно са осталим лидерима странака и покрета из СзС, ићи у Брисел, да тамо штрајкује глађу како би принудио бирократе из Европске уније да изврше притисак на Вучића да омогући поштене изборе.
Чим је изборна шарада завршена, Ђилас је самостално почео штрајк глађу. Три дана је био на купус-дијети, како би дотерао линију за летовање у Турској. Притисак на евро-дипломате свео је на подругивање Мајклу Девенпорту и његовом дечку Марку Благојевићу. Бојкот је Вучићу донео једнопартијску Скупштину, без чега не би могао да спроведе промену Устава. С друге стране, због бојкота Двери су остале без буџетске апанаже, баш као и Демократска странка, која се и данас налази у дужничком ропству, а поверилац је, наравно Ђилас. Трик је успео, па је престала потреба за Савезом за Србију.
Уместо те, формирана је коалиција Уједињена опозиција Србије, у сличном саставу, без Двери, али с Покретом слободних грађана. Ђилас је тада закључио да грађани желе да се иде на изборе, није битно што ће Вучић лажирати резултате према својим потребама. С намером да се наметне као „лидер опозиције“, Ђилас је за председничког кандидата ултимативно наметнуо Здравка Поноша, који је мало пре тога поднео оставку на место потпредседника Народне странке, да би се непосредно после избора одрекао и чланства у партији Вука Јеремића.
Ђилас је билдовао оптимизам опозиционих гласача тврдњом да ће његова коалиција освојити 25 до 30 одсто гласова на парламентарним изборима, да ће Понош ући у други круг и да ће победа на београдским бити сасвим извесна ако изађе више од 900.000 гласача. Од тога није било ништа. Вучић је – подмићивањем, притисцима, уценама и насиљем – освојио други председнички мандат, СНС 120 посланичких мандата и власт у Београду. Вучић је, захваљујући Ђиласу, добио и оно најпотребније – легитимитет.
– Александар Вучић је неоспорно легитимни председник Србије. Човек је изабран за председника државе на изборима. Освојио је 2,2 или 2,3 милиона гласова. Уз све нерегуларности, опет је јасно да је највећи број грађана гласао за њега. Човек има преко два милиона гласова, честитали су му Путин, Бајден и Шолц на новом председничком мандату. Он је, човек, председник државе. Мислим да ће то бити следећих пет година. То што ја нисам срећан због тога, то нема везе – објаснио је Ђилас.
По том методу анализе, Ким Џонг Ун је, такође, легитимно изабрани демократски председник, пошто има још већу подршку грађана у Северној Кореји. Занемарујући ту чињеницу, Ђилас се одрекао ранијих оцена о Вучићу. Фашиста и ментално поремећени диктатор је преко ноћи постао „председник свих грађана“, баш као што је „лопов, који је, док је био градоначелник, опљачкао 619 милиона евра“ напрасно постао „Господин“.
Од политичког, много је озбиљније и срамније Ђиласово аболирање Вучића од одговорности за најтежи криминал и корупцију.
– О криминалу власти причали смо пре избора, али људима то, очигледно, није било довољно битно, јер су гласали за неке друге опције. Донекле их разумем. Кад слушају шта ми причамо о „Јовањици“, Беливуку и осталим аферама, грађани кажу: „Какве то везе има с тим колика је мени плата, да ли ће ме отпустити са посла, да ли ће моје дете имати место у вртићу, школи или факултету, да ли ће бити грејања, гаса и струје?“ Људи то тако виде, људе интересује живот. Ја се бавим политиком и сматрам да је посао опозиционог политичара да критикује, али и да даје предлоге шта да се ради, а не да анализира и износи мишљење о криминалним аферама – каже Ђилас.
Мало ко би се, чак и међу напредњацима, охрабрио да тако понижава грађане. Да, важне су плате, вртићи и грејање, али све је то угрожено у држави којом влада мафија која коље и транжира људе, а њен шеф фотографије раскомаданих тела показује на конференцијама за медије.
Да, Ђилас паметно каже да људе интересује живот, али прећуткује да људе занима и истина о смртним случајевима Владимира Цвијана, Оливера Ивановића, Дејана Јовића и осталих жртава напредњачког режима. Људи су с правом забринути за радна места, али битно им је и да се утврди ко је у „Јовањици“ направио највећу плантажу марихуане, а у „Београду на води“ највећу праоницу прљавог новца у Европи.
Сваки грађанин је изложен могућности да буде убијен као Станика Глигоријевић, да страда као седморо несрећника у паду хеликоптера, да буде брутално претучен као стотине младића и девојака на протестима 2020. године, да га локални напредњачки шерифи уцењују и тероришу, да ћути док му режимски примати одводе сестре и ћерке на бунга-бунга журке, да минималац зарађује у пеленама…
Ђилас потцењује ту Србију, јадну и напаћену, окупирану. Пре избора је тврдио да сви људи, на које је наилазио обилазећи градове и села, као рефрен понављају: „Ово се више не може трпети!“ После пројектованог изборног неуспеха, који је режирао по Вучићевом сценарију, каже да грађани не маре што су опљачкани и претучени, што им је отета имовина и будућност. Загледан у себе, не види туђу муку.
– Отишао сам на разговор с председником свих грађана да тражим исцељење друштва. Било би добро да се смање тензије, да нема вређања, да нема мене, али и много других људи, на насловним странама. Мислим да би то било добро за друштво. Мене су вређали у свим режимским новинама, у хиљаду наслова годишње. Нећу да будем као они, зато никога нећу назвати криминалцем док није правоснажно осуђен – тврди „Господин“ Ђилас.
Медијском хајком, дугом неколико година, Вучић је Ђиласа промовисао у лидера опозиције. Ђиласов крхки нервни систем је, сигурно, тешко посносио ту атмосферу линча, али управо она је створила утисак да су њих двојица непомирљиви политички противници, а не тајни савезници. Но, без обзира на то, Ђилас није успео, ни уз ту логистичку помоћ, да освоји поверење грађана који су изложени много озбиљнијим проблемима од опскурних наслова у Информеру или увреда у емисијама на Пинку.
За разлику од Ђиласа, који је до јуче важио за „жутог тајкуна“, више од три милиона грађана Србије живи у сиромаштву или у ризику од сиромаштва. Скоро пола милиона деце живи без три оброка дневно, без здравствене заштите и услова за школовање. Око 700.000 пензионера сваког месеца остаје без трећине или половине пензија због принудне наплате заосталих рачуна. На удару јавних извршитеља налази се 140.000 радника, којима се плени део плате или покретна и непокретна имовина. Ђилас и његово друштво из ресторана „Фацторy“ не знају ништа о тим и таквим мукама.
Уместо да помогну опљачканој сиротињи, вајни опозиционари – не само Ђилас – песмом и весељем су прославили улазак у Скупштину, што ће им омогућити да се увале на буџетске јасле. Уз посланичке плате од хиљаду евра, свака парламентарна странка ће добијати по три хиљаде евра месечно по посланичком месту. Странке ће, новцем грађана, решити проблем финансирања. За опозиционаре то је ок. Њима новац, грађанима обећање да ће мандат искористити на општу ползу.
– Странка слободе и правде предложиће закон о специјалном тужилаштву за борбу против корупције, који предвиђа да ће тужилац имати и посебну полицијску јединицу, којом неће управљати политичари из власти. Специјални тужилац имаће слободу да професионално и независно ради свој посао. Предложићемо закон о пореклу имовине, који ће решити проблем с корупцијом политичара. Сигуран сам да 99 одсто политичара не може да живи као што живи од својих примања. Ако не можемо да докажемо да је неко нешто украо, можемо да утврдимо порекло његове имовине, да се види да ли је то како живи, колико има кућа, станова, аутомобила и свега осталог, у складу са његовим приходима – каже Ђилас.
И Народна странка већ припрема законе које ће предложити чим се конституише нови скупштински сазив и изабере влада.
– Кад уђемо у Скупштину, ништа више неће бити као пре, ствари ће се драматично променити. Већ смо припремили читав сет закона. У фокусу нашег деловања у Скупштини биће економске теме од којих зависи животни стандард људи. У том контексту предложићемо измену закона, којима би се повећале субвенције пољопривреди и смањиле пореске стопе на основне животне намирнице са десет на један одсто. Припремили смо предлог промене закона о раду. Потребно је заштитити раднике, пре свега од страних инвеститора, који у Србију долазе под прилично нетранспарентним условима. Они праве дилове с државом, а радници трпе јако велику штету, изложени су разним притисцима, укључујући и политичке. Предложићемо да се послодавцима оптерећење на доприносе на зараде смањи са 61 на 50 одсто, а да се минимална зарада подигне на 50 одсто. Предложићемо смањење ПДВ-а на лекове, уџбенике, брашно, шећер, пестициде, ђубрива…Предложићемо забрану истраживања и ископавања литијума и других руда које могу да девастирају животну средину. Покренућемо иницијативу за формирање анкетних одбора, пре свега за случај „Јовањица“, где морамо да до детаља откријемо шта се дешавало и ко је све из врха МУП-а и власти укључен. Предложићемо формирање анкетног одбора за случај Вељка Беливука, па за ЕПС и остале афере – најављује Мирослав Алексић, потпредседник Народне странке.
Срђан Миливојевић, председник Извршног одбора Демократске странке, такође припрема предлоге за формирање анкетних одбора о највећим напредњачким криминалним и корупционашким аферама.
Док то обећавају, опозициони прваци добро знају да све те идеје могу да окаче на реп мачку Џексону. Они знају да њихови предлози измене и допуне закона, заједно са иницијативама за формирање анкетних одбора, никад неће ући у скупштинску процедуру. Вучић свакодневно гази Устав и законе, подјармио је све државне институције, три месеца не дозвољава да се оконча изборни процес. Вучић је државни тужилац, врховни судија, па и џелат, а сад Ђилас очекује да ће „председник свих грађана“ дозволити да се формира специјално тужилаштво. Да, то је могуће баш као и Вучићева подршка идеји о оснивању анкетних одбора на којима ће он, његов брат Андреј и син Данило бити саслушавани о везама с Беливуком, Колувијом, као и о убиству Владимира Цвијана и Оливера Ивановића.
Неопходне су промене закона и утврђивање одговорности за најтежа кривична дела која су извршили челници СНС-а, али то ће бити могуће тек после промене власти. До тада, обећања опозиционара нису ништа друго до обична лаж. Они знају да лажу, али не маре, важно им је да створе утисак којим ће оправдати новац који узимају из буџета.
Уз бесмислене претње законима и анкетним одборима, опозиционари обећавају и промене закона од којих би само Вучић и његов картел имали корист. Са истом заслепљеношћу Ђиласов ССП и Јеремићева НС обећавају промену изборног система и дизање цензуса на пет одсто за појединачне странке и на десет одсто за коалиције које учествују на изборима.
– Србији је потребан нови изборни закон, како би се пропорционални изборни систем променио у пропорционално-персонализован, где ће сваки грађанин знати кога бира за свог представника у парламенту. Тако нећемо имати Александра Вучића, који ће бити кандидат и за председника државе, за председника општине и месне заједнице. Кад се усвоји такав систем, цензус треба вратити на пет одсто – сматра Алексић.
Борко Стефановић, потпредседник ССП, и Павле Грбовић, председник Покрета слободних грађана, предложили су да се цензус повећа са три на пет одсто. Да је тај систем примењен на априлским изборима СНС не би освојила 120, него 140 посланичких мандата, а у београдској скупштини би, уместо 56 имала 61 одборничко место.
За разлику од својих сарадника, политичких дилетаната, Ђилас зна шта ради кад обећава да ће у Скупштини подржати одлуку о увођењу санкција Русији.
– Наставићемо да критикујемо власт, али ако власт предложи неки добар закон, ми ћемо то подржати. Ми се бавимо политиком да би сви грађани живели боље. Зашто да будемо против неког доброг закона или против неке одлуке која је у складу с нашим програмом и идејама које заступамо? Подржаћемо свако решење које Србију води у Европску унију и које доприноси помирењу – каже Ђилас.
Европска унија од Србије тражи да уведе санкције Русији и да призна независност албанске лажне државе Косово. Вучић је учврстио државност Косова, предао је све што је могао, само чека повољан политички тренутак да испуни и последњу обавезу, коју је преузео кад су га страни центри моћи инсталирали на власт. Већи проблем има са санкцијама Русији, брине се да не остане без већине својих гласача и да не изазове бес осталих грађана.
Кад је Вучићу тешко, ту је Ђилас. Он је спреман да га подржи и погура ка западу. Ђиласу је лако, нема шта да изгуби. Странка му је у расулу, гласачи су га напустили, а бивши коалициони партнери и други опозициони лидери потврђују наводе из извештаја европских обавештајних служби у којима је Ђилас описан као Тројански коњ преко кога Вучић разбија опозицију.
– Да нема Ђиласа, опозиција би се ујединила за пар сати. Ђилас је уочи прошлих избора онемогућио јединство опозиције и заједничког председничког кандидата. Објављивањем лажних истраживања вршио је енормни медијски притисак поруком да би глас за неку другу опозициону опцију био бачен, да само његова коалција представља уједињену опозицију. Након свега тога, та коалиција је онемогућила и заједничку борбу против изборне крађе. Ђилас је разговором са Вучићем потпуно скренуо пажњу са те борбе на могућност нових избора. Ђилас је поново унапред онемогућио јединство опозиције и за следеће изборе, јер је већ сада рекао да нема сарадње да онима који га нису подржавали од избора до данас – рекао је Борис Тадић, председник Социјалдемократске странке.
Народна странка је отворено саопштила да више неће сарађивати са Странком слободе и правде.
– Самоиницијативним одласком Ђиласа на састанак са Вучићем, каснијим обавештајним подацима о Тројанском коњу у опозицији, драстичним заокретима, али и многим другим стварима које су се претходно дешавале, пољуљано је поверење, па је логично да Народна странка не може да сарађује са том странком – рекао је Стефан Јовановић, генерални секретар НС, док из покрета „Не давимо Београд“ такође поручују да неће са СНС-ом, СПС-ом и „онима који су са њима“.
Љут на колеге које му не верују кад лаже, с вучићевским егом Ђилас мантра о томе како је он „свима дао посланичке мандате“ на штету своје странке, „убедљиво најјаче опозиционе организације“.
– Не интересује ме шта прича Борис Тадић. Да ли интересује грађане делимично показују и резултати избора. Што се тиче Тадићеве приче о уједињењу опозиције најбоље би било питати остале опозиционе странке да ли желе да улазе у коалицију са његовом странком. Ми припремамо законе које ћемо предложити у Скупштини Србије и припремамо се за нове београдске изборе – каже Ђилас.
Иако је Ђилас уверен да ће „легитимно изабрани председник свих грађана“ испунити обећање и омогућити понављање избора у Београду, искуство показује да то може да буде, али не мора да значи. Ко је веровао Вучићу, није се добро провео. Судбина овог обећања већ може да се наслути по првој изјави новоизабраног београдског градоначелника Александра Шапића.
– Нових избора ће бити кад се изгуби већина у Скупштини града. Биће их за три месеца, шест месеци, годину дана, две или четири године. Запамтите моје данашње речи, однос снага какав је у овом сазиву, то ћете сањати након следећих избора – запретио је Шапић.
Иако ни Шапић није човек од речи, треба му веровати да ће упрегнути све снаге како би што дуже остао на функцији градоначелника. Осим њега, и други истакнути напредњаци очекују да до поновљених локалних избора у Београду дође само ако се процени да ће СНС остварити много бољи резултат него у априлу. А, то заиста може бити већ у децембру или у марту следеће године, док је опозиција у расулу.
Александар Вучић, његови најближи сарадници из врха странке и из дворске свите, његови медији, тужиоци и судије, тајкуни и криминалци, подмићене стране дипломате и сви остали, ма колико напора улагали нису могли да разбију опозицију. То је урадио „Господин“ Ђилас. С тим послом је наставио и после избора. Узалуд се напредњачки функционери такмиче у улизиштву, Вучић нема никакве користи од хвалоспева којима га обасипају Александар Вулин, Никола Селаковић, Ана Брнабић, Синиша Мали, па и Небојша Стефановић.
Нема користи ни од примитивног шлихтања Дијане Хркаловић, која тврди да је Вучић њен идол у који гледа као у Сунце. Том Сунцу сјај даје Ђилас, он га аболира од одговорности за крађу избора, пљачку јавних ресурса и приватне имовине, за све злочине, којима је удвостручио стопу смртности и из Србије протерао више од 700.000 младих и образованих људи.
Без обзира на недостатак политичког талента, па и опозиционог искуства, Ђилас је паметан човек, овакве грешке не ради случајно. Напротив, има много конвертибилних разлога за њих. Још пре годину дана Ђилас се прихватио улоге посредника у преговорима власника Унитед Гроуп-е с Вучићем око продаје СББ-а и доделе националне фреквенције једној од телевизија Драгана Шолака.
Планирано је да нека од компанија под Вучићевом контролом, попут Yетела, купи СББ, а да, у истом пакету, Н1 или Нова С добију дозволу за националну покривеност. Тај посао, вредан око 2,5 милијарде евра, негде је запео. Зато је Мариника Тепић, после тромесечног тиховања, оживела оптужбе против Телекома, који је такође био заинтересован за куповину СББ-а. У међувремену, на преговарачки сто доспела је и тема инсталирања 5Г мреже у Србији.
Унитед Гроуп је заинтересован за тај посао, који само у првој фази вреди око осам милијарди евра. Иако је Вучић обећао својим кинеским партнерима из Хуавеија, чији ексклузивни заступник је Ненад Ковач, посао са 5Г мрежом, није искључено да ће га уступити Унитед Гроуп-и. На томе инсистирају и Американци, који одавно покушавају да саботирају ширење Хуавеија у Србији. Као што Вучић види простор за договор око тих послова, тако и Ђилас ту види простор за провизију, а то му је важније од бављења политиком.
Ипак, у сваком злу има нешто добро. У злу, које влада Србијом, добро је што ће с политичке сцене заједно да нестану Вучић и Ђилас. Под теретом свог криминала, Вучић не мора да брине за будућност. Нема је. Политичку будућност нема ни Ђилас. Вучић га је, као сидро, везао за себе, да заједно потону на дно, где им је и место.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 26, 2022
