Pročitaj mi članak

PRAVOSLAVNE VESTI: Sabor između zvanične tišine i medijske buke

0

Javnost nije saznala gotovo ništa o mnogim važnim pitanjima, kao što je i prošle godine, u burnoj saborskoj kombinatorici, potpuno nezapaženo prošlo da je srpska crkva prihvatila dijalog o Stepincu sa Rimokatoličkom crkvom.

sabor_velika

Фото: СПЦ

Јавност није сазнала готово ништа о многим важним питањима, као што је и прошле године, у бурној саборској комбинаторици, потпуно незапажено прошло да је српска црква прихватила дијалог о Степинцу са Римокатоличком црквом.

Дабро-босанска митрополија добиће новог епископа, владика швајцарски Андреј биће смењен због финансијских афера, а епископ Филарет ће бити враћен на трон Епархије милешевске. Све су ово у појединим медијима биле готово извесне одлуке Светог архијерејског Сабора. Па ипак, после завршеног заседања највишег црквеног тела, владика Андреј и даље је епископ швајцарски, митрополија дабро-босанска није добила свог архијереја, а владика Филарет још увек је умировљени епископ. Сабор није ни разматрао његово у појединим листовима увелико најављивано „васкрснуће” .

Само две одлуке Сабора поклопиле су се са најавама из медија – разрешен је епископ нишки Јован и изабран је нови владика канадски (Митрофан).

Судећи по званичном саопштењу СПЦ након окончања заседања највишег црквеног тела, била је ово по свему мирна седница. Решавана су редовна питања – избор чланова Синода уместо оних којима је истекао мандат, именовања епископа за епархије где је трон био упражњен, усвајање извештаја различитих црквених тела. Ни смена епископа Јована није била неочекивана – он од септембра 2015. на сопствени захтев, није ни управљао Епархијом нишком.

Српска црква званично је саопштила да, се суочава са бројним проблемима који јој отежавају функционисање у, земљама бивше Југославије, а са неким хришћанским црквама, попут појединих кругова Римокатоличке цркве у Хрватској, односи су веома нарушени.

Заседање Сабора судећи по појединим новинским написима, изгледало је сасвим другачије, а у фокусу су била много другачија искушења. Брука је била најчешћа реч у насловним блоковима текстова о заседању највишег црквеног тела. Позивајући се на незваничне изворе из врха СПЦ, извештавано је о жестоким полемикама поводом сумњивих диплома епископа и „фризираних” финансијских извештаја. Наводно, патријарх Иринеј био је на самом почетку заседања оптерећен жалбама једног епископа да га десетак попова клевета, а свађа о начину гласања довела је до тога да поједини архијереји скоро напусте Патријаршију.

Радни део Светог Архијерејског Сабора СПЦ (ФОТО:  Српскa Православнa Црквa)

Радни део Светог Архијерејског Сабора СПЦ (ФОТО: Српскa Православнa Црквa)

„Медији свашта пишу“, рекли су у Патријаршији Танјугу. Да ли и незванични извори из „врха СПЦ“ свашта причају? Устаљена је пракса да вишенедељно заседање Сабора изазива велику пажњу јавности и да „медији свашта пишу“. Али је исто тако постало устаљено и да СПЦ ништа од тога не демантује. Ниједна од горенаведених „брука”, није демантована. До прошле године, српска црква имала је добру праксу да каналише поплаву сензација са саборског заседања свакодневним мини-конференцијама за штампу на којима су новинари извештавани шта је тог дана било на седници. Тако је барем наспрам незваничних пикантерија стајао званични извештај о току Сабора.

Ни прошле ни ове године није било ових дневних сусрета архијереја и новинара. У току дванаестодневног заседања објављено је само једно званично Саборско саопштење: да је на сопствени захтев смењен нишки владика Јован. Чак се и вест да је заседање Сабора завршено појавила прво у медијима, а готово 24 сата касније на званичном сајту СПЦ.

Током дванаестодневног заседања највишег тела СПЦ објављено само једно званично саопштење, а поводом бројних сензационалистичких текстова о кадровским превирањима и финансијским аферама из Патријаршије је лаконски поручено – „медији свашта пишу”

У званичној тишини с једне и сензационалистичкој буци с друге, медијске стране, потпуно по страни су остала за јавност многа важна питања. Кадровска комбинаторика, ко подржава кога за функцију епископа, а коме ће архијереји „изгласати“ неповерење, заузела су највећи део простора у новинама.

А готово ништа нисмо сазнали о томе како ће српска црква наступити на свеправославном заседању на Криту, да ли се разговарало о сусрету папе Фрање и руског патријарха Кирила или о полагању венца у Јасеновцу посвећеног „жртвама 1941-1951”.

Као што је и прошле године, у бурној саборској кадровској комбинаторици, потпуно незапажено прошло да је српска црква прихватила дијалог о Степинцу са Римокатоличком црквом. Ни данас није баш сасвим јасно како ће СПЦ бранити у Ватикану своје позиције у вези са канонизацијом загребачког надбискупа нити шта се може очекивати од тог дијалога. Без намере да, умањујемо значај добре кадровске политике, ова питања се, ипак, много дугорочније односе и на српску цркву и њену паству од тога ко ће бити нови канадски епископ.

Сабор тражи да Тесла почива на платоу испред Храма Светог Саве

Свети архијерејски Сабор СПЦ разматрао је питања именовања нових епископа, указао на тежак положај српске цркве у готово свим државама бивше Југославије, поново позвао да остаци Николе Тесле буду сахрањени на платоу испред Храма Светог Саве.

У званичном саопштењу Сабора наводи се, такође, да је најважнија тема овогодишњег заседања била припрема за учествовање СПЦ на Свеправославном Сабору у јуну на Криту. На том заседању, биће указано на вишегодишњи проблем неканонских упада епископа и свештеника Румунске православне цркве у подручја под јурисдикцијом СПЦ, са којом би могло бити прекинуто канонско општење. Указано је и на проблеме епархија СПЦ у региону.

У јужној српској покрајини положај цркве и даље је тежак, у Хрватској „ усташоидни шовинисти харангирају против СПЦ и српског народа”, у БиХ на делу је стални притисак, у Црној Гори спрема се закон који јој прети отвореним прогоном, док у Македонији још трају монтирани процеси против архиепископа Јована.

За епископа упражњене Епархије канадске изабран је досадашњи епископ источноамерички Митрофан. За владику источноамеричког именован је досадашњи епископ аустралијско-новозеландски Иринеј, а за епископа аустралијско-новозеландскога протосинђел Силуан (Мракић из Епархије ваљевске). Владика захумско-херецеговачки Григорије и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије остају администратори, Митрополије дабро-босанске, односно Епархије милешевске. Такође, „Миливоје Новаковић, односно рашчињени јеромонах Максим, лажни артемијевски ‚хорепископ новобрдски и панонски’, искључен је из црквене заједнице”, наводи се у саопштењу.