Pročitaj mi članak
Два мушкарца су посетила светог човека желећи га упитати за савет.
”Сагрешили смо и савест нам је узнемирена. Можеш ли нам рећи шта нам је чинити како би нам било опроштено и како више не бисмо грешили?“, упиташе га.
”Кажите ми своје грехе”, рече им свети човек.
”Учинио сам велики грех”, одговори први мушкарац.
”А ти?”, упита свети човек другог мушкарца.
”О”, одговори овај, ”ја сам починио више лоших ствари, али су тако мале да су једноставно занемарљиве”.
Побожни човек је дуго размишљао.
”Ево што морате учинити”, коначно рече. ”Пођите и за сваки грех који сте починили донесите камен.”
Мушкарци су отишли. Први се брзо врати с тешким каменом, тако тешким да га је једва носио. Стави га пред светог човека. Након дугог времена стиже други мушкарац носећи без напора врећу каменчића. И он их стави пред светог човека.
”Сада”, рече свети човек, ”узмите камење и вратите га тамо одакле сте га узели.”
Први мушкарац узе свој камен и врати га на место одакле га је узео. Други се сети места где је узео тек неколико каменчића, а одакле је узео остале није се могао сетити. Врати се за неколико тренутака и рече да му је тај задатак претежак.
”Мораш знати, синко мој, да су греси као камење. Што је човек теже сагрешио, то дубље схвата тежину греха, а кад се искрено каје, тада му је опроштено. Ако човек понавља мање грехе, не осећа посебну кривицу па му зато није жао и остаје грешник. Сада видиш колико је доиста важно клонити се како малих, тако и великих грехова.”
(pouke.org)
