Прочитај ми чланак

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ о ужасу у болници: Трудница преминула, муж криви лекаре

0

"Докторка ме слагала да моја жена сама хода, да сама иде у WC. Она је имала катетер, лежала је. Никад је нису хтели подигнути, да мало продише. Зовем два дана, кажу добро је, а онда јаве да је критично и да је хитно пребацују из Зенице у Сарајево, тврди Јасмин Лисак, супруг Мелихе (24) која је преминула у Клиничком центру у Сарајеву у седмом месецу трудноће.

– Њој је позлило пре 16 или 17 дана. Добила је болове у стомаку и леђима. Одвукао сам је за Зеницу, нису је хтели примити. Прегледали су је и рекли: “Ти си за куће, ниси ти за болнице”. А исти случај смо имали и с првим дететом. Знате, ми имамо сина од пет година. Вратили су је кући. За два дана стање јој се погоршало. Опет сам је возио доктору у Зеницу, радили јој тест на вирус корона и био је позитиван. А они је пошаљу кући. Значи, кући је шаљу позитивну, између мене и детета да код куће преболује корону. И даље је имала болове у стомаку, у колицима се кретала, а они тамо пишу на налазу да је покретна и комуникативна, да није за болнице – говори Јасмин Лисак за Аваз.

Додаје да је лежала код куће још пет дана, а сваки дан јој је све горе.

– Одемо приватно и урадимо два налаза. Међутим, из клинике нас назову да Мелиха дође опет да да крв, јер су мислили да им апарат није у реду колико јој је све било повишено, колико је била лоше. Породични лекар нам је дао упутницу за Зеницу. Морао сам сцену направити да би је оставили на ковид одељењу да лежи. Суботу и недељу, нико јој од доктора није пришао да јој прегледа плућа, да јој пруже неку помоћ. У суботу зовем, кажу стабилно стање, недеља исто. У понедељак ујутру ме зову и говоре: “Ваша супруга мора хитно бити пребачена за Сарајево. У критичном је стању. Морамо је у Сарајево у нови респираторни центар пребацити на интензивну негу – каже Лисак понављајући више пута да је Мелиха била у седмом месецу трудноће.

“Нису је хтели дигнути да мало седи, да продише”

Каже и како је аутомобилом пратио кола Хитне помоћи којима су превозили Мелиху.

– Док сам стигао, већ су је увукли тамо. Нису ми дали да је видим, ништа. Питам треба ли шта да супрузи донесем, а телефон су јој одмах узели. После ми портир говори да немам потребе ту бити и дао ми бројеве телефона. Звали смо онда, једва је добили. Лагали су нас и петљали. У уторак послеподне нас је звала Амела Катица-Мулалић, шеф Клинике за анестезију КЦУС. Лично ме она звала, каже треба лек од 1.350 марака да се купи да би Мелиха “дошла себи”, плућа су јој изгорела. За сат смо доставили лек на одељење. Наводно су јој га помало давали. После добијамо информацију да они њој лек одмах нису ни дали. А била је у критичном стању – на рубу суза говори Јасмин.

Наглашава како је звао, а да су му говорили да је боље, да су јој смањени параметри, да је комуникативна.

– Нашао сам главну докторку на ДИП-у која ме слагала да моја жена сама хода, да сама иде у WC. А уствари моја жена је катетер имала, лежала. Никад је нису хтели дигнути, све време је лежала на леђима. Нису је хтели дигнути да мало седи, да продише. Међутим, све се помало открива у понедељак када ће моја жена преминути. Имам поруке, дошла је до телефона. Колега јој неки дао тај телефон, лежао с њом на истом оделу. Причали смо, каже целу ноћ преплакала, а нико јој у собу није ушао. Каже да је особље да те Бог сачува, да је ништа не пазе – тврди Јасмин.

Додаје да су тог човека што јој је дао телефон уклонили с тог одељења.

– У 20 сати мојој жени је позлило, прикопчали је на респиратор без нашег знања, потписа. Моја жена је само 40 минута била на респиратору. И преминула је. И она и беба. Написали су отпусно писмо из болнице, а нигде нема докумената из Зенице и нема наших налаза што смо радили. Ишао сам горе у њихову дирекцију и поднео сам захтев да ми се доставе налази, сва њена документација. Чак нам ни књижицу нису вратили. Ми имамо дете од пет година код куће и уместо… – рекао је Лисак, али даље није могао изустити.