Aleksandar Vučić je svojim diktaturom iz Srbije proterao pola miliona najkvalitetnijih ljudi za deset godina. U međuvremenu se to pretvorilo u masovni, biblijski egzodus koji traje. Većina od njih bi u normalnim okolnostima ostala u svojoj zemlji da gradi karijeru, podiže decu i stvara nove vrednosti. Ali, u Vučićevoj diktaturi, divljaštvu, haosu, kriminalu, propagandnom ludilu i bolesnoj atmosferi, ništa ne može biti normalno. Jedna od najtežih posledica te surove desetogodišnje diktature, svakako je masovno i uglavnom trajno iseljavanje građana Srbije u Evropu i prekomorske države. To je dovelo do gubitka od blizu 70 milijardi evra realnih prihoda. Više od 500.000 ljudi u najboljim godinama života, radno sposobnih i u svakom smislu produktivnih, tačno toliko su mogli da privrede ovoj državi za poslednjih jedanaest godina. Ali, Vučićevom režimu nisu nikako odgovarali stručni ljudi (jer je on „struka"), niti slobodoumni ljudi „sa zvanjem i znanjem", jer bi se osetio ugrožen od onih koji su stvarni autoriteti u svojim oblastima. Srbija se i dalje masovno iseljava, a masovno i umire od akutnih, hroničnih, autoimunih i drugih bolesti, znatno brže nego ijedna druga nacija na evropskom kontinentu. U međuvremenu, „uveo" je u Srbiju preko 250.000 migranata iz afro-azijskih zemalja i Kine, zajedno sa masom „Dodikovih Srba" iz BiH (koji čine polovinu od te brojke).

Из Србије се за само десет година иселило у иностранство преко пола милиона људи због Вучићеве диктатуре, насиља, производње медијског лудила, уцена, застрашивања и уопште, најгорих могућих услова живота у савременој Европи.

Више од три века раније, тачније, 1690. године, српски патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић, повео је са Косова „у бољи живот“ близу 40.000 породица које су по договору са бечким двором прешле да живе на територију ондашње аустријске царевине. Историјске процене говоре да се радило и блиблијској сеоби, те архиве у Бечу располажу са подацима о близу 200 хиљада Срба који су у то време заувек напустили Косово и од Турака поробљену Србију.

Ипак, било је то више него дупло мање исељених него што ће се три века касније десити под диктатуром Александра Вучића, о коме ће историја сведочити као о безумнику, коме је требало само десет година да из Србије истера пола милиона радно способног становништва, јер нису били чланови његове партијске мафије.

Разлика онога времена и данашњег, огромна је: патријарх Арсеније, стао је на чело свога народа и кренуо са њим у оно што историчари зову „Велика сеоба Срба“. А, данашњи патријарх Порфирије не сматра да је његова света дужност да се пита где је нестало пола милиона Срба за десет година? И шта је то урадио од „верујућег“ народа један ординарни антихрист?

Уместо тога, данашњи патријарх СПЦ заједно са диктатором води некакву регионалну „геополитику“, док српски народ дословно нестаје. Злогласна Радио телевизија Србије, у вечерњем „приме тиме“ термину (14. новембра) довела је у студио наводне представнике наводних странака (са полудивљим Вучићевим „адвокатом“ Ђукановићем) на „сучељавање“ и то по питању демографије (у слободном тумачењу: по питању масовног исељавања, изумирања и уопште, галопирајућег нестанка Срба).

Огрезли у мултимилионским пљачкама државе, заваљени у декаденцији, неизмерном богаћењу, курвању, перверзијама, куплерајима, ждрању, локању, насиљу и дивљаштву какво није запамћено ни у Нероновом Риму, „представници народа“ износили су своје „стратегије“ о „повећању наталитета“.

Ништа тако јасно не говори о каквој је болесној банди реч као ова РТС спрдња са милионима људи. А, пре свега са оних пола милиона од којих се већина више никада (осим на годишњим одморима) неће вратити у Србију.

Из Вучићеве Србије за десет година напредњачког пакла, одлазили су припадници свих могућих професија: лекари, инжењери, програмери, болничари, неговатељице, пекари, биолози, кувари, хемичари, вариоци, лакирери, мајстори свих могућих заната. Само ниједан политичар и ниједан курвин син који пузи пред Странком и Вођом, није имао разлога да оде из Србије. Њима је Вучићева Србија остварење најлуђих снова: имају лажне дипломе које ништа у свету не вреде али се хвале њима, имају лажне докторате а у стварности су неписмени и неспособни, имају милионе а не знају „колико је то пара“ нити знају шта ће са њима, имају „Београд на води“ а немају канализацију, имају Скупштину и Владу али не знају чему то служи, у затвору су али то још не знају.

Злочиначки задатак који је Александар Вучић прековремено обављао, већ је при крају: извео је потпуну демонтажу здравственог, просветног и научног потенцијала Србије, са посебним садизмом према врхунским стручњацима који су буквално протерани одавде у иностранство или су тамо сами отишли под притиском, из нужде, па и због голе егзистенције. Углавном, отишли су посрамљени, понижени и презрени у сопственој земљи.

Овај безумни злотвор направио је такав „амбијент“ да је из деветог круга његовог пакла дословно побегло више од 10.000 научника. И још око 30.000 високообразованих лекара, инжењера, агронома, архитеката, хемичара, технолога… Сви они данас живе „негде на Западу“ и признати су у својим областима као најбољи стручњаци. Само у Бечу, Минхену, Фракфурту и другим „гастарбајтерским престоницама“ Европе, раде најбоље српске занатлије свих усмерења, веома су тражени и добро плаћени. Са друге стране, данас је у Србији (па и у читавом региону, из сличних разлога) тешко наћи доброг, стручног зидара, вариоца, керамичара, електричара, водоинсталатера.

Много од њих никада не би напустили Србију да Вучићев режим није економски потпуно упропастио државу, и поделио њене грађане на једну подивљалу мафију која се брутално обогатила, и на ону огромну већину која се свакодневно „сналази“ и смишља начине како да преживи.

Врхунски стручњаци из Србије највише одлазе у САД. Јасно је и зашто, јер је циљ те посрнуле велесиле и био да „очерупа“ из Србије само оно што ће јој користити. Компаније из САД радо прихватају српске стручњаке и одлично их плачају. Али, исто тако, радо пљачкају и природне ресурсе у Србији преко разних „мултинационалних“ корпорација, преко фирми бивших генерала, разних државних секретара и њихових кћери и синова. То задовољство међу првима је открила покојна Медлин Олбрајт и генерал Весли Кларк, који су одмах након рата на Косову кренули са експлоатацијом отетих српских рудних богатства преко својих компанија.

А, онда, након отимачине читавог дела државе и њених ресурса, са Светског економског форума (под командом Клауса Мартина Шваба) цинично се саопштава податак да је од 139 земаља, Србија на 136, дакле, на још горој позицији и од Албаније и Македоније, а за „пола корака“ испред Босне и Херцеговине. И то јесте био циљ англоамеричке мафије и Швабове „светске владе“.

Али, истовремено, на том Западу, врхунски српски стручњаци из електротехнике, рачунарских наука и физике, према свим истраживањима глобалног тржишта „мозгова“, спадају међу пет најтраженијих на свету.

Међутим, ова „научна дијаспора“ коштала је државу Србију много више од онога колико реално коштају четворогодишње студије. Јер, држава без интелектуалне елите, без научне елите, више и није држава него колонија. Пројекат свођена Србије на колонију није од јуче, радило се на томе систематски, дуго. Све док глобалистичка банда није схватила да један опасан, искомплексирани лудак, какав је Александар Вучић, може да оствари „за много краће време много веће ефекте“.

Без пола милиона људи у најбољим годинама, без 10.000 елитних стручњака и још барем 30.000 високообразованих кадрова свих профила и без армије врхунских занатлија и мајстора свих профила, Србија је дословно осакаћена.

На Вучићевим фараонским „пројектима“ данас раде „увозни“ радници из десетина других земаља. Србија данас набавља и сировине и алате из других земаља или из њихових фабрика у Србији, где као робови, без икаквих права, за мизерну надницу, ради „домаће становништво“, тачније оно што је остало од њега.

Само један наш стручњак из области рачунарских технологија или медицине, годишње може да донесе 300 хиљада долара профита Америци, Великој Британији, Аустралији, Канади и другим прекоморским државама у којима живе и раде. Јер, нуде врхунска знања и услуге које су најквалитетније и најскупље.

Бивши ректор Универзитета у Београду, Бранко Ковачевић, још средином прошле деценије навео је податак да је школовање српске интелектуалне елите у дијаспори, коштало 12,5 милијарди евра. А, шта је тачно та научна елита могла да створи у Србији да је није поплавила радикалска канализација са Шешељевим ђацима и Александром Вучићем у најцрњој деценији новог века, могуће је само претпоставити.

Многи су отишли из Србије и зато јер им стручност није никаква препорука за напредовање, него чланство у Вучићевој мафијашкој странци и спремност да се лаже и краде, јавно компромитује и све нечасно и ниско што овом диктатору затреба.

Након двадесет година школовања и петнаест година радног стажа, стручњак у медицинским или техничким наукама нема никакве наде да ће живети боље од голе старлете у кабинету неког разулареног министра.

Не селе се из Вучићеве Србије само Срби, него и сви други њени грађани. Поједина села у Војводини где живе Мађари потпуно су опустошена. Млади војвођански Мађари између 19 и 29 година масовно напуштају Србјију, а за њима одлазе и њихови родитељи, па чак и они најстарији. Одлазе трајно. Европска комисија је недавно „сабрала“ да пре доласка Александра Вучића на власт, није било масовних сеоба војвођанских Мађара, а да је за „његових“ десет година из Србије једноставно „нестало“ око 70 хиљада људи из те заједнице. Европска комисија, само је лицемерно констатовала то стање.

У Србији још увек постоји потенцијал од око 8.000 научних радника, али нико од њих нема сталан посао, већ имају имају уговоре на одређено време или за исто радно место не добијају исту плату. То су људи који не могу да траже кредит код банке јер нису запослени, њих нема у систематизацијама факултета у којима раде, њих нема на списковима запослених, не добијају новац као надокнаду за време проведено на послу, немају минули рад, не добијају новац за превоз…Потпуно су за државу „невидљиви“. А, то је и био циљ Вучићевог режима: да „не види“ оне који су најпотребнији. Његов избор су прикривени насилници, болесне особе, криминалци, сексуално девијантне особе, социопате, психопате, заостали у развоју, неспособни за обављање било каквих послова…

У вршењу овог кривичног дела (злоупотреба болесних особа), овај диктатор је пронашао „патент“ за неспутану владавину животима шест милиона људи. Нити му се ко супротставља нити су његови подређени пословно способни да би сутра одговарали пред неким новим правосуђем. Претворио је не само Скупштину и Владу Србије у психијатарски стационар, него и читаву Србију, где данас мало ко разликује истину од лажи, стварност од фикције, добро од зла. Такав „амбијент“ идеалан за грађанске сукобе, хаос и пометњу, остварио је до те мере ефикасно, да је питање како ће се, након његовог скорашњег слома, тај свет и полусвет носити са разним посттрауматским синдромима, и на шта ће то друштво личити кад се дигне напредњачка магла и мрак.

„Нама је држава у последњих 15 година узела све, узела нам је прошлост, узима нам садашњост, а узима нам и будућност без које ми полако остајемо. Нас држава тера да одемо одавде, јер опција је или остати у ћутати или узети пасош и отићи одавде“, рекао је један врхунски српски стручњак из медицинских наука, дајући изјаву за „Еуронеwс“.

Ето јасног разлога зашто Србију сваке године напусти 45 до 50 хиљада људи.

Ако саберемо укупне трошкове васпитања и образовања којих се Србија одрекла кроз просечни годишњи одлив 45.000 грађана, они се крећу у распону од 5,8 до 6,7 милијарди долара годишње. У пуном износу за време „Вучићевих“ 11 година, то износи 67,6 милијарди долара!

Процењена улагања у васпитање и образовање оних који сваке године напусте Србију, изнад су годишњег БДП-а Црне Горе! Двојица младих економских стручњака израчунали су да је „Сваки Србин од 1990. изгубио најмање 660.000 долара“.

Од како је криминална коалиција такозваних социјалиста и Шешељевих радикала, у садејству са најгорим људским талогом завладала свим државним пословима, животима грађана и њиховим мозговима, Србија тоне и данас се дословно дави у задњем, егзистенцијалном грчу.

До пре неколико година, просечна српска породица издвајала је за једно своје дете око 30 одсто својих месечних прихода на чување, васпитање и образовање (вртић, школа, факултет). Данас је то у идеалним околностима половина свих прихода. Само на том примеру се види колико је лажна такозвана социјална политика у Вучићевој криминалној диктатури, где за његову „елиту“ има свега и више од тога, а за све друге нема ништа.

У периоду од 2013. до 2021. први пут је затражило и добило боравишну дозволу у земљама Европске Уније 343,7 хиљада српских држављана. Они који су је добили у Великој Британији, САД, Канади и другим прекоморским земљама, чине још око 250.000 људи. То је преко пола милиона оних којих у Србији више нема. А, галопирајуће исељавање већ добија облике масовног егзодуса.

Према неким проценама, од укупне српске емиграције (старе и нове), њих 80 одсто се налази у Европској Унији, плус Швајцарска, што се отприлике поклапа са пореклом дознака које стижу у Србију. Према подацима Народне банке Србије, међу 10 земаља из којих долази највише дознака, седам је из Европске уније (Немачка, Аустрија, Француска, Хрватска, Италија, Шведска и Словенија) плус Швајцарска. Удео ових осам земаља у укупним дознакама је око 70 одсто.

Узроци су врло јасни: „напредњачка“ Србија уместо стварања нових вредности, сумануто улази у задуживање (преко 70 милијарди долара), криминалну прерасподелу, корупцију, поларизацију друштва и технолошко заостајање.

Државе попут Србије, из којих људи одлазе, остварују чисти губитак. Уколико је, дакле, Србију у последњих десетак година напуштало до 60.000 људи годишње (подаци Еуростата), онда је то и знатно више од пола милиона људи. Та маса људи у најпродуктивнијим годинама, данас чини богатијом неке друге државе а не Србију.

Сматра се да без боравишне дозволе живи и ради привремено-повремено, „на црно“, још пар стотина хиљада људи. Њих нигде нема, ни у Србији ни ван ње.

Једна сручна анализа каже да је „годишњи трошак одлива грађана са средњом школом у распону од 3,9 до 4,2 милијарде долара (умножак трошкова по особи старости 18 година и 33.750) и грађана са факултетом у распону од 2 до 2,4 милијарде долара (умножак трошкова по особи старости 25 г година и 11.250)“.

Када се то сабере, добијају се укупни трошкови васпитања и образовања којих се Србија одрекла кроз просечни годишњи одлив од просечно 45.000 грађана. Ови трошкови се крећу у распону од 5,8 до 6,7 милијарди долара годишње, односно у пуном износу за 11 „Вучићевих“ година износе 67,6 милијарди. Дакле, скоро 70 милијарди евра је Србија на штети, захваљујући дивљачком, нељудском, нехуманом и антицивилизацијском поступању његове диктатуре према радно способном становништву и најобразованијим људима које ова земља има.

Диктатор је све учинио да прикрије и слаже чињенице о ужасу масовног егзодуса грађана Србије у иностранство, и највише стопе смртности у Европи. Међутим, чак и резултати Републичког завода за статистику, више пута „склањани“ и сакривани, ипак говоре о чему се овде ради…

Наиме, ова још неким чудом жива институција каже да из Србије годишње емигрира до 49.000 људи, што такође показују подаци из међународних извора, а према анализи „Трошкови емиграције младих“ из 2019. изражено у новцу, Србија годишње трпи губитак између 2,5 и три милијарде евра, услед емиграција људи у које је улагано кроз њихово образовање, као и услед тога што више не учествују у стварању бруто домаћег производа Србије.

Такође, према резултатима Републичког завода за статистику који је спровео попис становништва 2022. године, процењено је да годишње из Србије емигрира од 27.000 људи, што је скоро дупло мање од реалног, али ипак… Међутим, и ту су се статистичари, из страха од „вођине“ одмазде, одмах оградили да је то „истраживачка процена“, а не реални резултати пописа становништва, због непотпуне упоредивости пописа са Пописом из 2011. године. Дакле, није му било довољно ни да „смање“ реалну слику масовног бекства из Србије за 50 осто, већ је траћио још.

Кад РЗС каже да је у периоду од 2011. до 2022. године, из Србије нето емигрирало око 300.000 људи, то је за преко 200 хиљада мање, али ни то „вођи“ није по вољи.

Ипак, постојање података о имиграцији (уласку) у Републику Србију је последица међународних обавеза које је Република Србија преузела у процесу визне либерализације, тачније у оквиру спровођења Мапе пута визне либерализације коју је Европска комисија поставила пред Србију 2008. године, указује се.

Међутим, успео је и ту имиграциону статистику да лажира!

Наиме, та мигрантска популација у Србији, у периоду од 2010. до 2021. године, дуплирала. Што ће рећи да су и мигранти из Азије и Африке непописани, као и Срби из региона (највише из БиХ) масовно присутни у Србији, али се не зна њихов тачан број.

Наводно је ту имигрантску популацију чинило 27.000 људи годишње, али је број те популације варијабилан. Међутим, према неким страним медијским истраживањима, у Србију се доселило, што Срба из региона (пре свега БиХ), што афро-азијских миграната, преко 200.000 хиљада, али се и тај број крије и сваки будући попис становништа (уколико би био приближно реалан), може да покаже још већи број. Такође, посматрајући број одобрења привременог боравка за лица која по први пут бораве у Србији, уочава се да се од 2011. до 2021. године број ових лица готово утростручио. Не зна се колики је, и то се крије. Броја грађана Кине и Турске који су добијали одобрење за привремени или стални боравак у Србији због рада, такође је непознат. Зна се међути, једна „збирна“ цифра“: укупно, за 11 „Вучићевих“ година, број новопримљених држављана из иностранства у Србији је износио 257.148, док је од 2011. до 2021. године само број новопримљених из Босне и Херцеговине („Вучићеви Срби“) износио 156.423, што је две трећине од укупног броја датих држављанстава у посматраних 11 година.

Укратко, оне домаће Србе из Србије је масовно протерао, а масовно насељава афро-азијска племена, Кинезе, Турке и „Додикове“ Србе.

Вучић је и на овај начин дословно уринирао на Србију, мрзи је и то показује на сваком кораку. Мења јој „лични опис“ и ради шта год хоће“.

Диктатор се руга свакоме ко има свој став, своје мишљење, назива их иронично „стручњаци“, бира да их пред ТВ камерама понижава. А, последице су видљиве на сваком кораку. На његово „фараонско“ силовање урбаних средина, више не реагују ни инжењерске коморе, ни стручни савети, ни било ко релевантан и позван да реагује. Јер, нико их више не чује и не види од дивљачког пира пресвучених радикала и манијакалне потребе диктатора да ућутка сваки глас, макар био и усамљен.

И то га је довело где се сад налази: направиће велику грешку, покушаће да лажира резултате избора, као што је лажирао и резултате пописа становништва. И то ће бити његов крај. Горак, гадан крај.

Драгомир Анђелковић: Дрске предизборне лажи издајника Вучићаhttps://t.co/vPbrN323Yt

— СРБИН инфо (@srbininfo) November 29, 2023

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, iseljavanje, seoba Srba, Srbija