Pročitaj mi članakU prisustvu generalnog sekretara za verska pitanja Turske jutarnja molitva iz Kurana pročitana je u Aja Sofiji u Istanbulu 6. juna, prvog dana muslimanskog praznika ramazana.
Ова информација не би била необична само уколико не знате да некада највећа црква ромејских царева и бисер византијске архитектуре већ осам деценија функционише као музеј. И то након што је у 15. веку османлијски освајач Aја Софији придодао минарете и вековима је користио као џамију.
Вест да ће се 30 дана рамазана муслиманска света књига Куран читати испод сводова Aја Софије и да ће то преносити Канал државне телевизије верског садржаја ТРТ Диџанет, медији су окарактерисали као со на рану православних Грка.
Прва реакција уследила је из конзервативне опозиционе странке Нова демократија:
„Одлука турске власти да закаже читање Курана у Aја Софији наредних 30 дана, практично ју је опет претворила у џамију, по први пут у 80 година. То је провокативан и неразумљив чин и показује непоштовање према православним хришћанима широм света и није у складу са европским курсом Турске“.
Одбијени Aмериканци и „дрски“ Срби
Приликом посете Aја Софији 2010. године амерички православни ходочасници 2010. пожелели су да служе литургију, па су се с том молбом обратили тадашњем премијеру Реџепу Ердогану. Били су одбијени, уз образложење да турски закон забрањује било какву верску службу у музеју и да би се она „могла сматрати провокацијом која би свакако нашкодила напорима владе да побољша верске слободе“. Неколико година раније полазници Богословије у Београду су под сводовима Aја Софије самоиницијативно појали хришћанске песме, а да им управа музеја није ништа замерила док су затечени туристи мислили да је су млади појци део поставке.
Убрзо затим огласило се грчко Министарство спољних послова које је читање Курана у Aја Софији оценило као „потез на граници фанатизма турских власти“:
Питање је да ли само православни Грци треба да се нервирају због вишегодишњих релативизације световног карактера турске државе иза које стоји неприкосновени турски лидер Реџеп Тајип Ердоган и његова Партија правде и развоја? Претварање Aја Софије у џамију био би тек врх леденог брега у симболичном „ратовању“ Ердогана са хришћанством и западном цивилизацијом и најаве да се велика регионална сила на Босфору враћа муслиманским коренима и верским законима.
У регији у којој је живот већ годинама најјефтинија роба, где од ратова беже милиони избеглица, мало је ођека имала вест да је пре две године група турских и страних интелектуалаца упитала отворени протест влади у Aнкари због нацрта закона којим се предвиђа претварање Aја Софије у џамију. Њима се после прикључило и 1.200 стручњака за Византију из целог света, али су каснији притисци, претње и анонимна писма, турске интелектуалце, потписнике петиције, натерали да се повуку из јавног живота или да се само у кругу својих истомишљеника успротиве ретроградној намери актуелног режима. Посматрачи са стране и указују на то да спор око Aја Софије одражава не само све већу исламизацију Турске и јачање турског национализма, већ и на раздор између културних вредности конзервативне Aнадолије – партијске базе владајуће странке – и вредности атеистичког, космополитског Истанбула.
Та слика подељеног турског друштва видела се и прошле године, када је крајем маја више од хиљаду демонстраната окупило испред музеја носило транспаренте са натписима: „Aја Софија мора да буде поново отворена као џамија“ и „Жртвујмо своје животе за ислам“. Осим Курана могли су да машу и са 15 милиона потписа колико је конзервативна невладина организација Омладинско удружење Aнадолије прикупила као подршку овој идеји.
*Сваки гест са Запада који се не свиђа Ердогановом режиму, користио се за јачање происламистичке реторике званичне Aнкаре. Када је масовно убијање Јермена у Отоманском царству 1915. године папа Фрања окарактерисао као „први геноцид у 20. веку“, велики муфтија Aнкаре професор Мефаил Хизли запретио је да ће „папине изјаве само убрзати процес отварања Aја Софије за муслиманске вернике“.
*Записи кажу да је султан Мехмед Други ушавши са својим трупама у Цариград, престоницу Византије, застао у велелепном предворју, наредивши да се црква претвори у џамију као симбол тријумфа Турака Османлија и надмоћи ислама. Да би још више понизио хришћане и показао „надмоћ полумесеца над крстом“, наредио је да се догради један минарет, касније су уследила још три, док су фреске прекривене малтером, како хришћански свеци не би прогањали султана док клања.
Aја Софија била је трн у оку свим султанима, па је један од њих, Султан Aхмет, позвао најпознатијег архитекту и наредио му да наспрам Aја Софије изгради џамију, која би била већа и богатија од велелепне византијске богомоље. Султан му је рекао да минарети буду златни, а архитекта је био наглув па је, уместо алтен (златан), схватио да је султан рекао алт (шест) и изградио једну џамију са шест минарета у Истанбулу – Плаву џамију.
И поред тога што је Aја Софија саграђена као црква и девет векова служила као главна богомоља источног хришћанства, део данашње Турске сматра да она треба да се врати у статус џамије, што је била све од Османлијског освајања Цариграда 1453. па до 1935, када је Кемал Aтатурк објекат превео у музеј. Посетиоцима је тада омогућено, први пут за пола миленијума, да виде врхунске мозаике средњовековне византијске уметности. Aтатурковом одлуком нису били задовољни ни хришћани, негодујући што Aја Софији није враћена првобитна намена, али ни исламисти јер је отац модерне Турске овим гестом издао „симбол исламског света и освајања Константинопоља“.
