УВОДНА РЕЧ

Текст који нудимо читаоцима „Борбе за веру“ саставни је део студије „Човек и рањени ерос/ Од свештене љубави до сајбер секса“ потписника ових редова, објављене у књизи „Мушкарац и жена пред тајном тела/ Православље и полност“ (Београд, 2006).

Разлог за његово објављивање је чињеница да живимо у свету страховите репаганизације, у коме се из окултних банкократских центара моћи човечанству намеће блуд као начин живота, с једним јединим циљем – да се сруше остаци хришћанског морала и нормалности, јер без тога је немогуће на власт довести антихриста, који ће бити, по православним оцима, потомак дванаест колена блудника. Да видимо од чега је хришћанство ослободило човечанство, и какво нам ново ропство намећу.

РИТУАЛНА ПРОСТИТУЦИЈА

Ритуална проституција била је веома раширена у древној Месопотамији. Инана, богиња која претходи вавилонској Иштар, назива се у химнама „проститутком великог бога Ануа“. Херодот тврди да је свака Вавилонка морала бар једном у животу да се пода било ком мушкарцу у храму богиње Иштар – и то за новац, који је ту остављан као прилог (ово се сматрало религиозном „дужношћу“).

О АУТОРУ

Владимир Димитријевић је Српски православни публициста.
Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је и магистрирао 2010. године.
Аутор је више од 50 књига и мнноштва зборника различите тематике: од духовне, православно – богословске и црквено – историјске, до књижевне, образовне културне и сектолошке.

Постојале су три врсте ритуалних проститутки – иштариту (посвећене само боговима), кадишту (племенита рода) и харимту (које су биле и „обичне“ и обредне блуднице). Сакрална проституција била је раширена и у древномЕгипту, повезана са богом Амоном и богињом Баст. Храм Афродите Порне (Блуднице) у Коринту имао је око хиљаду ритуалних проститутки.

Веровало се да сакрална блудница у току полног односа пројављује богињу, и тиме уздиже мушкарца у више стање. (Кад богови хоће да Енкидуа уведу у свет људи и здруже с Гилгамешом, они му шаљу Иштарину жену која с њим ступа у однос, изводећи га из крда дивљих животиња с којима је до тада живео.)

Краљ и сакрална проститутка су се у вавилонском обреду дочека Нове године – ритуално спајали, то је легитимисало монарха као гаранцију плодности и просперитета.

У Африци, у Гани, Бенину и Тогоу, жречице Данг-гбија, бога змије, проституисале су се у његово име са следбеницима култа. Двадесетих година XX века племе Ибо из Нигерије дало је триста девица храму своје богиње земље. Оне су имале ритуалне односе с неплодним мушкарцима.

Мушке ритуалне проститутке постојале су у култовима Кибале и Артемиде, као и у халдејским и миђанским култовима против којих грме старозаветни пророци.

У Индији су поједини храмови имали и по 400 ритуалних блудница (девадаси).

Оне су играле свете плесове и пружале своја тела поклоницима. Ове несрећнице су усмераване на своје дужности од детињства, јер су их родитељи посвећивали боговима.

Сматране су удатима за богове којима је храм посвећен; односе су имале са брахманима, али и са осталима, осим оних који припадају нечистим кастама. Пошто се сматрала живом теофанијом, девадаси су поклоници прали ноге и јели остатке њене хране као светињу.

Чим се незнабоштво обновило, вратила се и ритуална проституција. У вештичарским култовима на Западу и „мистичком феминизму“ обнављају се све идеје које су биле присутне у Вавилону и другим срединама. Очито је да човечанство незадрживо стреми власти антихриста, који ђе бити потомак „девет колена блудничења“.

КУЛТ ФАЛУСА

У свим паганским заједницама постојао је култ фалуса као пројаве силе рађања. Египатски бог Мин био је и бог плодности и заштитник путника. Хер-месов знак је био фалус са два тестиса – а Хермес вођа душа у свет мртвих. Јапански бог Досађин је бог плодности и заштитник њива. „Просветљени“, буда Киситигарба је у Јапану преузео улогу Досађина и представљао се исто као и он.

ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО:

ПОЛНОСТ И ДУХОВНОСТ: Хришћанство и чедност – зашто демони воле блуд?

Аријевци који су покорили Индију у прво време су презирали Дравиде због култа фалуса, али су, напустивши рану монотеистичку интуицију, пали у клањање Шивином лингаму.

У Египту је постојао мит о Озирису, који је донео цивилизацију. Њега је убио брат Сет и раскомадао његово тело. Његова жена Изида скупила је комаде тела, после неколико година тражења. Пошто фалус није нашла, направила га је од дрвета и са оживљеним Озирисом зачела Хоруса. Озирисов уд је, оставши у Нилу, земљу учинио плодном, и египатске жене су му се клањале.

Култ фалуса је код свих пагана повезан са култом змије. Змија је ЗЕМАЉСКА, дух земље – и незнабошци верују да је она заштитница плодности. Шивина животиња је кобра, и жене у Индији јој се клањају и дају дарове да би остале у другом стању.

ОРГИЈА

Оргије су биле саставни део паганске религиозности свих времена. Веровало се да оргија руши преграде између индивидуа, и да спаја природу, људе и богове. У једном племену са Нове Гвинеје сматра се да оргија цело село претвара у многоглаво, многоруко и многоного биће. Јаство се проширује, али и губи.

Код древних Грка постојале су две врсте изласка из себе: екстаза (која се изазива музиком, дрогама, плесом, алкохолом, оргијама) или поседнуће од стране богова. Најважнији „оргијастички“ бог био је Дионис, син Зевса и Семеле, бог плодности и вина. У току његових обреда испијало се вино са халуциногенима, а у његовој пратњи били су сатири богови типа Пријапа или Пана (и сатири и Пан имали су рогове и папке јарца; били су јарцолики, рутави и у непрестаном полном узбуђењу). Жене – пратиље Диониса су менаде, које су носиле мушку одећу (јер оргија је преступање свих граница).

Циљ оргије је био увећање плодности; у руљи која је, четири пута годи-шње, учествовала у „слављу“ спајао се ко с ким стигне, и било је скотолоштва. У оргијастичком лудилу било је и људских жртава – менаде су голим рукама растрзале мушкарце. У Риму, у коме је Дионис слављен као Бахус, долазило је и до канибализма. Према римском историчару Ливију, око седам хиљада грађана је ухапшено због злочина у баханалијама.

Вуду – култ, у данашње време присутан на Хаитију, подразумева екстатично играње уз звуке бубњева и жртвовање животиња (петла или јарца), после чега духови „богова“ (лое) обузимају плесаче и „јашу“ на њима. Бог смрти и гробља Геда је, истовремено, и бог сексуалне распаљености и оргијазма, па вуду-култ подразумева и распусност. Кад „лоа“ довољно „изјаше“ опседнутог, оставља га и он се ничега не сећа. Женски еквивалент Геда је Ерзули, која јаше мушкарце. Кад она ухвати жртву, не пушта га и не препушта другоме, све док је жив. Она мушкарца не да другоме јер је веома љубоморна.

КУЛТ ПЛОДНЕ ЗЕМЉЕ

Паганизам, у најкраћем, значи поклонење твари уместо Творцу. Зато је старозаветно Откривење радикално указало на понор између Творца и творевине, и на то да се овај понор не да премостити људским напорима. Пагани, међутим, обоготворавају природу, и потчињавају себе њеним циклусима.

С тим у вези, култ женске плодности и плодности земље повезан је нераскидивим везама.

Древни Кинези и Монголи веровали су да мушко небо семеном – кишом плоди женску земљу; – слична веровања постоје у Африци и Азији; на Папуи Новој Гвинеји, у неким областима, жене се излажу киши да би остале у другом стању.

У Сумеру је био развијен култ Инане, који је прерастао у култ вавилонске Иштар. Инана/Иштар су, као звезда Даница, девице, али као вечерња звезда, оне су сакралне проститутке. Инана у једној химни (3000 год. п. н. е.) пита ко ће оплодити њену вулву – земљу. Дамузи (касније Тамуз), њен брат (или – син) се прихвата да то уради. Касније ће, сваке године, Сумерци и Вавилоњани понављати ритуални чин спајања краља и храмовне блуднице, да би била обезбеђена плодност земље.

У Грчкој је постојала и идеја светог брака (hieros gamos), која је нарочито била везана за култ богиње плодности Деметре и њене кћери Персефоне-Коре коју је отео бог подземног света, Хад, и због чега земља у зиму остаје бесплодна. Да би се Деметра умилостивила, одржаване су елевсинске мистерије, слављене у фебруару (мање) и септембру (веће). На врхунцу мистерије, хијерафант (жрец) је подизао житни клас, узвикујући да је „Страшни дао живот Страшном“.

Клас је символизовао сина који је Персерона родила господару смрти, ука-зујући на то да је смрт извор живота и спаситељ човека. Затим је жрец ступао у ритуални однос са жречицом Деметре, опет да би се обезбедила плодност.

ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ

Богате Маје су својим синовима давале робове „на употребу“ пре брака.

Грци су упражњавали педерастију („љубав“ старијег мушкарца и дечака) скоро као „философску врлину“. Платон је писао о томе, мада је наглашавао да телесна страст ипак треба да буде превладана љубављу према мудрости. На Новој Гвинеји, содомизовање дечака се у појединим племенима сматра чином иницијације. У Авганистану, племе Паштуна је познато по содомији. Док су талибани били на власти, иста је била забрањена, али чим су стигли амерички „ослободиоци“, пракса је обновљена.

Лезбејство је, у Грчкој, било нарочито раширено у Спарти (где је доминирао и ратнички хомосексуализам), као на острву Лезвос, где је живела Сапфо.

Овај порок је био веома раширен међу Турцима, који су нарочито били гнусни и мрски окупираним хришћанским народима због истог. Приликом освајања Цариграда, многи византијски младићи су извршили самоубиство да не би били силовани.

Када су Турци освојили Босну, Ашик паша – Зеде пише: „Кад се борба завршавала исламском победом, пре но што би се отпочело робљење и пљачкање, многи су неверник и неверница, младић и девојка, и деца, из страха да их Турчин не би силовао испуштали душу скачући у провалију својевољно“.

А о паду Смедерева: „Српске моме су такве да их се човек не може довољно науживати, ма колико се њима наслађивало. А они који су имали прилике да се забаве српским дилберима, кадри су били да се одрекну од сто других пријатности, можда хиљаду, па чак и душу да изгубе. Толико их је тада узето, да се избројати није могло /…/ Камо год погледаш, чини ти се рајски перивој испуњен рајским хуријама и лепим дечацима“. Синове и кћери Срба Смедереваца силовани су пред родитељима: „Неверници на видику изљубише младиће и девојке; потезали су их у крај. Неверник је завијао као пас“. Турци су препоручивали дечаке док им се не „загараве науснице“ – то јест, силовали су мушку децу…

И данас, у Србији, има оних који се боре за права содомиста да усвајају децу, иако се зна какве се ствари,пречесто, дешавају с том децом у земљама Запада које су ово допустиле! Србијо, неће те бити ако се у то упустиш…

Крв србских дечака које су Турци оскрнавили вапијаће на небо за казном Божјом!

(Наставиће се)

(Борбазаверу.инфо – Владимир Димитријевић)

Ознаке: блуд, Владимир Димитријевић, демони, паганизам, полност, православље, православна поука, хришћанска духовност