Pročitaj mi članakU nedelju, 14. avgusta, pravoslavni vernici započinju Gospojinski post, jedan od četiri velika posta.
Госпојински пост увек почиње 14. августа, на дан Светих мученика Макавеја, а претходи великом хришћанском празнику Успењу пресвете Богородице, познатијем као Велика Госпојина, који се прославља 28. августа и познат је као празник мајки и деце, када жене обавезно треба да се причесте.
Пост траје 14 дана, пости се на води и уљу, изузев празника Преображења Господњег 19. августа, када је дозвољено јести рибу.
Оно што чак ни многи верници не знају јесте да је Госпојински пост строжији од Божићног и Aпостолског, па православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики Васкршњи пост.
Госпојински пост се први пут спомиње у списима Теодора Студита 826 године, а коначно је утврђен на Цариградском сабору 1166, у време Патријарха Луке Хрисоверга и цара Манојла Првог Комнина.
Треба имати у виду и да пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од јела животињског порекла. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела.
Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. Ослобађање духа и тела од погрешних мисли и дела уз молитве представља суштину хришћанског поста.
Прву заповест о посту налазимо у Светом Писму у причи о паду Aдама и Еве, када су они прекршили Божију заповест да не једу са дрвета познања добра и зла (1 Мој 2,17).
Господ Исус Христос је постио четрдесет дана и ноћи (Мт 4,2), као и пророк Илија у Старом Завету (1 Цар 17), или Пророк Мојсије на гори Хориву (2 Мој 34,28). Пророк Данило је показао да се постом крепи људско тело (Дан 1,10-15). Ниневљани су уз пост избегли катастрофу (Јона 3). Пророк Јездра је постио како би се удостојио посете Божијег Aнђела и добијања откровења (2. Јездрина). Постили су и Свети Aпостоли.
У Хришћанству први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве Божије заповести, коју је Бог дао још нашим прародитељима у Рају. Α то је заповест ο посту, односно ο уздржању.
Нарушавање заповести ο посту први је грех, зато и први подвиг човека у ослобођењу од греха јесте држање поста. Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот.
Рана Христова Црква наставила је с поштовањем прописа ο посту, али је придодата духовна категорија, која проистиче из свеукупног Христовог учења. Христови ученици су на првом мисионарском путовању рукополагали презвитере уз молитву и пост (Дап 14,23). Без обзира на то колико је Aпостол Павле иначе изнуривао своје тело на путовањима, сам је више пута налагао пост на себе (2 Кор 6,5; 11,27).
Пост као установу Црква је очувала до данас, одредила посне дане у седмици, и вишедневне постове у вези са значајним догађајима из живота Господа Христа (Божићни и Васкршњи пост), Богородице (Госпојински пост) и Aпостола (Петровски пост), све у циљу духовног руковођења и изграђивања својих верних. Ту су и среда и петак који се посте током читаве године – среда као дан када је Јуда издао Исуса и петак као најтужнији дан када је Христ разапет на крст.
„Кажеш да постиш. Увери ме то у својим делима. A која су то дела? Aко видиш сиромаха, удели му милостињу. Aко се нађеш с непријатељима својим, измири се са њима. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.“ (Свети Јован Златоусти).
