Pročitaj mi članakPred najvećim auditorijumom u njegovoj političkoj karijeri, izuzev možda inauguracionog govora, Donald Tramp je održao govor života. Iako će to obraćanje možda biti nazvano umerenim, čak i inkluzivnim, Trampova totalna nadmoć nad sopstvenom partijom bila je jasno uočljiva.
Ратови на релацији Трамп-Белтвеј су тек почели
Пред највећим аудиторијумом у његовој политичкој каријери, изузев можда инаугурационог говора, Доналд Трамп је одржао говор живота. Иако ће то обраћање можда бити названо умереним, чак и инклузивним, Трампова тотална надмоћ над сопственом партијом била је јасно уочљива. Републиканци из Конгреса, који су некад исповедали „слободну-трговину“ као догматску истину, устајали су изнова и изнова да поздраве економски национализам.
„Изгубили смо више од четвртине радних места у производњи откад је усвојен споразум NAFTA“, грмео је Трамп, „и изгубили 60.000 фабрика откако је Кина приступила у Светску трговинску организацију 2001. године“.
Републиканска партија, која је подржала NAFTA и сваки пут гласала у корист Кине у СТО, Трампове речи је поздравила стојећим овацијама.
„Наследили смо низ трагичних политичких катастрофа“, рекао је Трамп. „Америка је потрошила око 6.000 милијарди долара на Блиском истоку, а домаћа инфраструкутра је у фази распада“.
Републиканци у Конгресу, који су подржали сваки Бушов/Обамин рат – Авганистан, Ирак, Либију, Сирију, Јемен – нису показали ни најмањи знак протеста док је њихов спољнополитички легат бивао бацан у канту за отпатке. Гледајући републиканце како изнова и изнова устају да поздраве Трампа, пао ми је на памет франачки краљ Хлодовех, који је, због веровања да му је хришћански Бог његове жене подарио победу над Алеманијом, посматрао верску конверзију и покрштавање својих батаљона.
Стицао се утисак да су слободнотржишна уверења републиканаца била дубље укорењена. „Повукли смо САД из за радна места погубног Транспацифичког партнерства“, ликовао је Трамп, бацивши у канту за смеће огромни трговински споразум, који су Бушови републиканци обожавали. Републикански заговорници TPP, ако таквих још увек има, седели су ћутећи.
ПОВРАТАК ИЗГУБЉЕНЕ ПАРТИЈЕ СТАРОЈ РЕЛИГИЈИ
Трамп је цитирао првог републиканског председника Линколна, наводећи да је био у праву кад је упозорио да ће, „ако америчка влада напусти протекционашку политику, доћи до несташице и пропасти међу нашим народом“. Славећи протекционизам, поздрављајући политику „Америка на првом месту“ у стварном обраћању нацији – Трамп никако није могао боље од овога.
Републиканцима који су заговорници политике отворених граница и који су подржали амнестију 11 милиона илегалних имиграната поручио је: „Ускоро ћемо почети са изградњом великог зида дуж наше јужне границе“. И овације нису престале.
Председник се позвао на модел Ајзенхауеровог међудржавног система аутопутева, највећег јавног пројекта 20. века. Ајку се успротивило Тафтово крило у партији и из Ајковог републиканизма рођен је модерни конзервативни покрет.
Ипак, удаљавајући републиканце од глобализма ка економском национализму, Трамп не пише ново Јеванђеље. Он изгубљену партију води од модернистичке јереси назад у стару религију. Понављајући своју приврженост проблемима који су га одвојили од других републиканаца и помогли му да освоји Висконсин, Мичиген, Охајо и Пенсливанију, Трамп је истовремено потврдио и аспекте конзервативизма драге његовим бирачима. Заложио се за регулаторну реформу, ослобађање приватног сектора, обуздавање административне државе. Цевоводи Кистон и Дакота аксес на путу су да буду завршени. Трамп у потпуности подржава јавно-приватно школство (school choice).
Иако је говор био ујединитељски и аспиративан, председник је поставио циљеве и изложио параметре према којима ће његов мандат бити оцењен. И ниједан од њих неће бити лако остварљив.
„Умируће индустрије ће се вратити у великом стилу. (…) Распадајућа инфраструктура ће бити замењена новим путевима, мостовима, тунелима, аеродромима и железницама… Наша ужасна наркоманска епидемија ће бити ублажена, а на крају и заустављена. (…) Наши занемарени градови у унутрашњости ће видети препород наде, сигурности и могућности.“
Будући да се неке од домаћих криза темеље на народном карактеру (или његовом недостатку), показало се још од периода Великог друштва да њихово решавање превазилази капацитете државног руководства. Роналд Реган није погрешио кад је рекао: „Влада није решење за наше проблеме; влада је проблем“.
ОДГОВОРИ НА ВЕЛИКА ПИТАЊА
Иако је председников говор запањио критичаре и охрабрио пријатеље, изостали су одговори на велика питања. Како је могуће оставити социјално осигурање и здравствену негу нетакнутим, повећати трошкове одбране за више од 50 милијарди долара, скресати таксе, покренути инфраструктурни програм вредан 1.000 милијарди долара – а да дефицит и јавни дуг не експлодирају.
Сад, кад смо заглављени у ратовима широм Блиског истока, како се ишчупати и вратити кући а да наши непријатељи не попуне вакуум?
Како ће Републиканска партија одбацити и заменити „Обамакер“ без ускраћивања повластица на које се данас ослањају милиони Американаца?
Како елиминисати 800 милијарди долара трговинског дефицита без тарифа које подижу цену јефтиних увозних производа – од којих су Трампови бирачи из радничке класе постали зависни?
Трампов републикански естаблишмент данас клечи пред Цезаром. Али колико времена ће проћи пре него што лобисти транснационалних картела из улице К (улица К, или на енглеском K Street, неформални је назив за вашингтонске лобије; прим. прев.) политичким донацијама убеде републиканску елиту да успори председникову агенду „Америка на првом месту“?
Овај говор је Трампа ставио у позицију човека који држи ствари у својим рукама. Али колико ће њему и његовим програмима бити лојална „дубока држава“, која доминира градом који је Трампу дао само четири одсто гласова (Вашингтон), параноично верујући да је он агент Владимира Путина?
Ратови на релацији Трамп-Белтвеј су тек почели.
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
