Прочитај ми чланак

Паровић: Ово су двојица политичара који су потребни опозицији да сруше Вучића у БГ

0

Хајде да узмемо као пример недавно завршене изборе и да проанализирамо шта се и због чега десило.

За почетак, јасно је да је Вучић изборе покрао и да је то био једини начин да се формира састав Народне скупштине баш онако како му одговара.

Да би прошла крађа на републичком нивоу морао је унапред да планира коску коју ће да баци како би умирио домаћу и међународну (политичку) јавност и под тепих гурнуо приче о изборним неправилностима.

Зато је у изборној ноћи и рекао како судбина власти у Београду зависи искључиво и лично од доктора Бранимира Несторовића, а са којим је направио чврст договор о томе да не треба да подржи никога.

На тај начин је пред делом странаца који су заговарали потребу да опозиција добије власт у главном граду он остао чист уз објашњење које је у „Тесној кожи“ Шојић дао Ђолету: „Има у предузеће једна будала која кочи.“

Дакле, нема говора о било какој победи праве опозиције или принципијелности групе МИ, већ о унапред смишљеном и договореном плану о коме сам у више наврата јавно говорио у периоду пре одржавања избора.

Оно што се такође има као корист за Вучића од понављања избора у Београду је и то што ће кампања за те изборе потпуно покрити формирање новог састава Владе Републике Србије и прве одлуке које ће бити донешене, а које ће имати изузетно негативне импликације по српски национални и државни интерес.

И ово је дакле унапред било испланирано и ствари су вођене у том смеру да се првих сто дана нове владе покрије прво београдским, а потом и другим локланим изборима који ће бити одржани највероватније почетком јула месеца.

Тако да ће нас као друштво увести у период летњих одмора када је по правилу много мање интересовање за било шта сем за одлазак на море и када је идеално за разноразне издаје.

Ко не верује, само треба да се присети почетка августа 1995. године када је изведена договорена акција „Олуја“ у којој је уништена Република Српска Крајина, а на десетине хиљада избеглица дошло у Србију.

Сада би се могло десити да јул и август буду резервисани за завршетак још неколико преосталих формалних ствари везано за успостављање добросуседских односа са тзв.

Републиком Косово, рецимо да се озваниче канцеларије за везу у Београду и Приштини, а преко којих би се успоставили дипломатски односи.

А смеше нам се и наставак уговора са Рио Тинтом, као и иницијатива за укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана, па ме нимало не би изненадило да нови састав владе и Народне скупштине и о овоме одлучују у периоду након што у потпуности спласне народна енергија након још једног исцрпљујућег круга избора.

Решење ипак постоји и то чак упркос оваквој опозицији и разним трулим договорима које су направили са представницима власти.

Наиме, Вучић је на изборима у Београду тренутно суочен са ситуацијом која се математички може објаснити тако да има већи број непознатих од броја једначина које је успео да постави, те је самим тим проблем тренутно без решења.

Ово код њега изазива све већу нервозу што ће неминовно довести до грешака чиме бисмо могли да власт уведемо у тзв. „спиралу смрти“ која се рецимо добија када пилот изведе лош маневар и онда летелица изгуби контролу и сруши се на земљу као да је ухваћена некаквим виром.

Отуда је сада насушна потреба да се на сцену за београдске изборе уводе људи који могу да донесу нови квалитет и додатно Вучићу закомпликују ситуацју.

У том смислу два имена могу да донесу нову енергију, а реч је о Немањи Шаровићу и Сави Манојловићу.

Тренутно, једино Немања Шаровић има потенцијал да заустави пројекат власти оличен у покрету који предводи доктор Несторовић, а чија је улога као што сами јавно говоре гостујући на режимским телевизијама, то да око себе окупе што већи број људи који су незадовољни стањем у земљи, али да их не поведу путем промене режима већ да их држе у позицији пасивности чиме енергија тог дела становништва постаје јалова и сведена на критику некаквог имагинарног система, а без жеље да се тај систем мења тако што ће се у првом кораку променити актуална власт.

Са таквом поставком Несторовић је тренутно у улози Пекмена који једе десну страну политичког спектра и то практично без било каквог отпора.

Евентуалном кандидатуром на изборима у Београду, Немања Шаровић би привукао део десних бирача који би иначе гласали за МИ, а још много важније он би могао да привуче један број разочараних радикала као и тзв. „меких Вучићевих бирача“ који су у ствари „старорадикали“ и којима је он више него прихватљив.

Речју, он има потенцијал да око себе веже део десних опозиционих и да не дозволи да они оду ка неким сателитима власти, а исто тако има потенцијал да окруни и део већ споменутих „меких Вучићевих гласача“, чиме би се постигао двоструки ефекат. С друге стране, Саво Манојловић би у грађански део политичког спектра вратио ону активистичку енергију која је почела да пада од момента када су утихнули сви протести, а представници коалиције „Србија против насиља“ узели мандате и ушли у скупштину.

Тиме би се осигурало да тај део грађана уопште изађе на изборе јер постоји огорчење код једног дела људи имајући у виду да је већинско расположење било да се у потпуности бојкотују институције.

И за крај.

Грађани морају да знају да је изборна математика другачија од обичног рачуна те да се сходно томе мора радити много паметније од онога што тренутно радимо сви ми који смо присутни на политичкој сцени и иступамо против власти.

Да бих дао сликовито објашњење узећу за пример две жене које су исте висине и тежине, али једној је килажа распоређена тако да је доминатно на стомаку, а другој доминирају попрсје и бедра док је струк узак.

Друга жена је згоднија и на око привлачнија, а понављам исто је и висока и тешка као и прва.

Да би победили Вучића ми морамо направити згодну жену, тј. гласови морају да буду распређени тако да на крају буде 56 одборника који ће у Београду подићи руку за рушење ове власти и да потом крене домино ефекат.

Зато је јалова прича како је и на прошлим и на оним претходним изборима опозиција имала много више гласова од власти, јер они нису били добро распоређени.