Прочитај ми чланак
Пенелопе Џегзер Шафер: Хтјела сам питати има ли овдје који доктор. Не, само се шалим. Занимљиво је да сам, прије шест година када сам била трудна с првим дјететом, открила да најучесталији конзерванс у производима дјечје његе опонаша естроген кад доспије у људско тијело. Кемијски спој из производа заправо врло лако може доспијети у људско тијело кроз кожу. А ови конзерванси су пронађени код рака дојке.
Био је то почетак мог путовања да бих направила овај филм „Отровано дијете“. И није ми требало много времена да откријем неке доиста запањујуће статистике везане уз тај проблем. Једно је да ви и ја сви имамо 30.000-50.000 кемикалија у нашим тијелима које наши баке и дједови нису имали. А многе од тих кемикалија сад су неоспорно повезане с кроничним дјечјим болестима које виђамо дуж индустријализираних земаља. Показат ћу вам неке статистике. На примјер, у Уједињеном је Краљевству учесталост леукемија у дјеце порасла за 20 посто у само једној генерацији. Врло је слична статистика за рак у дјечјој доби у САД-у. У Канади сада имамо једно од десетеро дјеце обољело од астме. То је четвероструки пораст.
Опет, слична је прича диљем свијета. У САД-у је вјеројатно најзапањујућа статистика 600%-тни пораст аутизма и поремећаја везаних за аутистични спектар и осталих неспособности приликом учења. Опет, видимо тај тренд диљем Еуропе и Сјеверне Америке. А у Еуропи постоје одређени дијелови гдје имамо четверострук пораст у одређеним гениталним урођеним манама. Занимљиво, једна од тих урођених мана доживјела је 200%-тни пораст у САД-у. То је доиста енорман пораст кроничних дјечјих болести које укључују остале ствари попут гојазности и дјечјег дијабетеса и прераног пубертета.
За мене је занимљиво, кад тражим некога тко заиста може причати мени и публици о тим стварима, да је вјеројатно један од најважнијих људи на свијету који може говорити о токсичности код дјеце стручњак за жабе.
Тyрон Хаyес: За мене је такођер било изненађење то што, осим што ћу говорити о пестицидима, говорит ћу и о јавном здравству јер, заправо, никад нисам мислио да ћу радити нешто корисно. (Смијех) Жабе. Заправо, моје судјеловање у цијелом том проблему с пестицидима је на неки начин било изненађење као и када ми је приступила највећа кемијска индустрија на свијету и питала ме хоћу ли процијенити како атразин дијелује на водоземце илити моје жабе. Испада како је атразин производ који има највећу продају у највећој кемијској индустрији на свијету. То је загађивач који је на првом мјесту по загађивању подземних вода, вода за пиће и кишница. 2003. године након мојих студија, забрањен је у Еуропској Унији, али исте године америчка ЕПА (*Агенција за заштиту околиша) поновно је регистрирала ту твар.
Били смо помало изненађени кад смо сазнали да, када изложимо жабе врло ниским разинама атразина –- 0.1 µг/Л–- то доводи до тога да животиње изгледају овако. Ово су сециране гонаде животиње која има два тестиса, два јајника, још један велики тестис, још јајника, што није нормално… (Смијех) чак ни за водоземце. У неким случајевима, друге врсте, попут сјеверноамеричке леопард жабе, показале су да су мужјацима који су били изложени атразину нарасла јаја у њиховим тестисима. Видите ова велика, огромна јаја како пробијају кроз површину тестиса овог мужјака. Жена ми каже, а сигуран сам да то исто може потврдити и Пенелопе да не постоји бол јача од рађања – што никада нисам искусио и заиста не могу расправљати о томе – али претпостављам да би туцет кокошјих јаја у мојим тестисима било негдје у првих пет (најјачих боли).
У недавним студијама које смо објавили, приказали смо да код неких од ових животиња које су биле изложене атразину, неки мужјаци одрасту и потпуно постану женке. Ту заправо имамо два брата у савршеном односу. И не само да се ти генетички мужјаци паре с другим мужјацима, они заправо имају способност лећи јаја, иако су генетички мужјаци. Оно што смо предложили, а сада за то имамо потпору, је да то што атразин ради, то је осветољубиви каос који узрокује дисбаланс хормона. У нормалним би околностима тестиси требали производити тестостерон, мушки хормон. Али атразин укључује ензим или ако вам је драже апарат, ароматазу који претвара тестостерон у естроген. И као резултат, ти изложени мужјаци губе свој тестостерон, кемијски су кастрирани и након тога феминизирани јер сада стварају женски хормон.
Ево што ме довело до проблема везаних за људе. Зато што испада да је број један на љествици ракова код жена, рак дојке, регулиран естрогеном и овим ензимом, ароматазом. Дакле, када развијете канцерогену станицу у вашим дојкама, ароматаза претвара андрогене у естрогене, а тај естроген укључује или потиче раст тог рака те се он претвара у тумор и шири се. Уствари, та је ароматаза толико важна у раку дојке да је најновији лијек за рак дојке кемикалија под називом летрозол, која блокира ароматазу, блокира естроген, па у случају да развијете мутирану станицу, то неће прерасти у тумор.
Оно што је занимљиво је, наравно, то да још увијек користимо 35 милијуна килограма атразина, загађивача број један што се питке воде тиче, који ради супротно – укључује ароматазу, повећава разину естрогена и доводи до тумора код штакора и повезан је с туморима, раком дојке, код људи. Оно што је занимљиво је заправо то да иста компанија која нам је продала 35 милијуна килограма атразина, промовира рак дојке продајући нам блокере – иста компанија. И сматрам занимљивим то да умјесто да лијечимо ову болест превенцијом изложености кемикалијама које ју промовирају, ми једноставно одговарамо тако што одлажемо све више кемикалија у околиш.
ПЈЦ: Говорећи о естрогену, један од других спојева о којима Тyроне говори у филму је нешто под именом бисфенол А, БПА, који је недавно био у вијестима. То је пластификатор. То је спој који налазимо у поликарбонатној пластици, од чега су направљене дјечје бочице. Оно што је занимљиво у вези БПА је то да је то толико моћан естроген да је једном чак узет у обзир за употребу као синтетички естроген у хормонској надомјесној терапији. И било је много, много, много студија које су показале да се БПА веже с дјечјих бочица у формулу, у млијеко и самим тиме у дјецу. Значи ми својој дјеци, својој новорођенчади, својој дојенчади дајемо синтетички естроген.
Прије отприлике два тједна, Еуропска Унија донијела је закон којим забрањује употребу БПА код дјечјих бочица и чашица из којих пију. А за вас који нисте родитељи, чашице су вам оне мале пластичне ствари на којима ваше дјете учи пити након бочице. Али само два тједна прије тога Сенат САД-а одбио је чак и расправу о забрани БПА у дјечјим бочицама и чашицама. Сада заиста можете схватити терет родитеља који ово морају тражити, регулирати и надзирати у својим животима и можете мислити колико је то задивљујуће.
(Видео) ПЈЦ: Доказано је да много дјечјих пластичних бочица испушта кемикалију бисфенол А и то заиста показује како је понекад једино родитељска самосвијест оно што стоји између кемикалија и наше дјеце. Случај с дјечјим бочицама доказује да можемо спријечити непотребно излагање. Како год, ако ми родитељи нисмо свјесни, остављамо своју дјецу да се сама бране.
ТХ: Оно што Пенелопе овдје каже је још точније. За вас који не знате, управо смо усред шестог масовног изумирања. Знанственици се сада слажу. Губимо врсте са Земље брже но што су нестали диносаури, а водећи у том губитку су водоземци. 80% свих водоземаца угрожено је и у опадању. И ја вјерујем, заправо многи знанственици вјерују да су пестициди важан дио тог опадања. Дјеломично, водоземци су добри показатељи и осјетљивији су јер немају заштиту од онечишћења у води – немају љуску попут јајета, немају мембране и немају постељице. Заправо, наш изум – а под „нашим“ мислим на нас сисавце – један од наших великих изума је постељица. Али и ми такођер започињемо као водени организми.
Чини се да та древна структура која нас одваја од осталих животиња, постељица, не може еволуирати или се довољно брзо прилагодити због темпа којим стварамо нове кемикалије које никад прије нису биле виђене. Доказ томе је студија са штакорима, опет с атразином, која показује да дисбаланс хормона који атразин ствара узрокује побачај. Зато што је одржавање трудноће овисно о хормонима.
Код штакора који немају побачај, атразин узрокује болести простате код младунчади па су синови рођени с болестима старије популације. Код оних који не побаце, атразин узрокује умањене дојке или груди, код развоја изложених кћери у матерници, па им се дојке не могу правилно развити. Као резултат, кад ти штакори нарасту, њихова младунчад доживљава заостали раст и развој зато што не могу створити довољно млијека како би прехранили своју младунчад.
На младунца којег видите на дну утјецао је атразин којему је била изложена његова бака. А с обзиром на живот многих од ових кемикалија, генерацијама, годинама, десецима година, то значи да ми сада утјечемо на здравље унучади наших унука због ствари које данас одлажемо у околиш.
То није само филозофско, то је већ познато, кемикалије попут диетилстилбестрола (ДЕС) и естрогена, ПЦБ (поликлорирани бифенили), ДДТ (диклоро-дифенил-триклоетан) пролазе кроз постељицу и учинковито одређују вјеројатност развоја рака дојке, гојазности и дијабетеса док је дијете још у матерници. Као додатак томе, након што се дијете роди, још један изум нас сисаваца је да ми хранимо своје потомке након рођења. Већ знамо да кемикалије попут ДДТ-а, ДЕС-а и атразина могу пријећи у млијеко, опет, дјелујући на нашу дјецу чак и након рођења.
ПЈЦ: Дакле, када ми Тyроне каже да је постељица древни орган, размишљам о томе како то демонстрирати? Како то можете показати? А то је занимљиво када радите филм попут овог, зато што сте запели покушавајући визуализирати знаност за коју не постоји визуализација. И морам узети мало умјетничке слободе.
(Видео) (Звоњава) Старац: Контрола постељице. Што је то? О, што? (Хркање) (Труба) Пуффуффуфф, што? Перфлуорооктанска киселина. Опа. Никад чуо за то. ПЈЦ: А нисам ни ја све док нисам почела радити овај филм. Оног трена кад схватите да кемикалије могу пролазити кроз постељицу и ући у ваше нерођено дијете, почела сам се питати, што би мој фетус мени рекао? Што би наша нерођена дјеца нама рекла да су сваког дана изложена, дан за даном?
(Видео) Дијете: Данас сам добио нешто оцтифенола, нешто умјетног мошуса и нешто бисфенола А. Помози ми.
ПЈЦ: Врло је дубок појам то да знамо да смо као жене претходнице овога. То је наш проблем зато што ми скупљамо ове спојеве цијели свој живот и онда их истоваримо и то у своју нерођену дјецу. Ми загађујемо своју дјецу. А то је нешто што сам схватила прије годину дана када сам сазнала да сам трудна и када је први преглед показао да моје дијете има урођену ману повезану с излагањем естрогеним кемикалијама у матерници, а други је преглед показао да не постоје откуцаји срца.
Дакле, смрт мог дјетета, смрт моје бебе стварно ми је омогућила да схватим звучност онога што сам покушавала направити у овом филму. А то је понекад чудно мјесто када дојављивач постане дио приче, што заправо није оно што сте првотно намјеравали. Када Тyроне прича о фетусу заробљеном у загађеној околини, то је моја загађена околина. То је моје отровано дијете. То је нешто што је једноставно дубоко и тужно, али запањујуће јер многи од нас то уопће не знају.
ТХ: Једна од ових ствари која је узбудљива и пригодна за мене како бих био овдје на ТЕДWомену је то што, па, мислим да је то најбоље сажето јучер за вријеме вечере кад је нетко рекао, „Окрените се према мушкарцима за вашим столом и реците им, ‘Кад започне револуција, чувамо вам леђа.’“ Истина је, жене, да сте дуго чувале леђа што се тиче овог проблема, почевши од Рацхел Царсон и њеног „Тихог прољећа“ до Тхеа Цолборна и „Наше изгубљене будућности“ све до књига Сандре Стеинграбер „Живећи низводно“ и „Имати вјере“. Можда је то веза с нашом сљедећом генерацијом – попут моје жене и моје кћери овдје прије 13 година – можда је то веза која ствара женске активистице у овом одређеном подручју.
Али за мушкарце овдје, желим рећи да нису само жене и дјеца изложени. А жабе које су изложене атразину, њихови су тестиси пуни рупа и празнина због дисбаланса хормона. Умјесто да допуштају производњу сперме, као што је у овим тестисима, тестикуларни тубули остају празни и плодност пада за чак 50%. Није тако само с мојим радом на водоземцима, сличан је рад то показао и на рибама у Еуропи, рупе у тестисима и одсутност сперме код гмазова у неким групама у Јужној Америци и код штакора, такођер изостанак сперме у тестикуларним тубулима. И наравно, не радимо ове покусе на људима, али случајно, мој колега показао је да мушкараци који имају низак број сперме и ниску квалитету сјемена имају значајно више атразина у урину.
Ово су само мушкарци који живе у пољопривредним заједницама. Мушкарци који заправо раде у пољопривреди имају много више разине атразина. А мушкарци који користе атразин имају чак и више атразина у урину, све до разина које су 24.000 пута активније од оног што нам је познато у урину тих мушкараца. Наравно, већина њих, 90% су Мексиканци, Мексико-Американци. И нису изложени само атразину. Изложени су кемикалијама попут клоропицрина који је изворно кориштен као нервни плин. И многи од ових радника имају очекивани животни вијек од само 50 година.
Не би нам требало бити никакво изненађење да су ствари које се догађају код дивљих животиња такођер упозорење за нас, баш као што су нас Рацхел Царсон и остали упозорили. Као што је видљиво на овом слајду с језера Набугабо у Уганди, пољопривредно отјецање с ових усјева које иде у ове канте једини је извор воде за пиће, кухање и прање за ово село. Да сам рекао мушкарцима у овом селу да жабе имају лош имунолошки сустав и да им се јаја развијају у тестисима, веза између здравља околиша и јавног здравља била би јасна. Не бисте пили воду за коју знате да има овакав учинак на дивљи живот у којему живите. Проблем је, у мом селу, Оакланду, у већини наших села, не видимо ту везу. Окренемо славину, вода изађе, претпоставимо да је сигурна и претпоставимо да смо господари своје околине, радије него да смо дио ње.
ПЈЦ: Не треба вам много да бисте схватили како је ово заправо еколошки проблем. Ја стално размишљам о том питању. Толико знамо о глобалном загријавању и промјени климе, а ипак немамо концепт за нешто што ја називам унутарњом средином. Знамо што стављамо ван, имамо осјећај тих одјека, али толико смо неупућени у тај осјећај што се догађа кад стављамо ствари негдје или кад нам ствари доспију у тијела.
Мој је осјећај и мој је нагон бити овдје како би то знала, како ми жене крећемо напријед као дојављивачи овога, али и такођер као оне које носе бреме ношења дјеце, рађања дјеце, држимо већину куповне моћи у кућанству, хоће ли то бити оно што ће нас покренути напријед да носимо рад Тyронеа и осталих знанственика диљем свијета. А мој је нагон да се, када помислимо о еколошким проблемима, сјетимо да то нису само отапања ледењака и ледених санти, већ су то и наша дјеца.
Хвала вам.
