Прочитај ми чланакПриликом евакуације Народне библиотеке Србије почетком Великог рата, Никољско јеванђеље нашло се у групи од 56 издвојених средњевековних рукописа и нововековних штампаних књига који су окарактерисани као најдрагоценији. Стављени су у дрвене сандуке и послати ка Косовској Митровици. На железничкој станици у Нишу губи им се сваки траг Никољско јеванђеље драгоцени је српски средњевековни рукопис из XИВ века који се данас чува у Ирској.
Никољско јеванђеље важан је споменик српске средњевековне писмености и културе. Написано је на пергаменту величине 16×10,5 центиметара, а израђено је крајем XИВ века или почетком наредног, мада има и оних који држе да је израђено у XИИИ столећу. Састоји се од 144 листа, на свакој станици постоји 17 редова текста ћириличног уставног писма али глагољског правописа, на српскословенском језику са елементима народног говора.
Посвећено је четворици јеванђелиста: Матеји, Марку, Луки и Јовану. Богато је украшено илуминацијама, иницијалима и заставама, са златним и сребрним детаљима, а свако поглавље почиње илустрацијом симбола конкретног јеванђелисте. Тако поглавља у оквиру Марковог јеванђеља почињу крилатим лавом, Матејиног анђелом, Лукиног крилатим волом док поглавља Јовановог јеванђеља започињу орлом.
Не налази се у Србији, налази се у Ирској. Вук Караџић га је 1820. године „открио“ у манастиру Никоље у селу Рошци код Овчар-Бање, у подножју планине Каблар, и његово постојање обзнанио свету. Однето је 1854. године из манастирске ризнице, а десет година касније стигло је у Народну библиотеку Србије.
ХРВАТСКИ МЕДИЈИ: Битка на Сутјесци је хрватска битка а не српска! https://t.co/Y69alctD5M
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 27, 2018
Све до Првог светског рата било је део њене збирке, али му се током ондашњег хаоса и евакуације губи траг. Зна се да је било издвојено из збирке јула 1914. године заједно са још 55 најдрагоценијих рукописа и штампаних књига, те смештено у дрвене сандуке и послато ка Косовској Митровици. На путу до Митровице, на железничкој станици у Нишу, сандуцима се губи сваки траг.
„Пожури! Дете се смрзава!“ мало је позната фотографија повлачења Срба преко Албаније. Фото: Wикимедиа Цоммонс/Самсон Чернов/„Петогодишњи рат — Срби 1912-1916“, Лондон 1916.
Неко је наше културно благо украо, неко нам га је отуђио, неки странац или много вероватније користољуби Србин који је те драгоцености свог народа продао за шаку сребрњака. Тек се 1964. године сазнало да се део тог блага налази у библиотеци приватног колекционара сера Честера Битија у Даблину, престоници Републике Ирске. Како је до њега дошло — не зна се. Свакако је легалним путем.
А до открића је дошло практично случајно: лондонски слависта Џон Барникот затражио је мишљење о неким словенским рукописима из те збирке од нашег археографа Владимира Мошина; овај је прегледао снимке и одмах схватио о чему се ради. Поред Никољског јеванђеља, ту је било и Српско четворојеванђеље с краја XИИИ и почетка XИВ века, као и Празнични минеј српског ранонововековног штампара и трговца те логотета Ивана Црнојевића, војводе Божидара Вуковића (1460-1539), штампан на пергаменту 1537. године. Све из оних „несталих“ сандука.
Сер Честер Бити је своју збирку даровао Републици Ирској, па се Никољско јеванђеље и остала два документа налазе у Народној библиотеци Ирске у Даблину. Било би лепо да нам Ирци у духу пријатељства врате отето. Не само што је то нама много важније него њима, него је доказано украдено.
