Pročitaj mi članak
Да ли по вашем мишљењу треба срушити режим Александра Вучића?
Ако је одговор не, довиђења и пријатно, немојте губити време на разраду овог чланка. Ако је, пак, одговор потврдан, поразговарајмо о томе како, с ким и због чега.
Лично, никада нисам био задовољан влашћу, чак и када је у њој моја странка, ДСС, имала кључну улогу. Нарочито ми је сметао Слобин југокомунизам, још више Ђинђићев грађанизам, а бејах уверен да од Тадићевог естрадног регионализма и кокетерије с аутошовинистичким невладницима горе не може да буде. Ипак, да ме разувери, побринуо се Он, кандидат за новог највећег сина наших народа и народности. за Дока Холидеја кажу: “Дошао је тихо и ушао у легенду”. Слично и Он, дошао је као пувањак, више пута збрисан, практично понижен на изборима за градоначелника Београда, прво од Богдановића, па затим и од Ђиласа, али је онда, након Томине победе над Тадићем, пун јарости, беса и комплекса од целоживотне каријере губитника, зајахао брзо, граммзиво и сурово. Почео је да гради култ сопствене личности, да се самозадовољава самообожавањем на конференцијама за штампу и у директним преносима седница владе и разних кризних штабова.
Када је једном зграбио, толико жељену, власт – нема намеру да је икада препусти. Зато његов “Штурм абтајлунг” у скупим, али агресивно изгледајућим аутомобилима преплављује и највеће забити ако се тамо бира руководство месне заједнице или сточне пијаце, јер тиранин мора све да контролише. Нико не сме ни да помисли да му се икада одупре. Моћ га опија, али му никада није довољно исте. као и сваки искомплексирани, бубуљичави тинејџер, стално има потребу за новим и новим, смешним доказивањем и освајањем. Квака је у томе, што тинејџер из горње реченице има утицај на себе и непосредну околину, док смо жртве властохлепља и лујочетрнаестовске амбиције бугојанског каудиља сви ми, који не пристајемо да обожавамо глупље и горе од себе. Акничави пубесцент може да улупа свој ауто, а овај читаву државу и наше животе с њом.
Нико не зна ко је следећи кандидат за пријатељски позив на пиће испоручен од двојице грмаља који те односе или одвлаче у џип, нехајно паркиран испод сигурносних камера. Неко ће можда бити гепекован, док ће другоме бити блицгриговски порушена кућа ако се нађе на месту интересантном неком од дворјана. Фантоми дођу, вежу вас, одузму телефон, седну у багер и руше. Полиција дрема, прави се мртва.
Због свега реченог, и много више нереченог, ја држим да он мора да оде, да не бисмо отишли ми.
Следеће питање је како? Како победити лернејску хидру? Може се. И Херакле је прво узалудно секао главе чудовишту, али би одмах по две нове израстале, али је онда пронашао начин. Спаљивао је вратове чим одруби главу. Тако редом, све до оне последње, бесмртне.
Треба, дакле, познавати противника. Наш тип је предувао своју организацију. Она ће расти и јачати, гоњена лудачком амбицијом свог вође и непресушном жељом за трпање јавне имовине у приватне џепове његових војника све док побеђује. Пошто у питању није странка, већ хајдучка дружина, на први знак слабости, она ће се распасти. А прилика за тако нешто је ту, иза угла, већ у 2017.
Председнички избори.
Не може да их избегне. Као у шаху, постоје позиције кје бисте могли да браните вечно, само да не морате да повучете никакав потез, а чим неку фигуру померите, неповратно слабите своју позицију и мат виси у ваздуху.
Он је годинама доста предано блатио Тому (који заслужује и горе, то одмах да рашчистимо) и сада је мастер председник у незавидном положају. Хропће под теретом Драгичине фондације и шопинг навика, нелагалних викендица, смера с факултета који не уме да наведе и многих других “спушталица” које су јавности сервиране и из тиранинове кухиње. Свеједно, и такав грогиран Тома, жели нови мандат. Допало му се да председникује и нема намеру да се сели у двориште где му је казанче.
Након освајања покрајинске већине, Вучић још једино председнички кабинет не контролише у пуној мери. Нема сумње да би он желео и ту да постави свог човека, можда и лично да се опредседничи. Ипак, тек је добио мандат за састављање нове владе, а кампања за председничке изборе већ полако почиње. Нису велике шансе да се Он кандидује. А ако не буде кандидат, мора некога да подржи. Како да јавно крене на Тому који контролише један део СНС-а и двадесетак од деведесет и једног напредњачког посланика у скупштини? И да се одлучи за фронтални сукоб, у ком би перје летело и прљаве истине избијале на површину, кога би, сем себе самога мога да кандидује, а да тај стварно има изгледа на победу? Влада бизон? Зоранах? Мала под хиџабом? Гашић? Небојша из БГ? Брат Андреј? Кум Никола? Мики Рубироза?
Нема никога.
Срећа његова да ни опозиционе странке немају неке ултра лидере. Јер да имају, лако би се могло десити да Андрићев венац добије новог, антивучићевски настројеног станара, а онда би осипање напредњака било питање сата. Он превентивно делује. прича о новом ДОС-у, унапред народу огађујући било какво обједињавање напора за сопсзтвено свргавање. Свестан је да би му тај пораз намакао политичку омчу на врат. Тоалетоиди под његовом контролом ће и даље упорно пљувати опозиционаре, измишљаће горе него Треће око и Зона сумрака у своје доба, чинећи лидере странакла опозиције још немилијим простом пуку.
Зато и опозиција треба да планира.
(Остоја Симетић/Српски културни клуб)
