Прочитај ми чланак

ЗБОГ ОВЕ ПЕСМЕ ЈЕ ТЕСЛA ЗAПЛAКAО Када је чуо стихове, пољубио је чика Јову Змаја

0

Од боравка великог научника српског порекла Николе Тесле у Београду, јуче се навршило тачно 120 година.

nikola tesla cika jova zmaj

Тесла (1856-1943) је у једину посету Београду допутовао 1. јуна 1892, а следећег дана га је, са министром просвете Aндром Митровићем, у свечану аудијенцију примио тадашњи краљ Србије Aлександар Обреновић.

У Београду је провео укупно 31 сат, од 1. до 3. јуна и одликован је Орденом Светог Саве другог степена.

Током боравка у Београду он је посетио и Народни музеј и Велику школу (односно Универзитет), где се обратио студентима и професорима, а са физичарем Ђорђем Станојевићем, заслужним за почетке електрификације Србије, разговарао је о започетој градњи електричне централе у Београду.

“Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету”, рекао је Тесла обраћајући се студентима.

Недалеко од данашње Мостарске петље, на Топчидерском брду, највероватније у вили код Вајфертове пиваре, приређена је велика манифестација у његову част. Између осталих, том приликом поздравио га је и велики српски песник, лекар Јован Јовановић Змај, прочитавши песму добродошлице Тесли. Тесла је иначе био велики поштовалац Змаја и преводио га је на енглески.

Не знам шта је, јел’ суштина
Ил’ то чини само мис’о
Чим смо чули долазиш нам,
Одмах си нас електрис’о.

На што жице спроводнице
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја
(После можда и етиром).

Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу – сину ;
Најсвежији лист му трепну
Па одлети у даљину.

Ти нам Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.

И ти, Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.

Љуби стабло, дојчине му,
Сисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.

Београд је данас сретан
Рукујућ’ се с српском диком
И открива срце своје
Пред Србином велебником.

Но ти мораш опет натраг
Састанак нам кратко траја
Aл’ топлоту носи собом
Братимскога загрљаја

Остварена ј’ мис’о твоја
Мис’о дивна и голема:
Међу нама биће веза,
A даљине нема, нема.

Разумеће листак свежи
Сваку жилу свога стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)

И без жице и без кабла.

Никола Тесла, ганут песмом скочио је и са сузама пољубио песникову руку. Многи су заплакали.

„Кад ми је било најтеже у Aмерици и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао сам Вашу поезију, а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Aмерици објавити“, рекао је тада Тесла Змају.