Српска црква до сада није желела да иницира обнову преговора са Македонцима све док је у затвору био архиепископ охридски Јован, али с обзиром на то да је он 2015. године пуштен на слободу и да је заједно са неколико владика Православне охридске архиепископије (под окриљем СПЦ) учествовао на више заседања Сабора, одлучено је да се поново покрене дијалог са расколничком организацијом.

 

У исто време, Синод Васељенске патријаршије одлучио је на последњој седници, одржаној у првој половини маја у Фенеру, у Истанбулу, да уврсти у разматрање захтев неканонске Македонске православне цркве – Охридске Архиепископије и Владе Македоније за решавање статуса те цркве, пише скопска Нова Македонија.

 

Према мишљењу многих верских аналитичара, ова одлука означава почетак процеса за решавање македонског црквеног питања.

 

Вартоломеј у недавном интервјуу београдској Политици, није дао конкретне одговоре у вези са захтевом за признавање аутокефалности МЦ, већ је само указао на разлику измеду црквених спорова у Украјини са онима Српске православне цркве са црквом у Македонији и Црној Гори.

Медутим, он је такоде нагласио да не намерава да промени Устав Српске православне цркве или њене границе ако не постоје адекватни услови.

Руски патријарх Кирил, у међувремену, такоде у интервјуу том београдском дневнику је казао да ова изјава патријарха Вартоломеја значи да он намерава да спроведе „украјински рецепт“ у Македонији.

Питање „МПЦ“ је у среду била једина тема преподневног заседања највишег црквеног тела СПЦ, закључак је био да се дијалог настави, а спровођење ове одлуке после заседања Сабора дата је у надлежност Светом архијерејском синоду.