Pročitaj mi članakUbi me prejaka reč… (Branko Miljković)
Објашњавајући читаоцима швајцарског Блика а вероватно и Европи, како се од изразитог националисте преметнуо у убеђеног европејца, Вучић као да је заборавио на којој се функцији налази, па се изразио врло непримереним, да не кажем уличарским речником. „Не стидим се да кажем да сам се променио. Само се магарци не мењају. Поносан сам да то сваког дана показујем и да ми грађани верују”(1) – рекао је председник једне државе који намерава да своју земљу угура у ЕУ, показујући не само да нема неопходни дипломатски ниво у комуникацији, већ да му недостаје и елементарна култура, коју смо некада називали домаћим васпитањем.
Но, поред тога што је, по ко зна који пут, показао оно што би могли назвати државничким простаклуком, он је и увредио многе грађане Србије, па и Европе и света, који имају постојана политичка уверења и не мењају их као кошуље. Посебно је то болно за оне који чине патриотски дискурс у Србији и који од петог октобра 2000-те трпе терор тих који су се, попут Вучића нагло или постепено променили, и “поносни су” на то.
И сам спадам у ту групу, па сматрам да имам право да се запитам: ако су заиста поносни на своје промене, зашто имају потребу да гуше и вређају нас, који се нисмо променили и, поред осталог, сматрамо да је Косово неотуђиви део Србије и да ничију издају никада нећемо признати? Ми смо, због тога магарци, а он је господин председник, коме народ верује. Ако му верује зашто више не сме да се појави на утакмици, или неком јавном догађају? Зашто не распише референдум о статусу Космета?
Такође, сматрам неопходним да се под лупу ставе узроци и последице тих промена које су захватиле његово узвишено биће, и хоп, успеле га наврхунце политичке моћи. Да би то учинили призваћемо у помоћ логику и њена два основна процеса индукцију и дедукцију, као и посредно и непосредно закључивање.
Поћи ћемо од претпоставке да је тачно оно што каже Вучић, да је његова промена наступила као плод политичког сазревања. Нека му буде. Али, мораћемо констатовати и чињеницу да се његово “сазревање” десило тек нешто пре него ће посредним путем, преко Николићеве победе, преузети власт. Пре тога се декларисао као “патриота” и жестоко нападао оне који су се залагали за било какве промене ради корачања ЕУ путем. Од петог октобра 2000-те многи су, чак и пре њега, урадили исто што и он. Политички сазрели. Дачић који је у ноћи петооктобарског пуча буквално чучао у крилу Милоша Алигрудића(2), како не би био линчован од усмераване руље, први је политички “сазрео”, од слобисте постао европејац и, хоп, први ушао у власт и маст.
И он је вероватно поносан. Па, Душан Михајловић, који је два пута политички “сазревао”. И многи други, видљиви, али и они невидљиви чије су амбиције биле директори државних и јавних предузећа, начелници управа и тако то. Сви су они сазрели из “слобиста” или “јуловаца” у европејце. Вулин, Дрецун, Палма … ко би их све набројао.
Дакле, то политичко “сазревање”, као друштвена појава која је обухватила и Вучића, познат је пост-петооктобарски феномен, који је увек “сазрелом” доносио више функције и више пара. Карактеристично да што си се више одрицао Косова, приклањао Сребреници као геноциду, извињавао се Хрватима итд. више си напредовао у спирали “сазревања”, што се одсликавало и на материјални положај. Вучић се јесте највише успео на тој лествици, просто зато што је највише “дозрео” односно најспремнији је на безусловну послушност Господарима “европејства”. Проста ствар. Као шиптарска свадба. Младу не вози ко има најбоља кола, већ ко има најјачу свирену.
Сада видимо да смо ми који нисмо напуштали патриотску и националну опцију постали магарци, зато што се нисмо мењали. Тако каже председник.
Али, да ли је баш тако? Ако јесте, како каже председник, онда нисмо ми, патриоте и часни људи који би да сачувају Косово, једини магарци! Има их и на другој страни. Тако каже поменута логика.
Да, баш међу њима, европејцима, има много оних који се не мењају. Иван Вејвода, рецимо. Па, Соња Бисерко или Весна Пешић. Соња Лихт. Чедомир Јовановић и многи други. Шта се код њих променило за све ове године? Ни једна реч, ни један зарез. Они ту причу о конфликту Срба и Албанаца и начину његовог решења, које се Вучић сада “досетио” причају већ двадесет година. Као покварене плоче. И нуде решења готово иста ова која нам сада предлажу Вучић и Тачи у тандему.
Дакле, не мењају се! Баш као и ми, патриоте, они причају једну исту причу већ годинама. Само са супротним предзнаком за Србију. Зато себе и зову другом Србијом. Да ли су, онда, и они магарци, господине председниче? Или је тај епитет резервисан само за нас, патриоте?
Не, нисмо магарци ни МИ, ни ОНИ, који чврсто стојимо на својим позицијама! Али, Ви јесте издајници!
И нисте се променили. Нико од Вас који је “сазрео” да би обукао западну кошуљу, и отворио рачун у Швајцарској или Ватикану, није се променио. Само сте газду променили. Да ли се Карић нешто променио? Био је Милошевићев полтрон, сада је Ваш полтрон. Где је ту промена?! Полтрон остаје полтрон, а други газда само је спољна форма. Надам се да се разумемо.
Али, чак и да себи видим магереће уши, које ми тако неотесано намећете, заклети председниче свих грађана, остаћу веран Косовском завету и у срцу чувати божуре. И нисам сам…
А Ви „пуцајте“… Ми ћемо остати на историјском часу српских митова и предака, свесни да нема бесмисленијег мита од бриселског…
1. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/aleksandar-vucic-iako-srbi-za-to-jos-nisu-spremni-zelim-da-krenem-novim-putem-u-vezi-kosova/
2. Активиста ДСС-а и учесник петооктобарских догађања
