Pročitaj mi članakPrema pisanju britanskog nedeljnika Spektator, polovinom septembra ove godine, srpska javnost i pučanstvo diljem planete obavešteno je o novim, prekretnim istorijskim činjenicama o Svetoj Gori, i njenoj “istinitoj“ novoistorijskoj ulozi u geopolitičkoj podeli karata. Iako je Britanac Džeremi Norman izgubio tri cela dana pešačeći od manastira do manastira na Atosu, uloženi trud mu se, prema sopstvenim tvrdnjama isplatio.
Према писању британског недељника Спектатор, половином септембра ове године, српска јавност и пучанство диљем планете обавештено је о новим, прекретним историјским чињеницама о Светој Гори, и њеној “истинитој“ новоисторијској улози у геополитичкој подели карата. Иако је Британац Џереми Норман изгубио три цела дана пешачећи од манастира до манастира на Атосу, уложени труд му се, према сопственим тврдњама исплатио.
Монахе који су му били домаћини је назвао “брадатим верским фанатицима“, који љубазност показују само, замислите, према председнику Руске Федерације Владимиру Путину. Успут, жали због неравноправности полова – није сусрео ниједну жену током свог боравка (иако је питање колико су му исте интересантне – прим.аут.).
Ипак, кључни детаљ јесте прецизна евиденција и бројно стање (неколико комада) сателитских и радио антена. Према Норману, оне су заправо примопредајници радио сигнала специјалног шпијунског центра Руске Федерације, који се “налази дубоко иза линије НАТО, у Грчкој територији….. Да ли је звоњава светогорских звона заправо слање кодираних порука централи? Чини се да би пуно тога могао да сазна још код куће, од свог принца Чарлса. Након катастрофалног пожара који је захватио Свету Гору, 4. марта 2004. године, управо је Чарлс међу првима “донирао помоћ“. Околности тог пожара су крајње сумњиве, а познато је да егзекутори први “изјављују саучешће“.
Шпијунско лудило је узело маха.
Тек што су упућени и неупућени почели да трагају за руским кодираним порукама послатим са Атоса, шестог октобра се огласила америчка новинска агенција Асошијетед прес текстом под насловом “Унутар шпијунске базе на Балкану“. Новинари ове агенције су посетили Српско-руски хуманитарни центар у Нишу. Приметили су: велике мониторе у командној соби, у магацину спасилачку опрему, једну Лада Ниву, а ту је и сива незавршена зграда за обуку спасилаца. АП констатује да је у питању “прерушена база, која прислушкује америчке војне интересе на Балкану“, односно, да је у питању прва база Кремља изван бившег СССР након рушења Варшавског пакта. На крају, Асошијетед прес поентира чињеницом да је “руски партнер у центру Министарство за ванредне ситуације Руске Федерације“, моћна полувојна јединица чије активности укључују помоћ при катастрофама, али да је “Сергеј Шојгу то министраство опремио и за обављање послова за руске обавештајно-безбедносне службе.“
Кулминација англосаксонске параноје ….
Овакве малициозне анализе долазе из Велике Британије и САД, држава чија шпијунско-субверзивна улога на овим просторима никада није била под знаком питања. Више од 25 година су интензивно припремали насилно разбијање СФРЈ, почевши од Брионског пленума, који представља нуклеус разарања велике Југославије. Директно су учествовали, преко својих сателита Немачке, Аустрије и Ватикана у свим фазама терористичких и сепаратистичких оружаних сукоба 1991. у СР Словенији и СР Хрватској. Први акт агресије НАТО је извршио управо на територију Републике Српске Крајине, 1995. године, да би недуго затим агресију спровео и против Републике Српске.
Америка и Британија су, на концу, 1998. припремиле и активирале шиптарске терористе уз присуство “мисије“ Вилијама Вокера, а 1999. извршиле агресију на Савезну Републику Југославију, са несагледивим последицама, у које спада и постпетооктобарско комадање СРЈ. Данас имају сопствену базу на територији Србије (Аутономна покрајина Косово и Метохија), и своје инсталације у Хрватској, Словенији и добром делу Републике Српске.
Међутим, биће да је нешто друго разлог страха и панике у редовима генерацијских колонизатора. Руска Федерација пребацује ракетне системе Икандер М у Калињинград, предворје Пољске и Литваније, перјаница НАТО. Затим, Министарство одбране Руске Федерације улази у завршну фазу формирања нове дивизије тешких бомбардера на Далеком истоку. Улога те дивизије ће бити надзор необузданих активности ујка Сема у Тихом океану, изнад Јапана, Хаваја и острва Гуам – седишта америчке војне базе. У саставу дивизије су стратешки бомбардери Ту–95МС наоружани крстарећим ракетама, и стратешки суперсонични бомбардери Ту–22 М3.
Према изјави Александра Собањина из Центра за стратешке конјунктуре РФ, ова јединица предстаља “дугу руку стратешке авијације“. То је оно што смо чекали још од почетка деведесетих година прошлог века. На тај начин РФ, без икакве хистерије и непромишљених потеза поручује да је спремна за све врсте војних дејстава, то јест да је спремна да се брани и да се успротиви покушајима америчке ратне морнарице да дестабилизује ситуацију у региону, и да угрози наше интересе не само на Далеком истоку већ и у целој Источној Азији – појашњава Собањин.
Даље, Руска Федерација приводи крају изградњу подморничке базе на Камчатки, као и базе привременог размештања подморница на Северном пловном путу. Недавно је спроведен уговор о испоруци ПВО система С 300 Ирану, а операција у Сирији приводи се крају успешно. Очекивано, ништа мање негативне пажње није изазвала ни заједничка тактичка вежба Ваздухопловних снага Русије и Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Србије – БАРС 2016. На послетку, пролазак руских носача авиона кроз Ламанш на путу за Сирију изазвао је салве хистерије у Великој Британији.
Епилог паничних реакција НАТО дефинитивно је, поред параноичних привиђања шпијунских центара, последња изјава председавајућег Војног комитета НАТО, чешког генерала Петра Павела, дата током Конференције о хибридним операцијама против НАТО. Налик пудлици која лаје на сибирког тигра, чешки солдат Швејк, Руску федерацију и Владимира Путина назвао је, ни мање ни више, него “недостојним противником“. Објашњење за овакву изјаву, преплављену страхом, можда лежи управо у генераловом стасавању и генетском сећању на догађаје у Чехословачкој 1968. године.
На послетку, супротно Павеловој евалуацији руске војне моћи као безначајне, НАТО именује првог шефа обавештајне службе за праћење Русије. Наиме, Јенс Столтенберг је именовао Арнда Фрејтага фон Лорингхофена, бившег заменика директора немачке Федералне обавештајне службе БНД (2007.-2010.) и актуелног амбасадора Немачке у Чешкој, за помоћника генералног секретара алијансе за обавештајне послове и безбедност – са посебним задатком: прикупљање података о порасту руског војног потенцијала.
Параноја, као кулминациона тачка лудила, настаје када јаз између стварног, реалног, и унутрашњег, замишљеног, постане превелики, непремостив. У корену тог цепања је увек и само огроман страх, као темељ болести.
НАТО је имао, има, и показује такве симптоме, који недвосмислено указују да је алијанса неповратно закорачила у леталну фазу свог постојања.
