Прочитај ми чланак
Дијагноза: леукемија. Често долази као потпуно изненађење, као и сада, у случају бившег министра спољних послова Гида Вестервелеа. Што се раније почне са лечењем, тим су веће шансе за оздрављење.
У тежим случајевима леукемије, трансплантација матичних ћелија крви је уобичајена пракса. Притом се оболела коштана срж пацијената замењује здравим ћелијама донатора. Међутим, постоји ризик од одбацивања страних ћелија, односно ткива. Због тога пацијенти добијају лекове који у великој мери сузбијају имуни систем, чиме се пак умногоме повећава ризик од инфекције. Све важне основне вакцине морају поново да се дају, као код деце. Али, против неких болести нема вакцине: као на пример против гљивица или вируса херпеса. Потребно је да прођу месеци, понекад чак и године, док пацијент не врати свој имуни систем у нормалу.
„Већина пацијената доживљава непосредно после трансплантације инфекцију, односно током прве 4 недеље. Али, пацијенти могу развити тешке инфекције и током година“, објашњава професор Андреас Макензен из Универзитетске болнице у Ерлангену.
Нова метода: после коштане сржи, пресађују се Б лимфоцити
Научници у Ерлангену раде управо на могућностима избегавања повећаног ризика од инфекције. У истраживањима учествују стручњаци из виролошког Института и Одељења за биологију Фридрих-Александер-Универзитета Ерланген-Нирнберг. Пацијенти би убудуће, после трансплантације матичних ћелија, требало да добију функционалне Б лимфоците.
Истраживачки тим је успео да Б-лимфоците изолује у епрувети и у експериментима са мишевима. Они су развили технику да издвоје имуне ћелије из крви даваоца и да их унесу у пацијената, након трансплантације коштане сржи. У студији која је у току, овај пренос траје три до четири месеца, после трансплантације матичних ћелија.
„То је време у коме пацијенти обично још нису изградили нови имунолошки систем, па је опасности од инфекције велика. Били смо у стању да покажемо да пацијенти у тој фази након трансплантације, у крви немају меморијске ћелије.“
Меморијске ћелије су одговорне за имунолошку меморију тела – што значи да складиште информације важне за формирање антитела против болести. Истраживачи желе да примаоцу пресаде баш те ћелије. Тело не мора поново да учи одговоре на питања имунитета – као што је то случај код деце. Након терапије матичним ћелијама, пацијенти оболели од леукемије добијају функционални имунитет свог донатора. Ако је донатор вакцинисан од тифуса, та заштита се преноси и на примаоца.
„Наравно да желимо да знамо шта се тачно догађа. Желимо поред тога да пацијента вакцинишемо конвенционалним вакцинама, да би смо видели да ли он на то реагује. Ми знамо, да без тих ћелија, пацијенти по правилу не реагују на вакцину. Тако имамо контролну групу и можемо да докажемо да метода функционише.“
Кад тело постане неурачунљиво
Међутим, код трансплантације постоји ризик да имуне ћелије стварају и нежељена, такозвана ауто-антитела или алло-антитела. А то може да доведе до поремећаја приликом имуних реакција, признаје Макензен.
„Због тога смо одлучили да у овој првој студији почнемо са веома малим бројем имуних ћелија. Оне не изазивају директно пуни имуни одговор који би могао да се усмери и против здравог ткива. То је главни проблем, главна опасност.“
Међутим, постоји антитело који је одобрено за одређене болести и које је у стању да елиминише пресађене Б лимфоците.
„Ако код пацијента све крене наопако, имамо могућност да му дамо ово антитело које одмах елиминише пресађене ћелије. Дакле постоји одређени безбедносни мост“, каже Макензен.
Први знаци успеха
Истраживања научника у Ерлангену су у првој фази. То је студија изводљивости и безбедности методе у којој учествује 15 пацијената. Први човек којем су пресађени Б лимфоцити је 21-годишњи пацијент из северне Баварске. Трансплантација је урађена у марту.
„Пацијент је одлично. Он је код куће и одличног је здравља. Долази на редовне контроле у амбуланту и све ово врло добро подноси“, каже Макензен, видно се радујући. Коначно, то је светска премијера, а млади мушкарац је први коме су пресађене имуне ћелија.
(Дојче веле)
