Прочитај ми чланакПосле уистину тектонских промена у геополитичкој опредељености земаља Блиског истока и краја доминације Запада и Америке у том региону наметнуло се и питање како ће Запад на то реаговати. Такав лом и практично пораз, верује се, западне земље а посебно Америка не могу тако лако да прихвате. Војна интервенција, што је до сада била уобичајена пракса, постала је мало вероватна па се изгледа у одговору прибегло дипломатском маневру.
Прибегло се новом удварању Блиском истоку и то пре свега Саудијској Арабији као нарастајућем џину региона. Уместо претњи сада су удварање и нуђење сарадње. У светлу промена које су се већ десиле утисак је да би за све то могло да буде касно.
У тој „новој политици“ предњачи Америка која је и највише погођена променама а циљ је Саудијска Арабија, земља која је била и носилац и гарант такозваног петродолара, искључиве продаје енергената у америчким доларима. Петродолар је био „златна подлога долара“. То се сада променило и долар више није ексклузивно средство плаћања нафте и гаса.
Одбрамбени споразум
Америка је, у ствари, посегла за старим пројектима споразума са Ријадом који никада нису реализовани. Активиран је одбрамбени споразум и у Вашингтону се, према новинској агенцији Ројтерс, тврди да је Саудијска Арабија „одлучна“ да са Америком склопи уговор којим би Америка бранила Краљевство у случају напада споља а за узврат да Ријад успостави везе са Израелом без обзира на палестинско питање. Не би то био споразум у НАТО стилу него, према изворима агенције у Вашингтону, оно шта Америка већ има са неким азијским земљама.
Али, Ријад тражи много чвршће гаранције и, према тим изворима Ројтерса, уколико Америка не гарантује да ће штитити Саудијску Арабију од напада као што је био онај када су 14. септембра 2014. ракетирана њена нафтна постројења онда од споразума нема ништа.
У Вашингтону се очекује да би одбрамбени споразум поново везао Саудијску Арабију за Америку и тако елиминисао утицај Кине. Таквим евентуалним споразумом палестинско питање не би било ни споменуто.
Али, амерички извори Ројтерса кажу, на основу досадашњих разговора, да то и не би био прави споразум о војном савезништву, то је у ствари „заједничко одбрамбено разумевање“ а не пуни споразум.
Разговори су у току, али још је све далеко од реализације и има много посла да се уради. Али, само пристајање Ријада на такве разговоре и евентуални споразум би се могли тумачити као веома мудар саудијски потез. Геополитичке промене и напуштање долара као ексклузивног средства плаћања саудијске нафте би реално могли да доведу до неке врсте војне интервенције ма колико она била мало вероватна. Оваквим споразумом би Саудијска Арабија могла барем на одређено време да спречи такву могућност. Јер, у ствари, једине претње Саудији долазе од Америке.
Стара идеја
Оживљена је и још једна стара идеја.Администрација председника Џоа Бајдена ради интензивно на споразуму који би довео да Ријад и формално призна Израел као државу и тако да Саудија постане прва велика арапска држава која признаје Израел још од његовог оснивања 1948. године. Ријад је за то, како се тврди у дипломатским круговима у Лондону, поставио основни услов да му Америка помогне развоју цивилног нуклеарног програма.
Ако се тај пројекат оствари онда би Саудијска Арабија била друга земља Блиског истока, после Ирана која би могла да обогаћује уранијум. Недавно је Мохамед бин Салман изјавио да уколико Иран буде имао нуклеарно оружје Саудија ће учинити то исто. Али, ако то уради Ријад онда ће то да следи Египат па онда вероватно и Турска. И то све у ствари угрожава Израел који једини има нуклеарно оружје.
Према британским изворима Саудијци су рекли Американцима да ако желите нормализацију односа са Израелом онда је цена за то нуклеарни програм. И, како се тврди у израелским изворима, које наводи лондонски „Дејли телеграф“, Американци су спремни да прихвате саудијске услове око нуклеарног програма. Амерички заговорници споразума тврде да ће Вашингтон контролисати и строго проверавати саудијски нуклеарни програм, али у Израелу много не верују у ту контролу и наводе да политичке непредвидивости чине то немогућим на дужи рок. Војни врх Израела је против тог споразума. Али извори „Дејли телеграфа“ тврде да би Америка могла да пристане на све саудијске услове само да би имала неку спољнополитичку победу.
Саудијски престолонаследник принц Мохамед бин Салман је јасно ставио до знања, како сазнају британски хроничари, своје услове: пуне безбедносне гаранције од Америке, да Америка надгледа нуклерани програм и могућу саудијску контролу и гаранције за исламска света места у Јерусалиму.
А шта жели Вашингтон?
Удаљавање Ријада од Пекинга и гаранције да ће Саудија и даље цене нафте одређивати у доларима.
Али, моћ и одлуке су ипак како изгледа у рукама Ријада и договор је како се у Вашингтону признаје још на дугом штапу.
Не питају за цену
Американци и Бајденова администрација верују да би тим споразумима Вашингтон „зацементирао“ савезништво са Саудијском Арабијом и тако елиминисао Русију и Кину. У Израелу верују да је принц Мохамед бин Салман „уценио Американце“ јер је Бајденова администрација вољна да плати било коју цену само да истера Кину из тог региона. Многи амерички аналитичари верују да би тај споразум који се представља као споразум о нормализацији односа могао бити вероватан, али упозоравају да ипак неће бити тако скоро, можда ће бити потребни месеци и чак године.
Саудијска Арабија већ дуго има планове да се опреми нуклеарним оружјем и годинама је неуспешно преговарала са Пакистаном. У августу ове године су саудијски званичници саопштили да Ријад разматра кинеску понуду да изгради нуклеарну електрану на истоку земље. Утисак је да би „америчка нуклеарна иницијатива“ могла ипак да буде закаснели посао па није јасна њена судбина мада је разумљива и саудијска позиција јер је велики део саудијског новца у америчким банкама и јасно је да тих пара одавно нема па би се кроз неки облик сарадње могло нешто ипак повратити.
Политици удварања се придружила и Велика Британија и премијер Риши Сунак је позвао саудијског престолонаследника и стварног владара земље принца Мохамеда бин Салмана, у политичкој и медијској комуникацији ословљаван као МБС, да до краја године посети Лондон. Датум посете још није утаначен. Медији стварају климу у јавности хвалећи Саудију као поузданог и кључног савезника. МБС је био у Лондону 2018. године. Те године је у Истанбулу убијен саудијски дисидент, новинар Џамал Кашоги за шта је оптужен званични Ријад и односи са Лондоном су захладнели. Саудијски престолонаследник је одбио да дође на сахрану краљице Елизабете али ће се, када дође у Лондон, срести са њеним сином, краљем Чарлсом. Занимљиво је да је МБС преко саудијског Јавног инвестиционог фонда (ПИФ) власник енглеског фудбалског клуба Њукасл.
Али нису сви западни савезници на истој линији удварања, постоји ривалитет. На пример, Британија има проблем са Немачком око продаје авиона „тајфун“ Саудијској Арабији. Договор из 2018. о британској продаји Саудијцима 48 авиона „тајфун јурофајтер“ запао је у тешкоће јер Немачка одбија да га подржи. А Немачка је део конзорцијума који производи те авионе и има право да оспори њихову продају. Немачка то правда проблемом људских права у Саудији за које у новонасталим условима Британију није ни брига.
Рачун без крчмара
Све се наједном променило. А пре извесног времена амерички сенатори су оптужили принца бин Салмана да је „прави гангстер“ и у Бајденовој кампањи је оцењен као „парија“. А сада је жељени савезник и МБС је постао центар западне политике. То је у ствари западна логика да само кроз сарадњу може да се контролише нека земља. У духу те логике МБС је потпуно рехабилитован.
Циљ Запада је да Ријад сматра Вашингтон и Лондон за основне савезнике а не Москву и Пекинг.
У америчким круговима се гаји нада да је то могуће и покренуте споразуме, пре свега, нормализацију односа са Израелом Америка види као поуздан пут везивања Ријада за Америку и Запад.
Али, десило се нешто друго што је алармирало запад – Саудија је постала чланица БРИКС-а.
У светлу већ насталих промена могло би се ипак рећи да је све то рачун без крчмара. Запад неповратно губи утицај и показало се да је Ријад много више заинтересован за изградњу веза са Русијом и Кином. Кина је највећи инвеститор у Саудијској Арабији и највећи купац њене нафте.
Запад, у ствари, игнорише реалност и нема решење па му је једино преостало да се удвара Саудијцима и принцу Мохамеду бин Салману, човеку који је до јуче био одбачен и игнорисан. У Лондону се признаје да заправо и нема другог избора него да се удвара МБС.
Али, Саудијска Арабија у новим околностима има амбиције глобалне силе и у светској политици наступа са самопоуздањем. Саудијски престолонаследник је изјавио да је амбиција његове земље и Блиског истока да замени место Европе у глобалним односима. Он верује да је то реално и да ће Блиски исток постати нова Европа коју ће предводити Саудијска Арабије.
Тај процес је, у ствари, започео одавно али је рат у Украјини све разголитио и убрзао. Значај који је имала Европа, као сила баланса између великих, нестао је и сасвим је реално да то место заузме Блиски исток. Ту не помаже удварање.
