Pročitaj mi članak

Ništa se nije promenilo: Traže diletante za državni posao

0

cinovnik(Блиц)
Ефикасније државе неће бити докле год у државној управи, локалној самоуправи и јавним предузећима мимо конкурса буду запошљавани партијски кадрови, који често уопште нису ни квалификовани за посао који би требало да раде, или им мањка неопходно радно искуство.

Тај “десант партијских дилетаната” у државни апарат, како га назива председник “Транспарентности Србија” Владимир Гоати, није карактеристика само актуелне власти, већ представља константу у свим досадашњим владајућим гарнитурама.

С њиме се слаже и аналитичар Дејан Вук Станковић, који додаје да велики број партијских дилетаната на позицијама у управи, администрацији и јавним предузећима, одговара политичким елитама, које преко њих лакше владају.

– Људи са знањем и интегритетом на тако нешто не би пристали, због чега је људима из политичке елите увек лакше да поставе своје људе – каже Дејан Вук Станковић.

У томе их не спречава ни чињеница да то раде противзаконито, с обзиром на то да је још пре две године престао да важи закон према којем су државни службеници могли да буду постављени мимо конкурса. Тако је без законског основа од јула прошле године постављено више од 160 службеника, а само у претходних месец дана, како кажу у “Транспарентности Србија”, било их је 11.

Међу људима које у државној управи, али и у јавниом предузећима, постављају без конкурса, према речима Владимира Гоатија, могу се издвојити тру групе. У првој су они који немају апсолутно никакве квалификације за место на које су постављени. У другој су људи који имају одређене квалификације, дакле факултетске дипломе, али не за место на које су постављени.

– То је као кад, рецимо, стручњака за путеве поставите у министарство културе – каже Гоати.

Профил државног дилетанта
Године: Између 27 и 40 година
Образовање: Факултетска диплома – све чешће са неког од приватних универзитета; носилац титуле менаџера из одређене области
Искуство: Ако га и има, оно најчешће није везано за област за коју је задужен у државном апарату; Био власник СТР-а или се бавио неким видом услуга; Често је прво радно место у државној управи
Страначко искуство: Почео као обичан партијски војник па се временом „истакао“; Као један од финансијера странке изборио место у њеном врху

У трећој групи су људи који имају неопходно образовање, али им често мањка искуства које би им добро дошло на датој позицији.

– То су, углавном, људи који су на партијској апанажи, које је странка убацила у државну управу како би им се одужила за њихов рад у партији – додаје Гоати.

Додатни проблем код факултетски образованих кадрова је, примећује Гоати, што би се у појединим случајевима могло сумњати да су те дипломе фалсификоване.

– Имали смо аферу на крагујевачком Правном факултету. Не мислим да су нити Крагујевац, нити Правни по нечему специфични, па можемо да претпоставимо да се сличне ствари дгађају и на другим факултетима.

Државна управа, према речима Гоатија, треба да делује као аутоматски пилот, односно да не зависи од промене људи у врху министарстава.

– Примера рад, у Италији су се владе 70-их година прошлог века смењивале на неколико недеља, али је привреда функционисала одлично.

Разлог је тај што су на местима начелника у министарствима били професионалци, које нису погађала партијска тумбања – каже Гоати.