Pročitaj mi članak„Vidovdanska etika je regulativna ideja naše istorije. Čim ona oslabi, mi tonemo u sebičnost, u samoživost i bezdušnost, jer bi se bez vidovdanske etike naš narod udavio u živom pesku evropskog relativizma i njegovog rođenog brata – nihilizma.“ Sveti Justin Ćelijski (Popović), 1894-1979,teolog i filozof)
„…Косовски завет значи: ако сте изгубили државу, нисте изгубили нацију…српски народ (је) под турском влашћу увећан три пута захваљујући Цркви.“ (Жарко Видовић, 1921-2016, српски историчар и филозоф)
„Косовски мит је наша одбрамбена моћ која нас чини отпорним на манипулације. И научно је доказано да народи који имају развијену самосвест најнеподобнији су за манипулације, и на њима пропагандни механизми и лажни митови имају најмањи учинак. Најмоћнија пропагандна машинерија у историји испира нам свест, већ четврт века, и настоји да подрије наше колективно подсвесно. Учинак је сасвим скроман.“ (Слободан Рељић, социолог и новинар; дневни лист „Дан“,22.јун 2017.)
„Најбољи начин да уништите један народ је да поричете и уништите његово разумијевање сопствене историје.“ (Џорџ Орвел (George Orwel – Eric Arthur Blair), 1903-1950,енглески књижевник и новинар)
Као средство „неокортичког рата“ и оружје против Срба, Запад је користио и подударности повезане са одговарајућим значајним датумима из наше историје. Окосница те злоупотребе су дани православних празника и датуми повезани са Хитлеровим животом, а оснаживала их је вишедеценијска самоубилачка српска (и црногорска) државна политика („стратегија заборава“).
Термин „неокортички рат“ се први пут помиње у тексту „Милитари њуза“ (Military News), из априла 1994.године, који је написао пуковник Ричард Шафрански, аналитичар у обавјештајној служби команде Ратног ваздухопловства САД. „Неокортичко ратовање“, као облик специјалног рата, обухвата психолошко – пропагандно ратовање, односно психолошке операције. Ради се о когнитивном ратовању – агресији на свијест.
То је „скуп техника, дисциплина и метода“, којима се непријатељ потчињава без примјене физичке силе, а дјеловањем на неокортекс људског организма. Неокортекс је кора великог мозга, гдје се налази око 90 одсто неурона. Обухвата наше Ја (самосвијест) и омогућава способност нашег расуђивања (логичког размишљања), одлучивања и дјелања. Ту се ствара и анализира ментална слика стварности, одређују обрасци поступања – понашања, управља емоцијама и регулише суживот са другим припадницима заједнице.
У неокортичком рату (менталној агресији) се примјењују и достигнућа и методе неуролингвистичког програмирања. Циљ је да се, злоупотребом законитости комуникације и људског понашања, расуђивање, говор и дјелање човјеково (пре)усмјери у пожељном смјеру, односно потчини вољи агресора. Подразумијева психолошко сламање човјека и примјену, како на појединачном, тако и на социјалном нивоу (на читав народ).
Актуелна америчка војна доктрина посматра противника (народ, државу) као организам, а вођу или водеће структуре државе као њихов мозак. Обухвата, индивидуално и колективно, проучавање непријатеља: његових модела понашања, поимања објективне стварности, личне и колективне историје, културе и традиције… Дјелује се на вољу, морал, образовање, утиче на селекцију кадрова у службама безбједности…
Шафрански пише:
„Мора се онемогућити свака позиција или покушај противничке стране да једном потчињену вољу поврати. Кад год се у историји догађала таква ситуација, обновљена воља је одговарала са много више жестине него прије потчињавања.“
Циљ менталне агресије („технологије свијести“) (прије свега моћника Запада) је изазивање пожељних промјена у понашању припадника одређене нације (државе). Зато изучавају карактер, навике, менталитет, културолошке матрице, симболе и изворе националне свијести из којих се обликује народни дух и воља за отпором физичком и менталном потчињавању. Подразумијева промјену индивидуалне и колективне свијести – прање мозга, селективним пласирањем (дез)информација ради креирања пожељног модела понашања, у складу са циљевима креатора тзв. новог свјетског поретка.
Селекцијом (дез)информација и њиховим датирањем (датумским усклађивањем) може се манипулисати и утицати на свијест, тако да се „жртва“ убиједи да је то њено сопствено новоформирано мишљење.
„Не владате ли својим мислима, не можете владати ни својим тијелом.“ (Ричард Бах (Richard Bach), 1936,амерички писац и авијатичар)
Циљеви еуроатлантске глобалистичке империје лажи су мијењање друштвених прилика и власти у неподобној земљи, те успостављање свеобухватне контроле и западног система „вриједности“. Подразумијевају, између осталог, „уграђивање страха“, „управљање јавним мњењем“ и „редукцију морала“. Изазивање „контролисаног хаоса“ служи им да би се популација вољно предала спољној контроли.
Довођењем у стање „флуидности“ (израз Курта Левина (Kurt Lewin, 1890-1947, њемачкo-амерички психолог, један од оснивача „социјалне психологије“ и „Службе за стратешке послове“ (Office of Strategic Services – OSS), тајне службе САД за вријеме Другог свјетског рата), човјек се лако може усмјеравати у жељеном правцу.
Придобијањем јавности нападнуте државе, акти агресије се оправдавају и приказују као у „хуманитарне“, „милосрдне“ и „племените“ интервенције. Људи се претварају у покорно и послушно становништво, без слободне воље, осјећаја, љубави и Боголике суштине. Ствара се несигурност, бијес, љутња, страх, паника, с циљем да се „слика о поразу утисне у умове противника“. Изазивају се и подстичу депресивна стања, безвољност и страх.
Последице су и брисање националне свијести и „доживљаја сопствене историје“ (Орвел), стварање дефетистичке свијести (мирење са поразом) и сузбијање воље за пружање отпора.
А Библија нас учи:
„Срце весело помаже као лијек, а дух жалостан суши кости.“ (Соломон, Приче 17,22).
Сун Цу (4.вијек прије нове ере, кинески војсковођа и теоретичар ратовања), у свом дјелу „Вјештина ратовања“, написао је да је „највећа вјештина ратника побједа и потчињавање непријатеља без борбе, што је могуће само освајањем непријатељског духа“.
Циљ западне агресије (оружане и „меке“), на смишљено и злонамјерно одређене датуме, има за циљ симболично потчињавање Србије и српскога народа, те другачији доживљавај наше традиције и историје (успостављање негативног односа према њима).
Одлуку о слању својих трупа у рат против Срба у БиХ, њемачке власти су донијеле на Видовдан, 1995.године. То је њихова прва војна акција послије Другог свјетског рата!. А још 24.маја 1992.године, министар спољних послова Њемачке Клаус Кинкел је казао:
„Србију морамо оборити на кољена…Србима треба угасити осмијех.“
Значајни догађаји усмјерени против Срба повезани су са важним датумима из Хитлеровог живота. Њемачка авијација је напала српске положаје, 1.септембра 1995.године (датум напада Њемачке на Пољску – почетак Другог свјетског рата). Под притиском Њемачке, ЕЗ је признала БиХ, као независну државу, 6.априла 1992. Тог датума, на Васкрс, нацисти су напали Краљевину Југославију.
Агресија NАТО пакта на СРЈ почела је 24.марта 1999.године. Тог датума, 1933.године, Хитлер је дошао на власт!
Кумановски споразум (10.јун 1999.године) је склопљен у кафани „Србија“!
На Видовдан, 28.јуна 2001.године, из Централног затвора Окружног суда у Београду, киднапован је Слободан Милошевић и испоручен нелегалном и нелегитимном NАТО хашком квазитрибуналу! То је незапамћени срамни чин изручивања предсједника државе агресору?!
Црногорска Влада (чији је предсједник био Мило Ђукановић), 9.октобра 2008.године, донијела је одлуку о признању једнострано проглашене независности лажне државе Косово. Одмах пада у очи да је одлука о признању донијета на исти датум када је, у атентату, убијен краљ Александар Карађорђевић, 1934.године, у Марсеју. То није случајно. Ко понешто зна о принципу синхроницитета (о коме ћу детаљније говорити у даљем тексту), односно о надузрочном, смисаоном повезивању догађаја и појава, биће му одмах јасно да су црногорској Влади западни господари намјерно „подарили“ овај несрећни датум из српске историје.
Атентат – политичко убиство краља Александра је несрећни датум, јер је српски народ обезглављен у критично вријеме и зато је потпуно неспреман дочекао нацистичку, усташку и комунистичку агресију на Краљевину Југославију.
Зашто су западни моћници и Ватикан, као српски архинепријатељи, најчешће користили датуме који се поклапају са Видовданом?
Видовдански (косовски) завјет (морална побједа као, прије свега, опредјељење за (Божје) Царство Небеско), један је од кључних српских митова, који се налази у основи српског етоса и нашег националног идентитета. А етос је и карактерна особина и нормативни идеал.
„Митови…су мапе по којима културе плове кроз вријеме.“, казао је Ролан Барт, (Roland Gėrard Barthes, 1915-1980,француски теоретичар књижевности и филозоф)
„Етос, у смислу моралних правила понашања у једној заједници, обухвата све оно што је услов живота те заједнице и што омогућује остварење његове (друштвене – М-Г.) идеалне сврхе.“, ријечи су Михаила Марковића (1923-2010,српски филозоф и академик)
По знаменитом српском етичару и класичном филологу и филозофу Милошу Н. Ђурићу (1892-1967), косовски мит, као филозофија морала српскога народа, симболизује човјекољубље, љепоту и љубав према слободи.
„Повратак Косова“ је један од кључних мотива непоколебљивости и истрајности у вјековној борби српског народа за државно и национално ослобођење.
Међутим, Косовски бој је у нашем колективном несвјесном „кодиран“ и као војни пораз који је довео до пада српских држава под турску власт и, последично, до великог страдања српског народа. Зато су западни моћници, смишљено планирали датумско поклапање агресивних аката, прије свега са Видовданом, ради концентрације и усмјеравања јаке негативне енергије у циљу разарања српског колективног духа и традиционалног морала, а тиме и неутралисања отпора намјерама Запада за колонизацију Балкана, отимање КиМ и цијепање српског националног и државног простора. Наравно, негативна енергија се усмјерава према појединцима, а, прије свега према доносиоцима одлука и особама који имају утицај на јавно мњење, у циљу (преношењем са свјесног плана у колективно несвјесно) јачања опште потиштености, дефетизма и пасивизације српског народа.
Другим ријечима, циљ је изазивање осјећаја помирења са губитком Косова и Метогије, и узалудности отпора антисрпским плановима Запада. Поновићу да је КиМ сабориште светих српско-руских архангела и чвориште јаке позитивне енергије за српски народ. Али да бисмо, ми Срби, снажили то поље и напајали се Божанском енергијом, морамо чистити душе наше и темељно промијенити наш однос према КиМ и у својим умовима га доживљавати као свету исконску неотуђиву српску земљу.
Траје и непрекидни медијско – пропагандни процес анестезирања српске јавности ради саглашавања са одрицањем од КиМ. Колонизација (свијести и фактичка) није могућа без јавног пристанка и сарадње (колаборације) домаће власти.
Које су теоријско – физичке, научне претпоставке неокортичког рата?
Теоријски физичари, биолози и психолози тврде да је свијет јединствена, одуховљена и складна цјелина. Суштина свега постојећег је таласне, вибраторне (сатреперавајуће) природе. Поред познате четири силе (поља) (јака нуклеарна, слаба нуклеарна, електромагнетна и гравитациона), појавни свијет уређује и пето међудејство, повезано са свијешћу (мислима, енергијом ума). То је информационо међудејство – сила значења. Њен утицај се остварује преко смисаоних, а не узрочно – последичних односа. Подразумијева вољно изазивање истовремене подударности једног мисаоног садржаја са једним материјалним стањем (догађајем), мада се они не налазе у узрочном односу.
Значи, повезаност није узрочна, већ је смисаона, повезана са стањима свијести. Подразумијева истовремену подударност мисаоне слике са физичким догађајем. Те слике, као свјесни симболички обрасци, покрећу силу значења и креирају и усмјеравају догађаје у будућности, пресликавањем (симетријом) смисаоних садржаја у материјалну стварност. Зато, постоји велика опасност да онај који овлада моћном силом значења и енергијом симетријског поретка (спрегом енергије ума и материјалне стварности) и злоупотребљава их – може контролисати свијет.
Вољно изазивање истовремене подударности мисли и догађаја назива се синхроницитет.
Сатреперавањем можданих таласа и мисли (ума), ствара се поље које прожима, покреће и уређује остала енергетска поља (познате силе – Природу). Мисли (информације) се преносе енергијом (сатреперавањем) можданих таласа. Њима се може утицати на физичке појаве, односно вољно управљати неисцрпном природном енергијом и повезати се са безграничним „пространствима“ натчулне стварности као јединством ума и материје. Мождани таласи „улазе“ у најситније градивне елементе материјалне природе и преносе им садржај наших мисли.
У књизи „Тајне ума“ (The Mistery of the Mind), Вајлдер Пенфилд (Wilder Penfield, 1891-1976, америчко-канадски неурохирург) каже:
„Ум је угаони камен живота…Он посједује енергију. Облик ове енергије се разликује од неуронских струја…наше биће (се) једино може објаснити у свијетлу два основна чиниоца – ума и материје.“
Пенфилд је познат по томе што је унаприједио методе мапирања функција различитих региона мозга.
И амерички теоријски физичар Дејвид Бом (David Joseph Bohm,1917-1992) ум и материју посматра као смисаоно (неузрочно) повезане појаве. Ум и материја су разоткривајуће слике „једне више стварности, која није ни материја ни свијест“. Његова концепција свијета је холограмска. Информације о читавом Универзуму које се преносе налазе се у сваком његовом дјелићу. И људски мозак је холограм. Сваки дио мозга одговоран је за све његове функције.
Карл Густав Јунг (Carl Gustav Jung, 1875-1961,швајцарски психијатар) је оснивач аналитичке или комплексне психоанализе, која разликује лично и колективно несвјесно. По Јунговом тумачењу, синхроницитет (истовременост) подразумијева једновремену подударност два или више догађаја који нијесу повезани узрочно-последичним односима, већ по значењу, односно истим или сличним мисаоним садржајима.
„(У истраживању појава колективног несвјесног нашао сам) подударности које су биле тако смислено повезане да би њихово случајно подударање било невјероватно…смислена подударања почивају на архетипској основи. (К. Г. Јунг „Тумачење природе“)
Архетипови су урођени обрасци мишљења, осјећања и дјелања, настали као резултат вјековног таложења искустава бројних генерација предака. Ове структуре почивају у колективном несвјесном и изражавају се преко митова, симбола, религиозних догми и обреда.
Синхроницитет доказује да су простор и вријеме само претпоставке свјесног ума чија је основа архетипска.
Британски биолог Руперт Шелдрејк (Rupert Sheldrake, 1942) је творац теорије о морфогенетском „развојном“ пољу (М-поље), и о морфогенетском сатреперавању (М-резонанца). Назив морфогенетска потиче од грчких ријечи: морпхе – облик и генесис – стварање. То су поља, која омогућавају обликовање (обликујућа узрочност – formative causation) и развој тјелесних облика живих бића. Простиру се и изван самог организма одређене врсте. Обликујућа поља су невидљиви холистички кодирани обрасци и чиниоци који у себи садрже „циљеве и будућа стања према којима се креће (биолошки) систем у развоју“. М-поља „привлаче“ живу материју, усмјеравајући њен развој као особитом изгледу јединке у складу са општим обликом врсте.
Свака биолошка врста има М-поље које укључује припаднике те врсте. Укључивање се врши посредством обликујућег сатреперавања (морфичке резонанце). Карактеристике поља зависе од оног што се претходно стварало и обликовало, тако да оно има неку врсту уграђеног памћења. Појединачна ДНК, преко колективног наследног обрасца, „уводи“ јединке у заједничко, обликујуће сатреперавање које повезује све припаднике неке врсте и омогућава „споразумијевање“ између њих. Ново понашање, успјешно поновљено код више појединачних организама, посредством М-поља, постаје одлика цијеле врсте („социјално поље“). Што више појединаца научи нешто ново, или овлада неком вјештином, то ће ово сазнање или радњу лакше усвојити цијела врста.
„Социјално поље организује и координира постојање јединки унутар социјалне групе, на примјер, како птице лете у јату.“
Оно што је битно за тему овог текста јесте да се (позитивним или негативним) утицајем на појединачно М-поље човјека, може утицати на „социјално поље“ и националног колективитета!
Шелдрејково обликујуће поље је сродне природе са енергетским пољима ума која омогућавају пренос садржаја свијести. На психичком плану, М-поље се може упоредити са Јунговом представом о колективном несвјесном, а М-резонанца са његовим прасликама – архетиповима.
Видљиви свијет је симбол невидљиве више духовне стварности. Симболи су и „Слова“, преко којих се поруке из те стварности преносе у материјални свијет. Означавају (грч. симболон) „нешто може стајати умјесто нечег другог и препознатљиво га представљати“.
То су средства за формирање вриједносних судова и сазнања. Они су мост између свјесног и несвјесног дијела личности и (подразумијевајући и датумско поклапање) служе да би се несвјесно пренијеле поруке свјесном дијелу ума. Комуникација путем симбола се најчешће појављује у облику неке менталне слике. Симболи се прво спонтано (интуитивно) појаве, а тек онда се појављује одговарајући (с)мисаони образац. Оно што су ријечи за мисли, то су симболи за интуицију.
Произилази да је, датумским подударањем мисли и догађаја из прошлости и садашњости, могуће поновити (индуковати) и њихове негативне појединачне и/или колективне (и по читав један народ, у овом случају српски).
Зато, западни моћници планирају да се споразум о тајном одвајању КиМ од Србије, између власти Србије и власти лажне косоварске државе потпише на Видовдан. То би био коначни, не само државни и национални слом, већ и духовни суноврат српског народа!
Да закључимо:
Историја нас учи да вјековни савезници остају савезници. Али, и да вјековни непријатељи (прије свега, западни моћници) остају непријатељи, јер су наши и њихови фундаментални (национални, државни, економски…) интереси међусобно неускладиви!
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 26, 2023
