Прочитај ми чланакУ свакој виталној економији, уравнотежени спољнотрговински биланс привреде је кључни фактор у формирању девизног курса. У Србији, већ деценијама извоз у просеку покрива само 2/3 увоза, са просечним негативним спољнотрговинским билансом привреде од око $600 милона/месечно или $7 мијарди годишње. У 2019. увоз у Србију је био око $26 милијарди, а извоз из Србије око $19 милијарди.
Захваљујући овом режимском спољнотрговинском дефициту, Србија је само у задњих 20 година номинално изгубила преко $120 милијарди. Основни разлог толиког спољнотрговинског губитка је режимска монетарна политика системског одржавањa веома прецњеног курса динара.
Глобалистички сатрапи се још и диче јаким динаром, мада њихов драстично прецењени курс РСД у корену убија конкуретност и развој привреде Србије, успоставља хроничну зависност од увоза и спољних кредита, и узрокује растући међунардни платни дефицит Србије. Да би разумели шта је и шта би требао бити економски оправдан девизни курс РСД, погледајмо Графикон 2 – који илуструје функције годишње $вредности УВОЗА и ИЗВОЗА у зависности од кретања курса РСД/$. Дате функције увоза и извоза рефлектују садашње стање економије и привреде Србије, без значајних инвестиција у нове производне капацитете и повећање производњe.
Овде пре свега анализирамо улогу курса РСД/$ на тренутну способност привреде Србије да успостави и одржи извозну-увозну равнотежу. Далеко већи проблем је међународни платни дефицит Србије, који поред $7 милијарди годишњег трговинског дефицита садржи и око $10 милијарди годишњих одплата – страних (јавних и приватних) кредита, одлива из страних инвестиција, буџетских дфицита, и осталих међународних платних обавеза Србије.
За сада, овај огронми међународни платни дефицит Србијa краткорочно се покрива донацијама Дијаспоре и новим, све скупљим, банкстерским кредитима. Садашња паразитска зависност од тих спољних финансијских фактора уопште не може бити основа за дугорочну економску стабилност и опстанак Србије.
Функција годишње $вредности УВОЗА у Србију дата је практично неограниченом понудом производа на светском тржишту по светским $ценама. Раст $вредности увоза пропорционалан је јачању динара (паду РСД/$) и обрнуто, пад $вредности увоза пропорционалан је девалвацији динара (расту РСД/$).
Тренутни курс динара (105 РСД/$) резултира у $26 милијарди увоза. Максимална $вредност увоза је практично ограничена максималним годишњим приливом од око $30 милијарди ликвидних девиза у Србију. С друге стране, чак и да динар сада девалвира на 300 РСД/$, Србија би и тада имала минимум $2-3 милијарди увоза животно-неопходних роба.
Функција садашње годишње $вредности ИЗВОЗА из Србије је практично дата веома ограниченом понудом производа привреде Србије за светско тржиште. Раст $вредности извоза пропорционалан је девалвацији динара (расту РСД/$) и обрнуто, пад $вредности ивоза пропорционалан је јачању динара (паду РСД/$).
Тренутни курс динара (105 РСД/$) резултира у $19 милијарди извоза и $7 милијарди спољнотрговинског дефицита. Чак и да динар сада девалвира на 300 РСД/$ и цене производа из Србије на светском тржисту падну којих 300%, извозни максимум би био само око $27 милијарди – јер постојећи прозводни капацитети су веома ограничени, а нема ни дистрибутивних канала нити механизама за финансирање извоза. С друге стране, још прецењенији курс динара од 50 РСД/$, практично би смањио вредност извоза на само $2-3 милијарде.
Привреда Србије је мала, тако да девалвација РСД уопште нема ефекта на понуду и $цене на светском тржишту. С друге стране, девалвација РСД би значајно утицала на раст извоза из Србије. Са графикона видимо да би сада девалвацијом динара на око 160-170 РСД/$ елиминисали спољнотрговински дефицит ($23 милијарде Увоза = $23 милијарде Извоза).
Девалвација динара на 160-170 РСД/$ би у кратком року повећала извоз са $19 на $23 милијарде, и смањила увоз са $26 на $23 милијарде. Резултујући мањак, од $6 милијарди производа на тржишту Србије, би неминовно узроковао краткорочни раста цена (инфлацију), потрошачки шок, тешкоће и одрицања становништва. Несумњиво да ми ту чашу жучи ипак морамо испити. Али да не би било и превише горчине, неопходна девалвација динара мора бити стручно осмишљена и спроведена. Пре свега циљаним финансирањем повећања домаће призводње животно-неопходних роба и услуга за робне резерве Србије – које би својим квалитетом и ценом (након девалвације) биле конкурентније од увозних. А затим и иницирањем нових инвестиција у домаће производне капацитете за извоз наших најконкурентнијих роба и услуга на светско тржиште.
Дати графикон илуструје драстичну прецењеност курса динара у оквирима садашњег стања економије и привреде Србије. Aбсолутно није одржива глобалистичка режимска политика упорног држања толико прецењеног динара, нерегулисанe девизне конверзије и одлива девиза из Србије. Jер то ствара огроман спољнотрговински и рапидно-растући међународни платни дефицит Србије.
Зашто онда режим упорно одржава толику штетну прецењеност и домаћу конверибилност динара ? Просто зато што jе режим брутално одузео монетрану сувереност oд народа Србије, и динар тотално подредио интересима својих глобалнихе газда, инвеститора, режимских тајкуна и привилегованих увозника – који захтевају што профитабилнију конверзију стечених динара у девизе, и што лакши трансфер тих девиза из Србије. Ако би сада међународни банкстери/кредитори стопирали Србији нове обртне кредите (и то само за отплату старих кредита) – онда би привреда Србија морала хитно остварити око $10 милијарди спољнотрговинског суфицита за одплату допселих иностраних обавеза.
Дијаспора већ поклања Србији око $8 милијарди годишње, и није у могућности да даје
много више од тога. А Србија других прихода нема.
Са графикона видимо да би сдашња привреде Србије могла реализовати $10 милијарди спољнотрговинског суфицита само хитном девалвацијом динар на око 220-230 РСД/$, како би имала $25 милијарди извоза и само $15 милијарди увоза. Међутим, тако драстична девалвација РСД/$ би у кратком року повећала извоз са $19 на $25 милијарде, и смањила увоз са $26 на $15 милијарде. Резултат би био страховити нагли мањак од око $17 милијарди производа на тржишту Србије, што би изазвало тотални економски колапс, друштвени крах и политички хаос.
Евидентно да су глобалне газде дотерале свог голог српског цара до дувара. И сада му условљавају опстанак на власти ликвидацијом оно још мало преосталих виталних поседа, непроцењивих суверених територија, и распродајoм самог народа Србије. Што значи, опстанак овог велеиздајничког режима на власти неминовно води уништењу државе и народа Србије. А у чему је онда спас народа и државе Србије? Задњи је час да сам народ Србије о томе добро размисли и најзад одлучно делује.
