Pročitaj mi članakADVOKAT Oliver Like (45), Nemac koji godinama živi u Švajcarskoj, rođen u protestantskoj porodici, koji je čitavog života bio ateista, pre nekoliko dana krstio se u srpskoj crkvi i prešao u pravoslavlje. To je "posledica" Oliverove ljubavi prema Srbiji i srpskom narodu, sa čijim se nedaćama i istorijom upoznao prilikom raznih poseta našoj zemlji.
Оливер је рођен у Офенбургу, где је као дечак упознао Небојшу, Србина из Панчева који му је убрзо постао најбољи пријатељ. Од њега је и први пут имао прилике да чује о тешким временима у нашој земљи, санкцијама, ратовима, историји.
Управо због Небојше, у Србију је први пут дошао давне 1998., када је имао 22 године.
– Сам мој долазак из Немачке у Србију је био компликован. Нисам могао да дођем авионом, те сам морао да путујем аутобусом, преко Мађарске. Требала ми је и виза преко конзулата у Франкфурту. Тада сам видео последице ратова и санкција који су погодили Србију – започиње Лике.
Ипак, упркос недаћама које су задесиле нашу земљу, у Панчеву је осетио прави српски менталитет који описује једном речју – гостопримством. Тада се, могло би се рећи, и заљубио у Србију.
– Када сам дошао тамо, сви су скочили, било им је јако драго што је „Шваба“ дошао код њих у госте. Фасцинирало ме је то што би сви они пре умрли од глади, али је било битно да ја из њихове куће одем сит. Осећао сам се врло добродошло – прича Немац.
У Србију је поново дошао после 21 годину, како би посетио породицу свог пријатеља Небојше, али и због свог пријатеља Алексендра Дорина, новинара и публицисте који је хапшен због писања књиге о
Сребреници.
Претходних година доста тога је сазнао о Србима, о паду Крајине, Јасеновцу… схватајући да западни медији о српском народу стварају потпуно погрешну, изопачену слику.
– Представили су Србе као примитивце и људождере. Још тада, када сам први пут био у Србији, видео сам да то што медији на западу пишу нема везе са оним што сам затекао када сам дошао. Такође, слушао сам и од Небојше о свему што се Србима дешавало, а он је мој пријатељ и њему сам много више веровао – прича Оливер.
Православље је духовније, искреније
Оливер прича да га протестантизам и католичанство нису никада привлачили, а све док се није сусрео са православним црквама, иконама и фрескама, био је атеиста.
– Први пут сам био у једној руској православној цркви у Франкфурту на служењу ускршње литургије и тада ме је то привукло. Православље је аутентичније од оног што сам видео у Немачкој, Швајцарској, делује ми искреније, духовније. Док је католичанство некако мрачно и празно, православље је препуно боја – описује Немац своје утиске о православној вери.
Његова породица добро је прихватила ту одлуку, да пређе у православну веру, а Оливеровом другу Небојши је, како каже са осмехом, изузетно драго.
Лике на десној руци носи бројаницу коју је купио у једној српској цркви, а око врата ланчић са привеском на којем се налази Свети Никола. Њега је купио у Украјини.
Сада, као православац, жели да настави са обилажењем православних храмова. Највећа му је жеља да посети Косово и Метохију и тамошње манастире.
– Највише бих волео да посетим Дечане – прича наш саговорник који је дан пре нашег разговора био на Мокрој гори и тамо обишао још једну српску цркву.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 25, 2021
