Kako je sa 31. decembrom 2023. godine „rešeno pitanje Kosova" faktičkim prestankom poslednjih tragova državne administracije današnje Srbije na toj teritoriji, kako je omiljeni Vučićev mafijaš sklapao „energetske dogovore" sa ministarkom nepriznatog Kosova, sa kim je i kako „prvi među jednakima" u britanskoj špijunaži sklapao dogovore o prevođenju kosovsko-metohijskih Srba u „lojalne građane" samoproglašenog Kosova, šta će se desiti u slučaju pokušaja otcepljenja Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, hoće li NATO pakt stati na granice BiH ili na granice entiteta i kako je Aleksandar Vučić svoj nečasni, veleizdajnički posao priveo kraju.

Србија у рукама Вучићеве диктатуре тоне у нестанак брзином коју ни најгори катастрофичари нису могли да предвиде. Моћ свакодневне, агресивне пропаганде и лоботомија над нешто више од шест милиона грађана, није виђена у савременом, цивлизованом свету. Оно што је јуче било драма данас је комедија, оно што је проглашено националном стратегијом пре пола година, данас је уперено против националних интереса Србије. И, сва та лудила долазе из главе једне поремећене личности, опасне управо због тога што је спремна да запали Србију као Нерон који је запалио Рим, из истих разлога: због болесних комплекса и неописиве мржње према народу који њему није „по мери“. И све то производи парализу друштва, људи заборављају шта се дешавало, колико јуче.

Због тога, и због предстојећих догађаја који ће суочити грађане Србије (пре свега оне који му још верују) са размерама велеиздајничких послова Александра Вучића, ваља подсетити на неке чињенице.

Пре непуних шест месеци, 1. јула 2023. године, пар европских обавештајних служби, одлучило је да пусти „духа из боце“ и обелодани тајне разговоре Мимозе Кусари-Љиље, шефице посланичке групе „Самоопредељења“ Аљбина Куртија, након чега је била присиљена да призна како је водила телефонске разговоре са Миланом Радоичићем, Вучичевом мафијашем и потпредседником његове „Српске листе“. Све се брзо дешавало, већ 13 и 14. јула 2023. године, ти транскрипти су изазвали физичке обрачуне у скупштини самопроглашеног Косова, а њихов садржај у Србији није никога узнемирио. У свакој другој држави, у положају у коме је Србије, избили би немири и моментално би пали и влада и председник.

Јер, из тих транскрипата аудио снимака, сазнајемо да је шефица Куртијеве посланичке групе била на сталној вези са Миланом Радоичићем и Славком Симићем, потпредседницима „Српске листе“. Након великих притисака, Мимоза Кусари-Љиља признаје да је интензивно водила разговоре са Радоичићем који се и тада као и сада, налазио на потерници косовског тужилаштва због случаја „Брезовица“, али и на црној листи САД и Велике Британије.

Међутим, оно што је за јавност у Србији најважније: мада је косовски лист „Национале“ најавио читав садржај снимака, они никад нису изашли у јавност. Убрзо је постало јасно да је кључни део тих разговора остао у поседу оних „пар“ страних обавештајних служби. Шта је био смисао ове „опомене“ коју је Вучић примио, данас је јасно. Наиме, на снимцима се, између осталог, чује да је било речи о енергетици на северу Косова, о покушају прављења „партнерског односа“, помињали су се и поједини закони, третман Приштине према Милану Радоичићу и још неким функционерима „Српске листе“.

Ипак, упркос делимичној, диригованој, смишљеној „провали“ ових разговора, договор између Радоичића (дакле. Вучића) и косовске министарке Мимозе Љиље Кусари, о „партнерским односима у енергетици“, остварен је након само пет месеци, пред крај 2023., у корист владе самопроглашеног Косова: косовско-метохијски Срби које је наводно десет година бранио Александар Вучић, од 1. јануара 2024. године плаћају струју електро-енергетској компанији владе Косова. Завршно са 31. 12. 2023. возе аутомобиле са косовским таблицама. Албанци са Косова улазе у Србију са личном картом Косова и могу са њом да се „представљају“ држави Србији.

Наравно, ово је само један детаљ на великој слици десетогодишње велеиздајничке политике. У тих десет година јужно од Ибра и Косовске Митровице иселило се око 12.000 Срба. Вучић је корак по корак, користећи благонаклоност САД и ЕУ, давао „на кашичицу“ уступке њиховим интересима да Косово буде независно. Максимално је искористио све мандате, искористио је Србе на Косову, злоупотребио их као што их је Милошевић злоупотребљавао, и још горе од тога, само да би што дуже био на власти и да би његова, данас пребогата разбојничка банда харала овим што је остало од Србије.

И не само што је дословно продао и препродао Косово и Метохију, него је економским терором продао и препродао скоро читаву Србију која је доживела промену „личног описа“ и која у културном, традиционалном, грађанском, етичком и сваком другом смислу више не личи на себе.

Вучићева Србија данас изгледа као комбинација чисте аутократске диктатуре и теократског терора, владавине његове мафије и компромитованог свештенства СПЦ, са неколико још неосуђених епископа-педофила и са сличном, пребогатом, невиђеном бандом око СПЦ, која такође компромитује православну веру и догматизује и излуђује народ на врло широком простору, од Бањалуке, до Пирота, и од Суботице до Будве, где год има православних Срба.

Иза те видљиве клерофашистичке сцене, стоје све војно-полицијске и све доушничке службе стављене под команду Александра Вучића лично.

Смисао оваквог режима је чиста пљачка. Ко је покушао да стане на пут мафијашком режиму, завршио је у затворима, падовима са мостова, у експлозијама аутомобила, чудним саобраћајним несрећама и још чуднијим самоубиствима. И све се то дешавало и дешава у садејству свих горе набројаних фактора. Нимало случајно, може се рећи да су врх СПЦ и врх Вучићевог режима две стране исте медаље, да се ради о стечајним управницима цркве и државе, нека врста ВД управника, док оно што остане од „духа и тела“ Србије не буде, у виду „посмртних остатака“ предато на чување „мртвозорницима“ Европске уније и САД.

И док се овај крвави криминални куплерај сурово поигравао судбином државе и народа, све до сада важеће уставне надлежности Србије над Косовом практично су престале да постоје.

На терену, оне су макар фиктивно постојале кроз разне облике деловања институција Србије, све док Вучић уместо институција није убацио мафију да му „обави посао“.

Ко је заборавио, ваља га подсетити: Вучић је прошле године „пресвукао“ Србе запослене у косовској полицији у „цивилку“, наводно љут на своје коалиционе партнере у влади самопроглашеног Косова, а уствари, да етнички „очисти“ косовску полицију од Срба.

Тада је почело и колективно „пресвлачење“ косовско-метохијских Срба, њихово тихо протеривање из свих институција, што је имало за последицу да остану „на ничијој земљи“, предати на управљање Радоичићевој (Вучићевој) мафији. И то се завршило како се завршило.

Данас, у јануару 2024. године, Срби на Косову и Метохији су национална мањина на самопроглашеном албанском Косову. Двојезични натписи и двојезична документа постоје, постоје и неки мањи српски медији, постоје чак и неки Срби у Скупштини и Влади таквог Косова, и све то искључиво вољом албанских националних стратега који хоће Европи и Америци да се представе као минијатурна грађанска држава, окренута „западним вредностима“.

У тој лажној, подлој представи, истинско етничко чишћење, започето још раних осамдесетих година на Косову и Метохији, обављено је над Србима а не над Албанцима, чији је број рапидно растао из деценије у деценију. Задњи ексер у овај мртвачки сандук српског етноса на Косову и Метохији, закуцао је Александар Вучић, завршно са бруталним превођењем преосталих грађана српске националности у „грађане Косова“.

Након свега што је 2023. урадио, остала је још само размена дипломатских служби на релацији Београд-Приштина, мада на обе стране већ постоје канцеларија које ће бити ускоро претворене у амбасаде.

У овим околностима, Србија ће можда морати да мења Устав, не својом вољом него вољом око 100 држава које признају Косово, међу којима су САД, Велика Британија, Француска, Немачка… Признањем независности Јужне Осетије и Абхазије од стране Руске федерације, још давног 27. августа 2008., Србија је остала без најјачег савезника у настојању да оспори независност Косова. Тада је отворен пут правним преседанима сличног типа. Истина је да Руска федерације и Кина неће дозволити улазак Косова у Уједињење нације, али је одобрено да Албанија „заступа“ Косово у УН.

Укратко, Србија након Вучића остаје територијално недефинисана (не само кад је Косово у питању!). Након Вучића она остаје у трајном дужничком ропству и према Западу и према Истоку, остаје подељена на интерној мапи интереса земаља чланица НАТО пакта, где ће истовремено бити и НАТО база и кинеска провинција и руска губернија и америчка колонија. То су „тековине“ спољне политике једног полуделог диктатора коме је Србија дозволила да дивља дугих десет година.

Више нема никакве сумње да је овај диктатор у Србији, под командом британске обавештајне заједнице, обавио већину онога што се од њега очекивало. Да је то и заиста тако, објашњава аргументовано и британски новинар Кит Кларенберг на порталу „Тхе граy зоне“ („Сива зона“) да су британски обавештајци, тачније оперативци МИ6, били спремни у сваком тренутку да подстичу етничке тензије на Косову, или како у једном његовом наслову стоји: „Досије Алише Кернс: да ли британски обавештајци спремају нови рат на Косову?“.

Ту Кларенберг открива да је Кернсова дугогодишњи агент британске тајне службе, ангажована на рушењу неподобних режима широм света, па и на Западном Балкану, па каже између осталог и ово: „Нико у британском парламенту није био агресивнији у подстицању етничких тензија на Косову од Алише Кернс. Пажљивији поглед на њен досије открива обавештајне везе и вероватно незаконите активности у циљу промене режима“.

Истина је, Алиша Кернс је ветеран специјалиста за психолошки рат и британски обавештајни оперативац, официр МИ6. Тај посао је радила и на Косову. Вучићева политика била је директно ослоњена на „пацификацију Срба“ предвиђену стратегијом МИ6.

Из истог „јата“, крајем 2021. године именована је Британка Елизабет Говинг за политичку саветницу за питања заједница у влади Аљбина Куртија, која би требало да профилише његов однос према свим неалбанским заједницама на КиМ, укључујући и српску.

Испоставило се да је та политичка саветница била окренута Ромима, Ашкалијама, такозваним Египћанима али не и Србима.

У једном свом лажном представљању Говингова себе описује као хуманитарну радницу, књижевницу и новинарку мреже ББЦ. Иначе, Елизабет Говинг живи на у Приштини од 2006. године и промовише „Косово и албанску културу“ у свету. Једна је од оснивача невладине организације „Партнерство идеја“ на Косову и наводно се бави мањинским правима. Њен партнер у овој НВО је Роберт Вилтон, бивши оперативац британског Министарства одбране. Вилтон, некада лични секретар британског министра одбране, својевремено је био и саветник премијера у Приштини. Данас се и он представља као „британско-косовски писац“.

Александар Вучић наравно зна за мрежу МИ6 на Косову али и у Србији, али зна и шта су му дали у задатак још 2012. године, кад га је шеф МИ6 Алекс Јангер примио као „кадета“, и дао му упутства. И касније га годинама држао „на вези“. Једном се чак појавио у Београду, „у званичној посети Србији“, 8. фебруара 2028. године, службено, као директор британске обавештајне службе (Сецрет Интеллигенце Севице-СИС, МИ6) са којим је званично разговарао о сарадњи обавештајних служби две земље.

Заправо, било је говора о томе како да се омогући „неформалним српском и албанским заједницама“ да се укључе у „мултиетнички бизнис“. То се завршило склапањем мафијашких послова између српских и албанских криминалаца. Тада је и Радоичићу „процветао бизнис“, а добро се окористило и неколико Албанаца, некажњених ратних злочинаца.

Мада све велике светске обавештајне службе интензивно делују на просторима некадашње Југославије, од како је и споља и изнутра брутално разбијена, британска МИ6 се посебно истиче по изразито антисрпској стратегији и то се не крије чак ни у ретким званичним протоколарним састанцима између две државе.

У време кад је Борис Џонсон био премијер Велике Британије, Александар Вучић га је дословно молио да дође у Србију, па је чак на свом Инстаграм профилу између осталог написао: „Позвао сам Бориса Џонсона да дође у Србију јер 42 године британски премијер није посетио нашу земљу, и добио уверавања од британског премијера да ће нас ускоро посетити. Такође, разговарао сам о сарадњи у области енергетике, економије, али и свим другим билатералним питањима која се тичу Уједињеног Краљевства и Србије“.

То са енергетиком на Косову, а на штету Србије, завршено са 31. децембром 2023.

А, што се тиче доласка неког британског премијера у Србију, таква могућност не постоји ни у случају демократске револуције у Србији нити темељног чишћења „Аугијевих штала“ заосталих још од британске велеиздаје 27. марта 1941. године. Вучић, у духу своје велеиздајничке политике, није сматрао за потребно да размотри везу између Бориса Џонсона и МИ6.

Наиме, тај бивши новинар, касније и опасни кловн британске политичке сцене и градоначелник Лондона, познат по скандалозним коментарима и жовијалном понашању, добио је пуну надлежност над британском обавештајном службом у јулу 2016. године, након што је изабран за министра спољних послова. И тада је шеф МИ6 службе Алекс Јангер, на дан кад је стављен у службу Бориса Џонсона, од тог тек именованог министра спољних послова Велике Британије, добио је похвалу: „Било да се ради о борби против тероризма или чувању нације од непријатеља, ови храбри људи обављају сјајан посао и прикупљају битне информације за Владу Британије. Служба се развија и тражи неопходне таленте, како би се национална безбедност све више развијала“.

У Александру Вучићу, „таленат“ је сигурно препознала, јер је тешко наћи мајстора такве деструкције, спремног да девастира државу, боље од копнених трупа и бомбардера.

Свака озбиљна будућа влада у Србији морала би да одреди своју политику према Великој Британији за наредних 100 година унапред, у којој би својим дипломатским службама ставила до знања да ову бившу империју посматрају као свог архи-непријатеља, који јој никад није желео добро и од кога су потекла многа зла на овом делу Балкана.

Та и таква британска улога, биће наредних месеци интензивирана кроз обавештајни рад у Босни и Херцеговини. Наиме, отворено је питање последица по Србију уколико дође до више пута најављеног покушаја отцепљења ентитета БиХ, Републике Српске, која је све сиромашнија како је је њен самопроглашени владар Милорад Додик све богатији. Само у Бањалуци има око 10.000 људи који живе на ивици егзистенције, а званично, према службеним подацима овога града, има око 5.000 „корисника“ социјалне помоћи. За десет година, Александар Вучић је „убацио“ из буџета Републике Србије у буџет Републике Српске барем 50 милиона евра, а у џеп Милорада Додика, макар два пута више, што кроз приватне инвестиције, што кроз „лична давања“.

Истина је такође да су криминал, непотизам, безакоње и одсуство правне државе присутни на свим нивоима, у читавој Босни и Херцеговини.

Али, треба рећи и да прављење грађанске државе Босне и Херцеговине у данашњим границама, није био интерес ни оних који су замислили Дејтонски споразум, ни оних који су га потписали. Напротив, идеја администрације САД била је политика „контролисаног конфликта“, који се дешава од кад је ова „лудачка кошуља“ шовинизма обучена народима БиХ у америчкој ваздухопловној војној бази Рајт-Патерсон (Wright-Patterson Air Force Base).

Када се погледају документа која доказују озбиљну умешаност Британаца (војне и цивилне шпијунаже) у још недовољно разјашњене трагичне догађаје у Сребреници, није ни чудо што је недавно једна прекоморска обавештајна фракција потегнула питање: да ли је Хашки трибунал у вези са тим имао на располагању имао све релевантне доказе?

Мада само питање звучи прилично наивно, јер је јасно да су британске обавештајне службе употребиле сва средства у антисрпској пропаганди деведесетих (а, раде то и данас, као и увек, на разне начине!), ипак ће имати одређене последице најновије откриће депеша које су из Сребренице слали припадници специјалне британске јединице из састава САС (Специјална ваздушна служба), где су заједно са командантом снага Алије Изетбеговића у Сребреници Насером Орићем, припремали „терен за сребренички сценарио“ пре и у току јула 1995. године. Скидањем ознака тајности са докумената, прво у Канади, Холандији и сада у Великој Британији постаје јасно да грађански рат у БиХ није ни издалека онакав какав је представљан у међународној јавности.

Ипак, не треба очекивати да ће неописива, патолошка мржња према Србима која је „инсталирана“ кроз деценије британске пропаганде, тек тако нестати. Сваки документ са кога ускоро буде скинута ознака тајности изазваће бес и бурне реакције, јер ће компромитовати све што је британска шпијунажа радила деведесетих у Босни и Херцеговини.

То што данас МИ6 ради у БиХ, не разликује се од онога што је радила и деведесетих година прошлог века. Прецизније, из војно-дипломатских извора овог магазина може се јасно видети да ће у случају евентуалног Додиковог покушаја отцепљења Републике Српске од БиХ на границе ове државе стати трупе НАТО пакта, биће уведена „принудна управа“ ОХР уз обезбеђење међународних трупа у пограничним општинама, биће „контакт група“ у Бањалуци и Сарајеву, биће још много нових механизама који постоје у „дејтонским документима“ а који до сада нису примењивани.

Ради ли то Милорад Додик Србима у Босни и Херцеговини исто што је Вучић радио Србима на Косову и Метохији?

То питање је отворено, врло брзо ће стићи и одговор на њега у години која следи. Јер, ако Дејтонски споразум гарантује један стабилан српски ентитет у БиХ, неколико уставних одредби које би ову „немогућу државу“ направила више грађанском а мање националном, можда не би штетило. Или је Додиков „финансијски патриотизам“ (исти као и у оном другом ентитету), заправо прави разлог зашто је троглаво председништво БиХ стално у парализи?

Трајно дипломатско обавештајно удаљавање Велике Британије из Босне и Херцеговине, вероватно би дало наду да сва три народа коначно нађу начина да буду функционални за интересе и сопствене потребе, а не за потребе великих сила и „патриота-милијардера“.

Ужасе ратова из деведестих и такозване транзиције, Србија ће плаћати деценијама а можда и генерацијама уколико јој становништво преживи садашњу „субкултурну“ експлозију простаклука и примитивизма произведену директно у „лабораторији“ британске МИ6 обавештајне службе, а преко хорди следбеника Александра Вучића, који се озбиљно потрудио да Србију у свету представи као чисто зло. У духу пропагандног стереотипа који је створен о Србима као реметилачком фактору, Вучић се и обраћа грађанима Србије као полудивљем балканском племену. Управо то британске обавештајне службе раде и данас као што су радиле деценијама, радећи на томе да се Србији ускрати право на државу, културу и припадност европској породици народа. То је службена политика Велике Британије, а ко не верује у то, лако ће га уверити чињенице из којих се види шта је та бивша империја урадила на штету Србије, чији је наводно „аутентични“ представник Александар Вучић. Хтела га је Велика Британија да разори Србију и добила га је. Радио је за њене интересе предано на томе да ову земљу претвори у једну велику шталу, економску, културну, политичку и парламентарну. Задатак је обавио. Ред би био да му се ово мало још свесне Србије ускоро реваншира, једним дугим и детаљним процесом и још дужом робијом.

Србија нема много избора, још неколико оваквих зима у рукама овог режима, нико неће преживети.

Глоса

Душан „Душко“ Попов, био је српски двоструки агент кодног имена „Трицикл“ који је служио у саставу МИ6 и Абвера током Другог светског рата. Преносио је дезинформације Немачкој као део система двоструког крста док је радио као агент за југословенску владу у егзилу у Лондону. Сматра се да је баш он послужио као лик кога је британски писац Јан Флеминг прославио у свом роману о измишљеном агенту 007, Џемсу Бонду. Тај „Бонд“ сигурно никад не би радио за МИ6, а против Србије. Али, кажу гласови из окружење Александра Вучића, како је он уверен да је нови Џемс Бонд и да је све што ради за МИ6, добро за њих и за њега. Србија је ту тек средство до циља.

Док албански извршитељи прете, Срби из Гораждевца пркосе: Чак 11 беба је рођено!https://t.co/iCB8GEcyVT

— СРБИН инфо (@srbininfo) January 18, 2024

Izvor: Magazin Tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, Kosovo i Metohija, Nikola Vlahović, Srbija