Pročitaj mi članakPre 18 godina na današnji dan je poginuo potpukovnik Milenko Pavlović, komandant 204. lovačko-avijacijskog puka. Žrtvovao se kako bi spasao mlađeg kolegu sigurne smrti koja ga je čekala u neravnopravnoj borbi sa NATO lovcima. Bio je to njegov poslednji let, ali i poslednji let jugoslovenske avijacije do kraja NATO agresije.
Тог 4. маја 1999. године, Павловић је извукао млађег колегу пилота из кокпита Миг-а 29 који се спремао да полети са батајничког аеродрома.
„Мајку вам дечију, нећете ви да гинете, ја ћу“, урлао је Павловић док је извлачио колегу из кабине, да би потом у полуисправном авиону кренуо ка Ваљеву, родном крају, у сусрет десетинама НАТО ловаца и бомбардера, објавио је РТС.
Поводом дана сећања на погибију овог хероја, у Ваљеву је одржана пригодна свечаност на којој су говориле Павловићеве колеге, а постхумно је одликован и орденом првог реда, који додељује културно-историјског центра „Српска круна“. На годишњици је изведена и реп песма посвећења Миленку Павловићу.
Он се пре тачно 18 година упустио у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем, али дванаест минута касније, његове колеге у оперативном центру чуле су само: „Имају ме!“. Његов авион нестао је са радара, а делови МиГ-29 којим је пилотирао пали су на земљу у близини села Петница.
Павловић се није катапултирао, а шансе да преживи овај неравноправан сукоб нису постојале. Одмах по самом полетању, отказао му је генератор наизменичне струје, чиме је практично остао „слеп“, јер му није радио радар.
Чак и да му је радар био исправан, његов домет био је упола мањи од домета радара којим су били опремљени НАТО ловци.
НАТО ракете имале су три пута већи домет од његових. Зато холандски пилоти у својим Ф-16 нису ни морали да уђу у југословенски ваздушни простор, већ су из рејона Тузле лансирали три ракете које су погодиле Павловића.
Непосредно пре обарања, на питање из оперативног центра да ли види непријатељски авион одговорио је: „Видим их, али виде и они мене!“
Убрзо је његов авион погођен.
Био је то последњи Миленков лет, али и последњи лет југословенске авијације до краја НАТО агресије. Био је то и последњи од 11 уништених МиГ-ова 29.
Првог дана бомбардовања катапултирала су се из погођених авиона два пилота. Два дана касније, 26. марта изнад Бијељине погинуо је мајор Зоран Радосављевић.
Потом, по наређењу Команде ратног ваздухопловства у сусрет непријатељским формацијама полетео је само један МиГ 29.
Павловић је сахрањен 6. маја на Бежанијском гробљу. За своја дела никада није проглашен херојем. Постхумно је одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком.
Сваке године 4. маја у знак сећања на Миленка Павловића родбина и поштоваоци положе венце на споменике у Ваљеву и селу Бујачић где је пао његов авион.
Миленко Павловић је рођен 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву. Завршио је војну гимназију „Маршал Тито” у Мостару, а потом Ваздухопловну академију у Задру. Командант 204 ловачко-авијацијског пука постао је 1998. Иза њега су остали супруга и два сина.
