Прочитај ми чланак
У најтежем злочину „Олује“, када су хрватски „мигови“ бомбардовали колону српских избеглица, у два минута убијено је деветоро цивила, а међу њима четворо деце старе од шест до 13 година.
Километарска колона људи, углавном старих, жена и деце, који су у страху од хрватске војске напустили своје домове у јужној Лики и северној Далмацији, гађана је 7. августа 1995. године на Петровачкој цести код места Бравско на територији Републике Српске.
У налету хрватских „зрачних витезова“ погинули су Даринка Дрча (68) и њени унуци Јовица Дрча (6) и Мирјана Дубајић (21), брат и сестра Невенка (11) и Жарко (9) Рајић, Крстан Вуковић (44) и његов син Дарко (13), Бранко Стјеља (72) и његов син Мирко (34).
Педесетак особа је рањено, од чега највише деце, док су међу старијима многи остали доживотни инвалиди.
Трагедија породице Дрча
На Петровачкој цести 2006. године од средстава које је прикупио документациони центар „Веритас“ постављен је дрвени крст висок четири метра, који је до данас неколико пута рушен. Четири године касније, око крста је постављена мермерна плоча са именима настрадалих, док је 2011. крст замењен металним.
Ране Душана Дрче добијене у злочину који Срби из Хрватске сматрају најстрашнијим што их је задесило у „Олуји“ нису зацелиле ни после 20 година и никада неће ни моћи.
– Само су монструми могли да бомбардују колону прогнаних људи, жена, старица и деце. У рату је све могуће, гађати циљано неке објекте, борити се на ватреној линији, али не и засути бомбама невине и већ прогнане људе. На годишњицу нас се сете медији, али још нисам чуо да се икада огласио наш тужилац – огорчено прича Дрча, који је изгубио сина Јовицу, мајку Даринку и сестру од тетке Мирјану, док је он сам због рана провео годину дана у болници.
Поред жутог камиона којим је Дрча покушао да се с породицом домогне Србије несрећна девојка нађена је обезглављена, док је малишану изгорело цело лице.
Крстан се вратио и погинуо
У белом шлеперу „Лика транса“ изгорели су у потпуности Крстан Вуковић, његов син Дарко и деца његових пријатеља Невенка и Жарко Рајић.
Крстанов отац и комшија Јовица Пиплица спасли су се само захваљујући томе што су испали из возила од силине удара.
– Мој супруг је био фирминим камионом на путу ка Србији. А када је чуо да се спрема зло, вратио се назад. Он и Дарко су се срели у колони, а мали Рајићи су хтели да буду у камиону са нашим сином… Бомба је погодила директно у камион… Тела су била раскомадана и угљенисана. После 15 дана сам успела да нађем патолога у Бањалуци који их је идентификовао – прича Јованка Вуковић, која игром случаја са ћерком није била тог дана у истој колони.
Јованка Вуковић и Душан Дрча данас живе у Апатину.
У коликом су страху и даље најбоље показује то што не желе пред фотоапарат, како кажу, да би могли на миру за 20. годишњицу да запале свеће на гробљима у Хан Колима и Суваји, али и у родном крају, а да им се ништа не деси.
Страдалници Мирко и Бранко
Ужаси које су прошле ове породице тешко су и замисливи.
Мирко Стјеља, који је са породицом био у „мерцедесу“ који су гранате погодиле, буквално је обезглављен, док је његовом оцу Бранку, којег су гелери погодили у чело, глава преполовљена.
Миркова рањена супруга Ведрана, која се води као индиректна жртва, преминула је 20 дана касније након што се у Србији породила.
Посмртне остатке Мирка и Бранка пронашао је тек шест година касније власник плаца након што се вратио на своје имање и одлучио да уклони угљенисану олупину.
СТРАНИ МЕДИЈИ О 20 ГОДИНА ОД „ОЛУЈЕ“
Дојче веле: Хрватска негира злочин
Иза мегаломанске војне параде у Загребу крије се чињеница да је годишњица „Олује“ капитални пример гласног ћутања о злочинима сопствене стране и порицања било какве државне одговорности за њих, оценио је немачки радио Дојче веле. „Како је могуће да се у Хрватској негира системски и масовни злочин?“, пита Дв.
Дело: Србофобија у Хрватској
Двадесет година после операције „Олуја“, победници Србе изгледа само још више мрзе, што не делује охрабрујуће на односе између два суседа, оцењује словеначки лист „Дело“, истичући да је србофобија и данас присутна у Хрватској.
Стандард: Шта се слави?
Хрватска после „Олује“ слави победу уместо мира, оцењује бечки дневник „Стандард“. Некадашњи саветник Иве Јосиповића – Дејан Јовић рекао је том листу да је „Олуја“ само врх леденог брега једне политике, која је „рат славила уместо да га се сећа“.
(Блиц)
