Овако наша власт види „сређивање“ јавног сектора: отпуштање немедицинског кадра, па „дотеривање“ здравствених установа у Србији, а између тога, сви нервно лабилни могу свој стрес да искале на лекарима и сестрама, јер санкције нису предвиђене.

На већ ионако угрожен здравствени систем у Србији, надлежни су се од почетка године потрудили да додају још неколико забрињавајућих одлука. Својеврсно утркивање ко ће пре, или ефикасније дотући запослене у здравству, ове године је започело изјавом г. Векића да здравствени систем Србије није угрожен због тога што је прошле године издато око 950 сертификата лекарима за одлазак у иностранство, док се за категорију завршног ударца води битка између психопате из Шапца који је на радном месту ножем усмртио медицинску сестру Дома здравља у Шапцу и министра Вујовића који предлаже нове уштеде на платама! А тек је јануар…

Берислав Векић као државни секретар у Министарству здравља, требало је да се пре свих, због овог алармантног податка забрине довољно да би нешто предузео у правцу конструктивног побољшања услова рада запоселних у здравству. Уместо тога, он је у јавности приметан стрес релаксирао образложењем да “то не угрожава здравствени систем јер немамо повратну инфомрацију”, губећи из вида да се нико не упушта у административне заврзламе, да би сертификат за одлазак у иностранство држао у фијоци.

Број лекара који одлазе у иностранство да раде расте од 2012. (2012. – 300, 2013. – 435, 2014. – 927, 2015. – преко 950) па када ће константа смањења кадра забринути надлежне у ресорном министарству? Да ствар буде још и гора, бројке су далеко веће, јер су незадовољни условима рада, платом и третманом медицинског кадра у друштву, у иностранство отишли и медицинске сестре, здравствени техничари и лаборанти. Тако је, на пример, више од 200 медицинских радника напустило суботичке здравствене установе, у протекле две године. “Из Геронтолошког центра отишло је 115 радника – 39 неговатеља, 12 медицинских сестара и 64 радника који брину о непокретним старим људима. То је око трећина запослених у овој установи. Слична ситуација је и у Дому за децу ометену у развоју „Колевка“, коју је из истог разлога напустило 30 медицинских сестара, готово петина запослених.”

При том надлежни губе из вида да ће најављена “рационализација администрације” додатно дестабилизовати здравствени систем, јер неке “невидљиве” послове, морају да обављају правници, економисти, инжињери.. да и не помињемо административне раднике, чистачице, сервирке, возаче и остале, којих да нема лекари би требали сами да израчунавају плату, а сестре да чисте и износе ђубре. Тако је навелико промовисан новоуведени “златни стандард савремене медицине” операција гама ножем у КЦС била услуга неуговорена код РФЗО, јер је неко од вајних стручњака заборавио да постоји законом предвиђена процедура за увођење нове здравствене технологије (коју спроводе економости, парвници – сада непожељни у здравству!) како би за осигуране пацијенте ова услуга била бесплатна. Овако је вест пуштена, политичари и неодговорни руководиоци се сликали, а после су накнадним решењима оних истих струка непожељних у здравству, затрпаване финансијске рупе.

Са друге стране, измене Закона о пензионом и инвалидском осигурању принудиле се многе специјалисте на пензионисање, чиме су бројне здравствене установе остале без стручног кадра. У Заводу за здравствену заштиту радника “Железнице Србије” у Новом Саду запослен је само један специјалиста офталмолог, али је зато 5 пензионисаних ангажовано по уговору. Дом здравља Нови Сад има офталмолога, али недовољно па се пацијенти за преглед јављају у Клинички центар где се упућују и сви остали пацијенти са територији Војводине, јер су све друге здравствене установе остале без офталмолога! Слична је ситуација и са другим специјалистичким гранама. Еклатантан је пример одлука министра здравља да порођај у епидуралној анестезији буде бесплатан за све труднице, у ситуацији када су анестезиолози свугде дефицитарни, те би њихово додатно ангажовање морало да се плати као услуга у допунском раду, ако не пацијенти онда на терет државе.

Упркос Правилнику о организацији рада лекарских комисија, о саставу комисије која мора имати 3 члана, у Новом Саду оне броје по 2 члана, јер је сада у филијали стално запослено само троје лекара специјалиста, од којих две ове године иду у пензију. Све остало се надокнађује ангажовањем пензионисаног кадра по уговору. Веома је спорно колике уштеде остварују ова, и слична решења, осим што су противна законским одредбама, а нека и водичима добре клиничке праксе, док је извесно да је прави испит издржљивости опстати и остати у здравству. Закључак је следећи: за самопромоцију новца има – и анестезиологе ћемо да вам платимо, али за плате запослених нема јер пробијају буџет. Па, лоше сте га скројили, господо на власти. Народу је тесно ово одело које сте му скројили, урадите посао боље јер ко год је мислио да се народ у Србији може мењати, звиждали су му не само на утакмицама, већ и у болничким собама.

Према писању медија министар финансија Вујовић је после седнице Социјално-економског савета, када је требало да буде постигнута сагласност о тексту закона о систему плата, поручио незадовољним лекарима да нађу другу државу. Он је, наиме, био револтиран што није на “разумевање” наишао његов план да се током одсуства запослених због боловања, одмора или слободних дана за 35 % умањи основна плата, а не просек 12-месечних примања у који улазе и додаци за дежурства, рад викендом и празником, прековремени рад, ноћни рад.. инсистирајући при том и да минули рад практично буде укинут, односно да се не обрачунава 0,4 %, колико се по Закону о раду добија за сваку годину стажа, већ да буде део коефицијента за обрачун плата. Та ставка се, дакле, неће видети, па како ћемо знати да ли је уопште има у коначном обрачуну.

Председник УГС „Независност“ Бранислав Чанак указује да нема те математике која може да објасни “како то минули рад пробија буџетска ограничења, ако се обрачунава самостално по човеку, а ако се убаци у коефицијент, онда не пробија, већ да постоји зла намера да се минули рад потпуно обрише“. Чанак је оценио да будући закон о платама треба да се зове „закон о ултимативној штедњи на терет запослених у јавној управи“, у чему га је, изгледа, подржао и Небојша Атанацковић из Уније послодаваца јер очигледну злоупотребу закона правда речима “није важно како ће се звати већ колико има новца”. Заборавља се при том да се здравство не финансира из буџета већ из Републичког фонда за здравствено осигурање, који се пуни по основу обавезног здравственог осигурања.

Ми смо, дакле, у обавези према нашим пацијентима, и по основу етике струке, али и по извору финансирања. Држава је ту само да брине да се поштују стандарди пружања здравствених услуга и обезбеди функционисање у складу са позитивним прописима републике Србије. „Суфицит који остваримо пребаци се у пензиони фонд, а не где треба. Ако фонд направи уштеде, држава их узме. Ако те уштеде и суфицит направе предузећа као Телеком или Србијагас, они поделе додатне плате. Новца у здравству има, али одлази на стране на које не треба. Ради се са малом контролом, управни одбори се бирају политички, а директори се понашају као да су здравствене установе њихове приватне установе“, каже Бисенић из Синдиката медицинских сестара и здравствених техничара.

Уместо да унесе прекопотребан ред, нацрт Закона дискриминише здравствене раднике, јер се у 12 платних група регулише школовање до 240 ЕСП поена, што су четворогодишње студије. Он истиче да се медицина студира шест година, поле чега следи четворогодишња специјализација, што је укупно 600 ЕСП поена. При том се фаворизују руководећа места, иако се зна да се она одавно не добијају по заслузи, већ захваљујући партијском ангажовању. „Можете да завршите силне школе и нећете бити први са платом, већ је битно да будете руководилац. У сваком сегменту се провлачи руковођење. Сестре и техничари завршавају факултете и специјализације, а то се нигде не вреднује“, додаје Бисенић. Поново се актуелизује стари проблем непрепознатиљивости високог образовања и специјализација у платама сестара и техничара, иако се од њих осим континуиране едукације упорно тражи струковно усавршавање, обећавају им се боља радна места и више функције спрам тога, а онда се доводе у положај субординације одређених интересних група, јер једино тако заправо могу да напредују у струци. И заштитник грађана Саша Јанковић оцењује да Нацрт закона о платама није усклађен са прописима о раду и државним службеницима и да доводи до нејасноћа – што је еуфемизам за очито кршење права радника и додатно угрожавање квалитета рада.

И као да све то није довољно, него и поред угрожене егзистенције треба да пристанемо на животно угрожавајуће услове рада. Ми смо годинама уназад жртве вербалних И физичких напада на радном месту, али се увек до сада о потенцијалним решењима само причало. Сада је Љубинка Поповић, медицинска сестра из Шапца подлегла повредама које јој је на радном месту нанео пацијент. Надлежно министарство је одмах пожурило да напад осуди и најавило да ће ускоро бити формирана комисија за ове случајеве (?!?!).

Не знам да ли им је ико у Србији поверовао да ће то довести до побољшања сигурности запослених у здравству, али су се психопате сигурно обрадовале јер је чином изостанка јасних санкција практично отворена “сезона лова” на здравствене раднике – ако не на вештице, а оно на пињате од лекара маскираних у лопатаре и сестре у сметларе са почетка приче. Да невоља буде већа овај злочин се десио ни две недеље након ступања на снагу спорне одлуке РФЗО (објављење у Службеном гласнику 28.12.2015), по којој ће здравствене установе од 2016. услуге обезбеђења морати да плаћају из сопствених средстава, а не да је приказују као ставку која се финансира из средстава обавезног здравственог осигурања. Тек сад безбедност запослених у здравству постаје мисаона именица. Министар здравља Златибор Лончар је одмах по убиству медицинске сестре, најавио покретање иницијативе за измену закона по коме би сваки напад на медицинског радника у оквиру здравствене установе био третиран као једно од најтежих кривичних дела. Време ће показати кад ће то дати резултате, али је, заборављајући да је превенција у здравству једнако важна као терапија, пропустио да предузме мере да се спорна одлука РФЗО стави ван снаге, што би одмах дало неопходне резултате.

Новим предлозима законских “решења”, запослени у здравству се по принципу Стокхолмског синдрома присиљавају да прећутно пристану на непристојну понуду, при чему они с исправним моралним компасом одлазе, а остали се, принуђени на легалну проституцију са својом струком и професионалним интегритетом, препуштају тек вегетирању попут живог декора за оне који, скрупулама неоптерећени, прибегавају партијској залеђини и долазе на она иста руководећа места, на којима је могуће по слову закона зарадити пристојну плату, због којих се овај закон и предлаже.

И то је суштина проблема која из темеља тресе Србију – ваш је посао, господо из власти, да мудро и одговорно располажете буџетским средствима како би виталне гране система функционисале, и то у оквирима правне државе, што Србија јесте, а не да уштеде остварујете на смањењу плата у здравству, просвети, судству и полицији (који се финансирају из буџета управо зато да би држава била гарант одрживости), смањењу пензија и изврдавању важећих закона, а при том дижете акцизе, увећавате порезе и стратешким партнерима опраштате милијарде дугова! И док држава из најављеног “сређивања” јавног сектора изузима јавна предузећа и НБС, заправо “решава” проблем тамо где га нема, у здравству и просвети. Јер кад би се прекинула пракса буџетске инфузије само неколицине губиташа попуст Железница и ЕПС-а, не би било потребе да се плате лекара, сестара и професора смањују, већ би могле и да се повећају до нивоа примања достатних трошкова живота и достојанства професије.

Извор: otporstruke.wix.com

Ознаке: јавни сектор, државне плате, здраство, лекари, медицинске сестре