Прочитај ми чланакРеч пропаганда потиче из латинског језика, означава ширење или распростирање. У пракси означава осмишљено креирање и пласирање одређених информација са циљем да утиче на одређену групу људи, њихову перцепцију и мишљење.
У општем смислу можемо је дефинисати као било коју врсту комуникације где доминатна друштвена група утиче на свест појединца, групе или народа говором, писмом, симболима или сликама. Она утиче на несвесни део људског мозга и манипулише емоцијама у циљу стварања одређене перцепције или мењања исте. Потиче из католицизма и у том смислу догматичне је природе. Стога, њена употреба у ратне сврхе је разумљива.
Непосредно након окупације Србије 1941. године основано је пропагандно одељење “Југоситок” које је чинило седам секција. Бавило се деловањем свих медија који су у то време постојали – штампом, фотографијом, радијом и филмом. Такође, немачкој команди у Србији испостављен је документ “Рад пропаганде на Балкану”.
Главни циљ немачке пропаганде био је да се застраши народ и тако спречи сваки облик бунта усмереног ка окупатору. Од српског становништва очекивало се да прихвати немачку владавину као једину опцију и најбоље решење за “безизлазну” ситуацију у којој се Србија налази. Уз наведено, немачка пропаганда се на глобалном нивоу систематски борила против бољшевизма, јеврејства, Велике Британије и САД-а покушавајући да их сврста под један појам ултимативног непријатеља читавог човецанства, а са друге стране себе позиционира као некакво добро за човечанство.
Мали народи
Плакати као историјска документа говоре нам и о суштини нацистичке идеологије о којој сазнајемо на примеру окупације Србије. Kроз поменуте историјске изворе може се опазити идеја немачког новог поретка коју данас познајемо. На плакатима често се помињу речи “мали народи” и “мале државе” што директно говори о идеји гроссраум-а (великог простора), односно о немачком новом поретку где се немачка држава налази у центру окружена помоћним народима. Почетак рата представљен је као национални празник свих “малих” народа (уједно и Србије), који се позивају на сарадњу при изградњи нове Евопре. Једино тако свет ће коначно бити ослобођен од бољшевизма и јеврејства (два највећа светска зла).
Неретко се употребљава фраза “од тебе зависи Србине” којом се пружа привидна могућност избора где у ствари избор не постоји – нужно је прихватити Немце као узвишене, јер Немачка “зна пут”. Сви људи требало би да слушају заповести, следе правила, мисле и раде шта им неко други нареди, што је за циљ имало деградирање личност сваког појединца и стварање послушне масе која ће служити Немачкој. На основу пропагадних порука, истицаних на обавештењима попут “довољна исхрана и удобно уконачење”, 80.000 Срба за време рата отишло је да ради у Немачку. Поред делотворности на основу бројке можемо претпоставити ниво сиромаштва и стања свести које је владало у Србији.
Немачки ратни плакат
Плакати нам омогућавају увид у ток рата у Србији где се немачки војни и идеолошки циљеви могу успешно препознати.
Општи утисак који се стиче о целокупном немачком ратном пропагандном штампаном материјалу јесте стварање релација између Немачке као пријатеља српског народа, СССР-а као непријатеља истог, и савезника као учесника у светском рату који никако не могу, нити желе да помогну Србији јер су њима у интересу само сопствени ратни циљеви.
На ову општу слику надовезује се локална ситуација односно борба и сузбијање свих облика отпора (комунистичког и четничког покрета). Такође, кроз плакате можемо разумети ток рата, како на светском, тако и локалном нивоу, јер честе су се теме односиле на текуће догађаје.
Речи и фразе које се често употребљавају: “истребити”, “неман”, “бити кажњен најбруталнијим средствима”, “смрвити”, “легла звери у људском облику”. Поред ових сурових речи доминантан је и гротескни цртеж једноставаног колорита сачињеног углавном од црне и црвене боје. Чести су мотиви костурских глава, крви, горуће ватре и издеформисаних људских лица.
С обзиром да су већину становништва у Србији чинили сељаци разумљиво је да су они они били најбитнија циљна група пропаганде. Већином необразовани, у стаху од глади и немаштине, погодни за манипулацију. Требало је улити људима поверење у окупатора – да неће бити гладни уколико поштују правила. То можемо посматрати са две тачке гледишта. Првенствено, послушност у смислу да је већина људи фокусирана на рад (земљорадњу) и на тај начин безопасна. Са друге стране, у виду стимулисања национализма, али у контексту немачке идеологије, у циљу мењања односно креирања перцепције и ставова према светском поретку. Уз помоћ сензационализма, који је врло близак данашњој српској жутој штампи, изазивана је мржња према Јеврејима, комунистима и демократији. У прилог појави сензационализма – један од наслова о Дражи Михаловићу гласи “оргија и пијанчи док народ гладује”. Kомунисти се називају бандитима, гангстерима и изметом.
На плакатима је често присутан мотив српског сељака. Не изостаје позивање на национална осећања, манипулација историјом и традицијом – помињање косовске битке, давно заборављеног српског јунаштва, Бога, части…
Антисемитизам један је од кључних елемената идеологије Рајха, а самим тим и чест мотив пропаганде. Антисемитизам је везивни елемент свих усмеренијих идеја (нивоа пропаганде) – антикомунизма, борбе против британског капитализма, колонијалног поретка, па чак и борбе против српских комуниста и четника. Можемо препознати један скелет односно логику по којој је кројена читава пропаганда заснована на Хитлеровој подели на “добро” (аријевска раса) и зло (Јевреји). Јевреји су на плакатима приказани као похлепни уз присуство са злата, различитих драгоцености, новца у циљу пропагирања појма интернационалног јеврејства и јеврејске светске завере.
Антисовјетска и антикомунистичка пропаганда
Антисовјетска и антикомунистичка пропаганда биле су најзаступљеније и најагресивније у Србији за време окупације. Разлог томе била је објективна претња СССР-а да победи Немачку у рату. Такође, у Србији се проширила комунистичка мисао, те настају партизански одреди који су, заједно са четницима, представљали реалну претњу окупатору. Требало је потиснути традиционалну веру у Русију која је вероватно пружала мотивацију при борбама са окупатором. На почетку рата биле су заступљене уопштене антикомунистичке поруке. Kасније бивају знатно прецизније, примењене на специфичности комунизма у Србији и текуће догађаје.
Честа су поређења Немачке и СССР-а, отворено је говорено о Совјетском савезу као “достојном” непријатељу. Поређења ради, Черчил и Рузвелт на пропагандним плакатима су исмевани и ниподаштавани (Рузвелт приказан као петао, Черчил најчешће пијан) док је Стаљин тертиан као нешто чега се треба плашити. Kреирана је аналогија ове две силе, где је Немачка третирана као добро, а Совјетски савез као исконско зло. Немачки војник приказиван је уредан, спреман да се бори, опремљен модерном војном опремом док је совјетски војник приказан као злочинац, бандит који са собом носи смрт и уништење.
Локална антикомунистичка пропаганда присутнија је на обавештењима него на плакатима са ликовним решењем из простог разлога што је имала за циљ да спречи комунистичке побуне застрашивањем, конкретним информацијама и чиновима. Најчешћи наслови таквих плаката су наређење, наредба, опомена, саопштење, објава, обзнана. Један део обавештења односи се на спискове стрељаних лица при одмаздама (за једног убијеног немачког војника стрељано је стотину Срба). Већина таквих обавештења има исто пропагандно значење. Мотив послушности у смислу поштовања реда и рада, а друга премиса је недостатак милости за оне који саме себе стављају изнад закона у смислу да је то директно њихова одговорност.
Немачка пропаганда потпада под такозвану црну пропаганду која је заснована на лажним премисама, а самим тим и неистинитим закључцима који се из ње изводе. Kада се осврнем на садржај свих плаката и обавештења које сам прилике да видим главни утисак јесте својеврсна противречност која се развија хронолошки. Kако се рат ближио крају, одосно како је пораз Немачке био извеснији, примећује се ишчезавање сваке логике која је до неког тренутка успешно конструисана.
Немачки ратни плакат тежио је да створи једноставну слику Другог светског рата. Баналним приказима добра и зла примећује се покушај умањивања комплексности светске ситуације. Пропаганда, намењена маси, тежила је да систематски креиран рат прикаже црно-бело служећи се најбаналнијим средствима ради остваривања ефекта страха и послушности.
