Прочитај ми чланакСа једне стране туга и бол, са друге славље - тако ће и ове године изгледати обележавање 22. годишњице војне акције “Олуја” са српске и хрватске стране.
Дани када је из Хрватске протерано више од 220.000 Срба, а неколико хиљада убијено и нестало, сваке године у српској јавности буде болна сећања на напуштање огњишта, патњу, страдање, и тако 22 године за редом.
Овај, страшан дан из новије српске историје, сваке године се обележава у Србији, како се оно што се десило никада не би заборавило ни поновило. Тако ће бити и ове године у Ветернику, надомак Новог Сада, где ће се на фудбалском стадиону у овом месту сакупити српски и државни врх Републике Српске, представници СПЦ, грађани који желе да одају почаст жртвама, као и они који су и сами били жртве “Олује”.
У Ветернику највиши државни врх
Програм ће почети у 20 сати парастосом жртвама “Олује”, након чега ће се присутнима обратити председници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик.
Такође, предвиђено је да на овом, тужном скупу говори и једна особа из избегличке колоне 1995. године, која је још као дете напустила свој дом и кренула пут Србије. Припремљен је и пригодан уметнички пограм.
Председник Србије Александар Вучић рекао је данас да су „пред нама не лаки дани поводом годишњице војно-полицијске операције „Олуја“, током које је протерано више стотина хиљада Срба из Хрватске“.
– Почетак августа за нас су тешки дани, а за Хрвате дани радости. Али се надам да ћемо имати довољно разума да колико је могуће не скривајући своје емоције и тугу, покушамо да у политичком смислу спустимо тензије и да буде мање увреда и тензија у односу на претходне године – навео је он.
Са друге стране, Хрватска је већ спремна за обележавање, како га они називају, Дана победе и домовинске захвалности и Дана бранитеља, с тим што ће ове године програм бити мало другачији – без концерта хрватског извођача Марка Перковиц́а Томпсона који, иначе, у својим песмама глорификује усташтво и који је постао симбол прослава на којима се без изузетка узвикује ратни поклич “За дом спремни”. Њега ће, ове године на централној прославу у Книну, заменити “Прљаво казалиште”.
Организатори ове “прославе” су претходних дана по хрватским медијима изјављивали да ће се у Книн сјатити реке људи из свих крајева Хрватске, и да је најмање 70 аутобуса организовано да их довезе. Државна обележја су нешто што се подразумева да ће понети са собом.
Хрватски државни врх (председница, премијер, председник Сабора) ће и ове године бити у Книну, и то на седници владе коју ће тамо одржати. Спекулише се и да ће званични говори бити одржани на книнској тврђави, а не на градском тргу као раније, како би се избегли звиждуци и негодовање.
Наравно, очекивано је и учешће хрватске војске, али и разних удружења хрватских бранитеља. На стадиону клуба “Динара” најављено је одржавање утакмице између бранитеља представника хрватских власти, као и ветерана “Хајдука” и “Динама” против “Ријеке” и “Осијека”.
Војни оркестри, маршеви војних јединица, полагање венаца, паљење свећа, црквена звона, мисе за страдале само су део званичног програма.
Ових дана се у српској јавности могло чути како је хрватска “спустила лопту” када је реч о обележавању “Олује”, а један од разлога томе је што је Србија, како је рекао професор и политички аналитичар Жарко Пуховски, добила снажну подршку немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Тог утиска међутим није Саво Штрбац из документационог центра “Веритас”, који каже да је једини разлог због кога се мисли да је “лопта спуштена”, тај што Томпсон неће одржати концерт у Книну.
– Међутим, Томпсон ће певати у Слуњу, и то у сарадњи са Министарством бранитеља. Очекивања су да ће се тамо окупити један број људи који би иначе ишао у Книн. Међутим, седница Владе Хрватске ће бити тог дана у Книну, а по први пут биће и ваздушна парада у којој ће учествовати и хеликоптери “Кајова”, које су Хрватској донирале САД – прича Штрбац.
И заиста, током главне прославе у Книну планиран је и аеромитинг.
Као и сваке године, тако и ове, Хрватска и Србија ће разменити тешке речи поводом овог за Србе золочина, за Хрвате дана када су добили државу, присетити се и испричати своје виђење етничког чишћења.
На тај страшан догађај подсетиће српска страна, док ће хрватска, прославом, практично рећи да је егзодус Срба био сасвим оправдан, а агресија Србије крива за све што се десло.
Спремност да се признају жртве, казне наручиоци и налогодавци злочина ће, као и много пута до сада, очекивано и овог пута изостати.
