Pročitaj mi članak
На данашњи дан 1999. године НАТО авијација је бомбардовала у Панчеву „Азотару“ и погон изразито канцерогеног винилхлорид мономера у „Петрохемији“, па су због ризика еколошке катастрофе евакуисани житељи оближњег насеља.
Пет сати касније, километар и по од погођеног резервоара с преосталих стотинак тона опасне супстанце у ваздуху је измерена концентрација винилхлорид мономера 7.200 пута већа од дозвољене. Погођено складиште амонијака у „Азотари“ испражњено је неколико дана пре напада, а да то није урађено хиљадама Панчеваца и Београђана не би било спаса. Бомбардоване су и рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, као и мост на Дунаву између Ковина и Смедерева.
Истог дана председник САД Бил Клинтон је, дан пошто су авиони НАТО на путу Ђаковица-Призрен бомбама усмртили најмање 75 албанских избеглица који су се враћали кућама, рекао да је пилот „мислио да погађа војни конвој“ и да је то „за жаљење, али је неизбежно“. Чињеницу да се ратни злочин догодио усред дана и при изузетно ведром времену није могао да објасни ни портпарол НАТО Џејмс Шеј, али је рекао да је пилот „бацио бомбу у доброј намери, као што се очекује од обученог пилота из демократске земље НАТО“.
