Pročitaj mi članakNAKON što je predsednik DPS, kroz svoj „kabinet“ uputio neprimerene reči upokojenom episkopu Atanasiju, te iste iskoristio za politički okršaj sa većinskom Crnom Gorom, mediji u Crnoj Gori podsetili su na rane radove Đukanovića – u svrsi razbijanja selektivne amnezije njegovog kabineta i njega samog.
– Бестидно је, а на срећу се показало и бесплодно, било дугогодишње плашење црногорског народа потенцијалним великосрпским хегемонизмом, као негатором црногорске нације и државе. На таквим, рекао бих – болесним халуцинацијама у доброј мери се тражио, а све до скоро и налазио начин за одржавање на власти и скретање народне и политичке пажње са себе – говорио је Ђукановић.
Мило Ђукановић (Фото: nspm)
Наглашена брига за Црну Гору димна завеса иза које стоји мржња према Србима
„Што се тиче страха од Србије, тиме покушава политички манипулисати један број људи, насљедника усташоидне политике Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, политике разбратништва са српским народом. У својој заслепљености мржњом, они измишљају етногенетске теорије о томе да смо из Мале Азије, причају како је наше писмо латинично, а вера нам католичка… И то све с намером да докажу нашу аутохтоност и посебност у односу на Србе – казао је Ђукановић за недељник НИН, 1990. година и додао:
– Наглашена брига за Црну Гору је само димна завеса иза које се крије мржња према увек ‘потенцијалном окупатору’ – српском народу“.
Црна Гора одбија да се због никоговића, и црногорских и србијанских, одрекне братства и заједнице са Србијом
Прочитајте Ђукановићев говор на промотивном скупу Коалиције „Да живимо боље“ одржаном у Беранама 25. маја 1998. године.
– И после свих лажи и послије свих покушаја да је са Дедиња унизе, Црна Гора није слабије и мање искрено окренута Србији и заједничкој држави. Она је увек, као и данас, умела да разликује и одвоји братски српски народ од његових властодржаца. Зато Црна Гора одбија да се због никоговића, и црногорских и србијанских, одрекне братства и заједнице са Србијом. Не могу Црну Гору на тај пут натерати, нити из заједничке државе са Србијом истерати иако им је то сада једини, веома перфидан циљ и интерес.
Због вековних братских веза, заједничке крви у свим ратовима проливене, због вековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца определила за живот у заједничкој држави са Србијом…“
А ево и компилације:
– “Што се тиче страха од Србије, тиме покушава политички манипулисати један број људи, насљедника усташоидне политике Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, политике разбратништва са српским народом. У својој заслепљености мржњом, они измишљају етногенетске теорије о томе да смо из Мале Азије, причају како је наше писмо латинично, а вера нам католичка… И то све с намером да докажу нашу аутохтоност и посебност у односу на Србе. (НИН, 1990. година)
– На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима. (Андријевица, 13. јул 1990.)
– Наглашена брига за Црну Гору је само димна завеса иза које се крије мржња према увек ‘потенцијалном окупатору’ – српском народу.
– Од свега највише мрзим четнике, усташе и стопостотне Црногорце.
– Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма.
– Шах сам омрзнуо од њих и њиховог подаништва шаховници и младој демократији типа калашњиков. (3. октобар 1991. „Побједа“)
– Наметнути рат ћемо добити, баш као што… баш као што смо такве противнике какви су они, побеђивали током читаве наше историје. Само, овога пута ћемо их победити, и завршити заједнички живот са њима, надам се, за сва времена. При томе, Бока ће остати тамо где јој је и место – у саставу Републике Црне Горе, а надам се да ће се у тој деоби, и формирањем нове државне заједнице у којој ћемо живети, и граница са Хрватском повући много природније и логичније, него су то урадили приучени бољшевички кар… картографи, чији је, изгледа, једини циљ био да над Црном Гором, у делу луке которске оставе…
– Поход на Дубровник је сврсисходан и свако супротно становиште је издајничко (Побједа, 22. октобар 1991)
– Не може се махати с гранчицама мира док се српски народ по Хрватској коље, масакрира, силује, док им се пале куће и уништавају имања само зато што су Срби. Рат се не добија дезертерством већ мобилизацијом.
– Хрватска власт је по сваку цијену жељела рат – и има га.
– Све опозиционе сепаратистичке странке у Црној Гори говоре да смо водили бесмислени рат, а ни једна за то нема аргументе. А аргуменат је да нам је рат био наметнут, били смо нападнути од стране хрватске војске.
– Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције.
– Сваки паметан Црногорац и сваки поштен човек у овој земљи са презиром помиње име издајника Јевреме Брковића, који је из личне сујете издао свој народ и сада даје антијугословенске изјаве по Загребу, док усташе, поново као 1941. године, крваве своје каме на немоћним српским цивилима„
– …ниједан закон не сме бити сметња послу који је у интересу Црне Горе. ( када је са газда Јездом склопио уговор око закупа Светог Стефана)
– Поносни смо на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и верујемо у заједничку будућност и просперитет”
– Поручујем Либералном савезу и неким другим мање утицајним партијама које се врло залажу за отцепљење да су освојили 12-13 одсто бирачког тела, па им се управо толико и поклања пажње.
– Заједничка држава има слободарски и антифашистички карактер зато што њихове владајуће партије баштине четврти, седми и тринаести јул.
– Заједнички именитељ партија које окупља Савез реформских снага је србофобија и антикомунизам.
– Политику агресивног антикомунизма и готово патолошке србофобије нуди Савез реформских снага Југославије. Иза невештих реформских маски, лако је препознати протагонисте бивше, од народа одбачене политике, неколико младих, незадовољних властохљебника, шачицу црногорских националиста, шачицу сулудих исламских фундаменталиста и албанских сепаратиста, који свом народу нуде мржњу.
– Ми смо већ истањили авнојевске границе између Црне Горе и Херцеговине, односно између источне Босне и Црне Горе. Доста је српски народ робовао братству и јединству, авнојевској, Титовој Југославији, па, чак, и замислима Александра Карађорђевића да поправи Југославију
– Због вековних братских веза. Заједничке крви у свим ратовима проливене, због вековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца определила за живот у заједничкој држави са Србијом.
– Наша је примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу Савезну Републику Југославију, која представља и наш свестан избор и наш стратески интерес. Мислимо да је лакше и безболније, посебно на Балкану, мењати промашену политику и њене актере, него границе“
– Црна Гора није Словенија, она је саставни део Југославије и то жели и да остане…
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 13, 2021
