Pročitaj mi članakRukovodilac umetničkog tima za dekoraciju enterijera vračarske svetinje, u Moskvi, za "Novosti", otkriva detalje ovog jedinstvenog poduhvata. Centralni deo kompozicije, lik Hrista Spasitelja, spreman za transport.
ТАЛНИ ДОПИСНИК ИЗ МОСКВЕ
Најкасније до краја ове године грађани Србије ће на Врачару моћи да виде највећи мозаик на куполи у свету. Одмах после Ускрса почећемо да припремамо конвој првих теретњака који ће кренути из Москве и превести до сада направљене делове мозаика. Прво смо размишљали да га превеземо авионом у Београд, али смо одустали јер би то било прескупо због велике тежине.
Ово, за „Новости“, открива академик Николај Мухин, који руководи захтевним радовима после којих ће заветна богомоља српског народа бити обогаћена јаким уметничким печатом по коме ће, без сумње, бити препозната широм планете. Наш саговорник не скрива задовољство што је урађен велики посао и не оставља нимало сумње да ће српски народ и његови гости бити одушевљени величанственим радом.
* Како ће велики мозаици уопште бити спаковани у камионе?
– Велики делови мозаика биће исечени на мање комаде, а затим ће бити добро заштићени, и тек онда ћемо их натоварити у камионе за превоз до Београда. Централни део композиције, лик Христа Спаситеља већ је спремљен за транспорт до Србије.
* Када ћете почети да постављате мозаик на куполи храма на Врачару?
– Тај посао требало би да започне крајем априла или почетком маја. Уз Божју помоћ све би то требало бити готово до краја ове године. За монтирање на куполи треба да се постави посебан лифт, као и опрема којом ће се мозаик причврстити за куполу. Осим великог дела мозаика који ће бити довезен из Москве, остаје један део посла који мора да се заврши у Београду. Али главни део мозаика Христа Спаситеља, Пресвете Богородице, као и светих апостола је готов.
* Пре него што сте почели да радите на овом мозаику обишли сте најпознатије храмове у свету. У чему је уникатност куполе на Врачару?
– Композиција Христовог васкрсења у београдском храму ће бити највећа на свету. Пречник куполе ће износити 30 метара. Цели мозаик тежи чак 40 тона. Уверен сам да ће купола бити и најлепша. Надам се да ће се допасти не само Србима већ и другим посетиоцима Храма Светог Саве. Такве лепе куполе са мозаиком ми немамо у Русији…
* Како је био организован овај захтеван посао?
– Одабрали смо људе који већ имају искуство и сви су академски образовани. На мозаику ради осам бригада. Сваки бригадир одређује колико му је потребно људи за ту деоницу. Тако да се број кретао од 100 до 200 уметника. Сав рад смо контролисали професор Јевгениј Максимов и ја. Уметници ручно слажу комадиће обојеног стакла и природног камена. Водимо рачуна о свакој боји и свакој нијанси. Произвођач материјала гарантује да свако парче може да издржи оптерећење од чак 20 килограма. Наравно, проверавали смо јачину и квалитет материјала. У павиљону у којем радимо раније је било складиште слика. Пре почетка рада припремили смо све потребне услове. У складишту је све поређано на сталажама. Тачно знамо колико чега имамо. Материјал је скуп и морамо га пазити. За сваки део посла неко мора бити одговоран. Зато све добро функционише.
Да ли су уметници спремни да наставе и тај други део посла?
– Наравно да су спремни. Ако се до краја године обезбеди финансирање уверен сам да ће уређење цркве бити завршено за велику прославу годишњице аутокефалности СПЦ 2019. Кад је био расписан конкурс 2014. за израду мозаика за храм дат нам је задатак за уређењење не само куполе него и олтара. Зато и верујем да ће се наћи добротвори да завршимо цели посао.
* Хоћете ли ангажовати српске и белоруске уметнике?
– Ако Бог да да наставимо, у Београду ће бити много посла, па би уз руске могли да се ангажују и српски и белоруски мозаичари, иконописци и фрескописци. Посао који предстоји је изузетно важан јер прво што видимо кад уђемо у храм је олтар, а тек кад дођемо на средину и подигнемо главу видимо куполу.
* Ако добијете потребан новац за уређење олтара обећали сте да ћете поклонити три мозаика: Светог Саве, Светог Симеона и Светих Ћирила и Методија. Да ли ћете одржати обећање?
– Човек сам од речи и обећања извршавам. Сада је најважније да нам не прође много времена ако желимо да уредимо олтар до одређеног рока. А ја ћу са великим задовољством да направим три мозаика као свој поклон браћи Србима.
НИКО НЕ ПИТА ЗА РАДНО ВРЕМЕ
* Компанија „Гаспромњефт“ је донирала четири милиона евра. Да ли је то било довољно?
– Захављујемо се још једном донаторима, они су испунили обећање. Ми смо имали проблеме са курсом рубља и евра. Изгубили смо много пара на курсним разликама. Али настојали смо да платимо људима који раде на мозаику, јер они имају своје породице које морају да прехране. Труде се, не питајући за радно време.
ПОЧЕО НА УБУ
Први пут је академик Мухин био у Србији када је осликавао цркву на Убу. После тога је радио са својим студентима на уређењу Српске православне цркве у Загребу. Са њим је у главном граду Хрватске сарађивала и београдска сликарка Исидора Ивановић која је завршила академију у Москви, а професор јој је, међу осталима, био и Јевгениј Максимов.
ОЛТАР НА ЧАК 3.160 КВАДРАТА
* Има ли наде да се нађу нови дародавци за израду олтара?
– Верујем да ће се обезбедити потребан новац како би храм био уређен за празновање 800-годишњице добијања аутокефалности СПЦ. Да бисмо успели да обавимо све послове до 2019. почео сам да радим на уређењу олтара. То је знатно већи посао. Поређења ради, укупна површина куполе је 1.230 квадрата, а олтара чак 3.160.
