Многи у Вашингтону могу да вам кажу шта вам се управо догодило, а „Подеста“ помаже да промените исход.

Можда је управо ова крилатица најјаче лобистичке куће у Америци привукла Мирослава Мишковића да их ангажује. Јер, откако је уз рекордну кауцију пуштен да се брани са слободе, власник „Делте“ уз помоћ поменуте агенције упорно покушава „да промени исход“, а себе у центрима моћи представи као жртву политичког обрачуна.

Први покушај изведен је не тако давно када је „Њујорк тајмс“ објавио текст о суђењу Мишковићу, не заборављајући „успут“ да подсети да је „Србија земља уцена“.

Управо овај чланак у угледном листу сматра се показном вежбом уигране машинерије браће Џона и Тонија Подесте, од којих је први блиски пријатељ и саветник Барака Обаме, а која би врло брзо могла да добије и свој наставак.

Колико је остварљива жеља најбогатијег српског тајкуна да с оне стране Атлантика прикаже себе као политичког затвореника? И може ли Америка и на његовом примеру да потврди своју „теорију“ двоструких аршина?

Ову прву опцију породици Подеста донекле су отежале њихове дипломате из Београда. У депешама које је 2007. из српске престонице у Вашингтон послао амерички амбасадор, пише да је „Делта“ настала „на корупцији и на леђима народа, који је патио за време санкција и хиперинфлације“.

– Постоје солидни докази да је Мишковић учествовао у нечувеној политичкој корупцији. Он је доминирао у банкарству, сектору осигурања и продаји потрошачких роба, након што је стекао огромно богатство, као учесник у корупцији за време Милошевићеве власти током деведесетих година – наводи се у документу који је објавио „Викиликс“, а чију аутентичност из САД никада нису негирали.

Према том тексту, бивши директор Царине Михаљ Кертес омогућио је Мишковићу специјалан третман за компанију „Делта“, која је имала грејс-период од 45 дана за плаћање трошкова царине, што је имало великог значаја у време хиперинфлације.

Наводи се, такође, и да је Делта банка узимала огромне провизије за изношење државног новца на Кипар. Американцима су указивали и на то да у Србији није плаћен ни динар пореза од продаје поменуте банке Интези за 300 милиона евра.

Осим тога, у домаћој јавности никада није до краја осветљено да ли је Мишковић на „црној листи“ САД. Почетком 2004. године тадашњи председник Џорџ Буш објавио је чувену прокламацију 7750, чији је циљ био „да се спречи улазак у Америку особама умешаним у јавну корупцију која има штетан утицај на америчке интересе“. Наводно, ова одредба обухватала је и најбогатијег Србина.

Без обзира на овај „жиг“, који је власнику „Делте“ утиснула администрација САД, не треба потцењивати домете „Подесте“, којој је Мишковић, према писању таблоида, платио 20 милиона евра.

Јер, у исто време када и Мишковић, браћу Џона и Тонија ангажовала је и влада Ирака. Недуго после склапања уговора ирачки премијер Нури Камал ел Малики објавио је ауторски текст баш у „Њујорк тајмсу“, а потом је и сео на канабе Барака Обаме у Белој кући.

НАСТАВАК СУЂЕЊА

Пред Посебним одељењем београдског Вишег суда у четвртак се наставља суђење Мишковићу и још десеторо оптужених за наводне малверзације приликом приватизације путарских предузећа.

Поред њега, на оптуженичкој клупи су и његов син Марко Мишковић и Мило Ђурашковић, а свој тројици се на терет стављају кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица и пореска утаја.

Оптужница терети Мишковића и остале да су од 2005. до 2010. године незаконитим извлачењем новца из путарских предузећа и утајом пореза оштетили путарска предузећа за 16,95 милијарди динара, а буџет за 472 милиона динара.

 

 

(Вечерње новости)

Ознаке: "Подеста", Мирослав Мишковић, суђење